Evropska komisija je najavila paket podrške vredan 171 milion evra za unapređenje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora u partnerskim zemljama Zapadnog Balkana.
Novi paket podrške uključuje investicioni doprinos iz različitih izvora finansiranja EU: sredstva iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za projekat u Bosni i Hercegovini, doprinose bilateralnih donatora u okviru WBIF-a za projekat u Crnoj Gori, kao i sredstva iz Fonda za reforme i rast (RGF) za projekte u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Današnji paket finansiranja obuhvata investicione projekte i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno potvrđuje posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu.
Od ukupnog paketa, 91,8 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim projektima u četiri partnerske zemlje. Očekuje se da će ova sredstva mobilisati ukupno 263 miliona evra investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine, navodi se u saopštenju u koje je EUpravo zato imao uvid.
Ključni projekti uključuju:
• uvođenje širokopojasne internet infrastrukture u Albaniji;
• unapređenje elektroprenosnog sistema u Severnoj Makedoniji;
• izgradnju i energetsku obnovu obrazovnih objekata u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori;
• elektrifikaciju železničke pruge Drač–Tirana u Albaniji;
• projekat vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u Bosni i Hercegovini.
Ovi projekti biće realizovani u saradnji zemalja Zapadnog Balkana i međunarodnih finansijskih institucija.
Pored toga, 2,9 miliona evra biće izdvojeno za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini, sa ciljem podrške budućim investicijama u sektorima energetike, voda, inovacija i istraživanja.
Paket takođe uključuje 76,3 miliona evra namenjenih programima podrške privatnom sektoru, među kojima su:
• program Western Balkans Forward, koji pomaže malim i srednjim preduzećima (MSP) da izvoze naprednije proizvode i usluge u region i EU;
• program SME Go Green, koji promoviše zelenu i cirkularnu ekonomiju, agrobiznis, kao i ulaganja u zapošljavanje i rast;
• pilot-program Western Balkans Opportunities by Non-traditional Debt (W-BOND), koji MSP-ovima omogućava lakši pristup finansiranju diverzifikacijom izvora van tradicionalnih bankarskih kredita;
• jačanje kapaciteta i upravljanja javno-privatnim partnerstvima u Bosni i Hercegovini.
Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), projekti mogu da pređu u fazu realizacije. To uključuje finalizaciju potrebnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za tehničku pomoć i završetak procedura neophodnih za sprovođenje projekata u privatnom sektoru. Po okončanju ovih koraka, može početi realizacija podržanih investicija.
Kada je reč o Srbiji, primetno je da je nema na ovoj listi zemalja, a portparol EK Gijom Mersije objasnio je i zbog čega.
"Za Srbiju nisu odobreni projekti u okviru Instrumenta za reforme i rast (RGF), jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) nisu bila dostupna sredstva iz RGF-a. Sada, nakon što je Srbija dobila dodatna sredstva iz RGF-a kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija prijavila i koji su prošli pozitivnu procenu Evropske komisije moći će da budu upućeni na odobravanje Upravnom odboru WBIF-a", rekao je za N1 Mersije.
Cilj Plana rasta
Plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj integraciju partnerskih zemalja Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, unapređenje regionalne ekonomske saradnje, produbljivanje reformi povezanih sa EU i povećanje finansijske pomoći radi ubrzanja socio-ekonomskog približavanja EU.
Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan, sa ukupnim budžetom od 6 milijardi evra za period 2024–2027, predstavlja ključni finansijski instrument ovog plana, koji napredak reformi pretvara u konkretnu podršku. Do danas je, od pokretanja fonda u maju 2024. godine, odobreno 13 investicionih projekata u ukupnoj vrednosti od 156 miliona evra.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) ima ključnu ulogu u sprovođenju Fonda za reforme i rast, usmeravajući 3 milijarde evra bespovratnih sredstava i zajmova za podršku prioritetnim ulaganjima u oblasti saobraćaja, energetike, digitalizacije i ljudskog kapitala. WBIF takođe podržava sprovođenje Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), namenjenog pomoći zemljama kandidatima na putu ka članstvu u EU.
Osnovan pre 15 godina, WBIF je zajednička finansijska platforma koja okuplja Evropsku komisiju, finansijske institucije, države članice EU i Norvešku, i direktno doprinosi sprovođenju Strategije globalne kapije (Global Gateway) Evropske unije.
(EUpravo zato.rs)
