Evropski parlament je danas u Briselu, na zajedničkom sastanku Odbora za spoljne poslove i Odbora za budžete, raspravljao o posebnim fondovima kroz koje EU daje novac zemljama kandidatima kako bi ubrzale reforme.
Pred poslanicima su bile Reformske agende, finansijski mehanizam nastao u okviru Plana rasta kojim EU želi da podstakne promene u zemljama kandidatima i partnerima. Glavno pravilo ovog sistema je jednostavno: parlamentarci ispred sebe imaju spisak reformi koje je svaka od zemalja kandidata rekla da će sprovesti, a za svaku sprovedenu reformu dobija se novac.
Razgovor sa evroposlanicima vodio je Gert Jan Kopman, visoki zvaničnik Evropske komisije zadužen za proširenje. Cilj rasprave bio je da se vidi koliko su ove mere dale rezultate i da li zemlje koriste priliku koju im EU nudi.
Prvo reforme, pa novac
Evropska komisija dva puta godišnje proverava da li su zemlje ispunile dogovorene reforme. Ako nisu, novac se ne isplaćuje. Pravila dopuštaju određeno kašnjenje, ali ako se reforme ne sprovedu na vreme, sredstva mogu biti izgubljena ili preusmerena drugim državama.
Da bi iskoristila ukupno 1,588 milijardi evra koje su joj namenjene, Srbija mora da sprovede 98 reformskih mera u četiri oblasti: razvoj privrede, zelenu i digitalnu tranziciju, obrazovanje i zapošljavanje, kao i vladavinu prava.
Za 2025. godinu Srbija bi, u teoriji, mogla da dobije 428 miliona evra, od čega je deo bespovratan. Još veći iznosi planirani su za 2026. i 2027. godinu.
Među osnovnim uslovima za korišćenje ovog novca su poštovanje demokratskih pravila i vladavine prava. Za Srbiju postoji i dodatni uslov – konstruktivno učešće u dijalogu sa Prištinom.
Rasprava u Evropskom parlamentu pokazuje da se politika proširenja EU menja. Umesto opštih obećanja, u prvi plan dolaze jasna pravila i merljivi rezultati. Poruka je jednostavna: evropski put više ne zavisi od najava, već od konkretnih reformi koje se mogu proveriti.
Srbija ovog puta dobija polovinu novca
Primer Srbije pokazuje kako ovaj sistem funkcioniše u praksi. Evropska komisija je odlučila da Srbiji isplati 57 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan. To je oko polovine novca koji je bio predviđen za prvi period.
Odluka je doneta sa zakašnjenjem od sedam meseci i zvanično je saopštena danas, 15. januara u Evropskom parlamentu.
"Prva tranša pokazuje da je Srbija sprovela neophodne reforme u nekoliko oblasti. To odražava ispunjenje polovine obaveza. To je dobar rezultat, ali nije savršen. Postoji još mnogo stvari koje bi trebalo da se urade, ali vidimo napredak," izjavio je Gert Jan Kopman nakon sastanka.
Razlog za umanjeni iznos je to što je Srbija, od sedam planiranih reformskih koraka, na vreme sprovela tri. Evropska komisija je pozitivno ocenila reforme u oblasti energetike i digitalizacije, uključujući mere za veću bezbednost 5G mreže, kao i usklađivanje vizne politike sa EU, uvođenjem viza za četiri zemlje.
Međutim, reforme koje se odnose na medijske zakone, ažuriranje biračkog spiska, izbor novog Saveta REM-a i još neke oblasti nisu završene u predviđenom roku. Deo tih mera usvojen je kasnije i biće razmatran u narednoj proceni.
Reforme u regionu
Albanija je ispunila 21 od 41 reforme i povukla 44 odsto sredstava. Crna Gora je sprovela 12 od 25 koraka i iskoristila 38 odsto novca, dok je Severna Makedonija povukla oko 29 odsto.
Crna Gora i Severna Makedonija su prve isplate dobile u julu 2025. godine, a Albanija u oktobru.
Što se tiče sledeće uplate za Crnu goru, Kopman je rekao da trenutno procenjujemu rezultate daljih reformi na osnovu kojih će odrediti sledeću isplatu, koja će verovatno biti oko juna.
(EUpravo zato)
