Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom u Briselu (10. decembra) nastavak je posete predsednice Evropske komisije (EK) Beogradu u oktobru ove godine, a cilj je bio da se sagleda dokle se stiglo u reformskom i u procesu pristupanja.
To je za Demostat izjavio ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat i podsetio na izjavu predsednice EK datu nakon poslednjeg sastanka, da je razgovor sa Vučićem bio dobar i sadržajan, a da je naglasila značaj ubrzavanja reformi, pre svega u oblasti vladavine prava i slobode medija.
Takođe, ukazuje Fon Bakerat, ponovljena je podrška EU naporima Srbije da diversifikuje svoje energetske izvore kako bi se smanjila zavisnost od uvoza iz Rusije, a bilo je reči i o nekoliko važnih reformskih pitanja. Među njima je izrada jedinstvenog biračkog spiska, gde je u poslednjih nekoliko nedelja zabeležen napredak, kao i izbor za Savet REM-a čije je uspostavljanje ključno za obnavljanje većeg poverenja u medijskom okruženju i slobodi medija.
Geopolitika i zamah u širenju EU
Na pitanje koliko je proširenje EU važno ne samo za stabilnost regiona, već i za samu EU, gost Demostata kaže da su to dve strane iste medalje.
"Stabilnost u regionu predstavlja jedan od ključnih prioriteta EU. I u ovom trenutku postoji jasan zamah kada je reč o proširenju. Zato ohrabrujemo Srbiju i srpske vlasti da iskoriste ovu priliku, jer ne znamo koliko dugo će taj zamah potrajati. Sada je trenutak ne samo da se govori o tome koliko je pristupanje EU važno, već i da se to potkrepi konkretnim delima. Za Uniju, proširenje je danas u velikoj meri povezano sa geopolitičkim okolnostima. Nakon ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, proširenje se posmatra kao geostrateško ulaganje u stabilniju, bezbedniju, prosperitetniju i ujedinjeniju Evropu. Zbog toga postoji zamah u tom procesu. Ali to zahteva da zemlje kandidati budu spremne da urade svoj deo posla i da sprovedu neophodne reforme. Značaj proširenja se, uostalom, jasno vidi i na konkretnim primerima. Na primer, samo ove godine Srbiju su posetili predsednica EK, predsednik Evropskog saveta Košta, visoka predstavnica Kalas i komesarka Kos. Mislim da to veoma jasno ilustruje koliko je pristupanje Srbije važno za samu EU. Ali, to se ogleda i u činjenici da države članice moraju biti spremne da u finansijskom i institucionalnom pogledu prihvate nove zemlje kad one budu za to spremne", ističe Fon Bekerat.
Zajednički prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU
Povodom predloga koji je srpski predsednik izneo u Briselu, da grupa zemalja Zapadnog Balkana istovremeno uđe u EU, ambasador EU kaže da je jedan od njegovih najvažnijih zadataka da građanima objasni kako žele da vide istinski demokratsku Srbiju unutar EU.
"Na građanima Srbije je da donesu odluku da li žele da se pridruže ili ne, ali za pridruživanje postoji iskreno i snažno interesovanje EU. Međutim, proces pristupanja je zasnovan na zaslugama i na postignutim rezultatima. I mislim da to ujedno otežava ideju da čitava grupa zemalja istovremeno uđe u EU jer zemlje napreduju različitim tempom. Neke idu napred brže od drugih i one treba da budu nagrađene sticanjem članstva", navodi sagovornik Demostata.
On na dilemu da li su u ovom trenutku bezbednosna pitanja, na primer ona povezana sa ratom u Ukrajini, glavni prioritet EU, dok tek nakon toga dolaze temeljne vrednosti na kojima Unija počiva, poput ljudskih prava, stanja demokratije, slobode medija i slično, ističe da se ne slaže sa percepcijom da je za EU bezbednost važnija od vrednosti.
