Evropska unija prati situaciju u Srbiji nakon usvajanja novih pravosudnih zakona i procenjuje kako će oni uticati na dalji tok reformi i korišćenje sredstava iz EU fondova. Prema izveštaju agencije Rojters, Evropska komisija je ocenila da izmene pravosudnog sistema otežavaju dalji napredak Srbije na putu ka članstvu u EU.
Komesarka za proširenje EU, Marta Kos, izjavila je da razmatra finansiranje Srbije u okviru EU Plana za rast Zapadnog Balkana, koji predviđa 1,6 milijardi evra u vidu kredita i grantova, uz uslove vezane za vladavinu prava, preneo je Rojters u nedavnoj analizi.
Novi zakoni uključuju promene u mandatu glavnih javnih tužilaca i dodatna ovlašćenja predsednika sudova u administraciji, a Vlada Srbije je istakla da će reforme doprineti efikasnijem radu pravosuđa. Srbija je takođe zatražila mišljenje Venecijanske komisije, tela stručnjaka Saveta Evrope za ustavno pravo, kako bi zakoni bili usklađeni sa međunarodnim standardima.
Istovremeno, prema informacijama RTS-a, ambasadori zemalja članica EU održali su vanrednu debatu u Briselu na inicijativu Nemačke o posledicama usvajanja tzv. Mrdićevih zakona. Nije doneta konačna odluka, ali su neke zemlje izrazile spremnost da se razmotri eventualna suspenzija sredstava iz Plana za rast ukoliko zakoni ostanu na snazi. Drugi članovi EU istakli su važnost uravnoteženog pristupa kako bi strateški interesi procesa pridruživanja Srbije EU ostali očuvani, preneo je ovaj medij.
Pitanje zakona je povezano i sa prethodnim koracima Srbije u okviru klastera 3 pregovora o članstvu, za čije otvaranje se pojedine članice zalažu, uzimajući u obzir tehničke uslove koje je Beograd ispunio. Zvaničnici EU su takođe razmatrali i šire aspekte, prenosi RTS, uključujući retoriku prema EU i ponašanje Srbije u međunarodnim forumima poput UN.
Komesarka Marta Kos je naglasila da će Evropska komisija pratiti da li preduslovi za korišćenje sredstava, uključujući funkcionisanje demokratskog sistema, vladavinu prava i konstruktivan dijalog u regionu, ostaju ispunjeni.
Preduslovi za korišćenje novca iz Plana rasta
Slične rasprave o posledicama usvajanja pravosudnih zakona već su više puta tokom februara održane na nivou radne grupe za proširenje zemalja članica (COELA).
Komesarka za proširenje Marta Kos je ranije ovog meseca poručila da će Evropska komisija proceniti da li su preduslovi za isplatu evropskog novca Srbiji i dalje ispunjeni.
Prema regulativi o Planu rasta Zapadnog Balkana, preduslovi za korišćenje novca iz ovog fonda su funkcionisanje demokratskog sistema i vladavine prava, a u slučaju Beograda i Prištine i "konstruktivni angažman u dijalogu".
Ministar pravde Srbije u Briselu
Pitanje tzv. "Mrdićevih zakona" našlo se na stolu i na nedavno održanom sastanku u Briselu između ministra pravde Nenada Vujića i Komesara za pravosuđe Evropske komisije Majkla Mekgrata.
Ministar Vujić je tom prilikom istakao da izmene pravosudnih zakona, koje je usvojila Skupština Srbije, predstavljaju "značajan doprinos efikasnijem radu pravosuđa, boljoj zaštiti prava građana i unapređenju vladavine prava". On je naglasio da Srbija ostaje posvećena jačanju nezavisnosti, samostalnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosudnog sistema, sa posebnim fokusom na zaštitu prava građana, saopštilo je Ministarstvo pravde.
Vujić se u Briselu sastao i sa generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gertom Janom Kopmanom, sa kojim je razgovarao o aktivnostima Srbije u okviru pregovaračkog procesa u Poglavlju 23 - Pravosuđe i osnovna prava i naglasio da postoji puna spremnost Srbije za saradnju sa Evropskom komisijom na ubrzanju sprovođenja reformi.
Nenad Vujić je ukazao na značaj kontinuiranog praćenja reformskih procesa i obavestio Kopmana da su započete pripremne radnje za dobijanje hitnog mišljenja Venecijanske komisije u pogledu usvojenih izmena i dopuna nekoliko pravosudnih zakona, saopšteno je iz Ministarstva pravde.
Kopman je ocenio da poslednje izmene pravosudnih zakona ne prate u potpunosti pristupni put Srbije ka Evropskoj uniji i istakao da bi njihovo sprovođenje bilo poželjno odložiti dok se ne dobije mišljenje Venecijanske komisije.
(EUpravo zato.rs)