"Ne vidim tu nikakvu protivrečnost jer je odbrana vrednosti sastavni deo naše bezbednosti. Upravo kroz odbranu tih vrednosti naša društva postaju bezbednija i otpornija. Takođe, deo naše bezbednosti je i to da neposredno okruženje bude demokratskije, zasnovano na zajedničkim vrednostima. Sve to čini sastavni deo bezbednosti. Zato nisam saglasan sa tezom da moramo da biramo između vrednosti i bezbednosti. Takva protivrečnost, prema mom mišljenju, ne postoji. Videli smo, uostalom, da je Unija snažno davala prioritet vrednostima. Na primer, pre izvesnog vremena usvojen je takozvani „Štit demokratije“, (Democracy Shield) donete su strategije za suzbijanje dezinformacija, mere za podršku civilnom društvu, kao i nove mere u borbi protiv korupcije. Vrednosti Unije su uvek u prvom planu, u središtu naše politike", naglašava Fon Bekerat i dodaje da između vrednosti i bezbednosti ne postoji nikakva suprotnost, naprotiv, međusobno su povezane i podjednako važne.
Godišnji izveštaj EK o Srbiji
Povodom godišnjeg Izveštaja EK o Srbiji ambasador je ranije izjavio da je tempo reformi tokom prethodne godine značajno usporen i da se kredibilne reforme moraju sprovoditi u svim oblastima, naročito u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode izražavanja. Pitanje voditeljke bilo je da li se u tim oblastima vidi bilo kakav napredak?
"Jedna od ključnih rečenica u Izveštaju jeste da je tokom izveštajnog perioda došlo do značajnog usporavanja reformi. Najizraženije je to bilo u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, gde je praktično zabeležen zastoj. Mislim da je važno imati u vidu da ovaj Izveštaj nije, kako se ponekad tumači, spisak zamerki koje EU upućuje Srbiji. On bi, pre svega, trebalo da se posmatra kao ogledalo reformskog procesa, ali i kao putokaz, odnosno nacrt onoga što smatramo da Srbija treba da uradi kako bi napredovala na putu pristupanja i sprovela neophodne reforme. Istina je da je bilo i određenog napretka, poput izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Mislim da je to dobar primer onoga što može da se postigne kada vlasti, opozicija i civilno društvo rade zajedno. Sada je važno nastaviti dalje, posebno kada je reč o ostalim preporukama ODIHR-a nakon poslednjih parlamentarnih izbora, u delu koji se odnosi na izborni okvir. Dakle, posla još ima. Kada je reč o jedinstvenom biračkom spisku, implementacija je, naravno, od presudnog značaja, moraju se postići konkretni rezultati koji će poboljšati stanje u praksi. Kod poslednjih lokalnih izbora bili smo vrlo jasni u očekivanju da se navodi o nepravilnostima i nasilnim incidentima, uključujući i one usmerene protiv posmatrača izbora, moraju hitno ispitati od strane nadležnih organa. To je važno, građani moraju da znaju da su izbori slobodni i pošteni. Zbog toga smatram da bi upravo sprovođenje ovih reformi, kao i istraga incidenata tokom poslednja tri lokalna izborna procesa, predstavljali važan korak ka uspostavljanju većeg poverenja u izborni proces", ističe ambasador EU u Srbiji.
Na podsećanje da je u jednom intervjuu naveo kako bi vlasti u Srbiji trebalo da stave tačku na anti-EU retoriku i pitanje da li bi se negativan stav dela građana promenio kada bi postojao narativ koji objašnjava značaj snažnih i nezavisnih institucija za ekonomski rast i životni standard, Fon Bekerat ističe da je odluka o pridruživanju na građanima.
"Lično verujem da EU ima vrlo snažnu i uverljivu ponudu za građane Srbije, i u procesu pristupanja, i podršci koju zemlja već dobija, i kada je reč o punopravnom članstvu. To svakako ima veze sa ekonomskim rastom i razvojem. Pre nego što sam došao u Srbiju, bio sam ambasador u Poljskoj. Kada je Poljska ušla u EU, njen bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 50 odsto proseka EU. Danas je taj procenat oko 80 odsto. Poljski BDP se utrostručio od ulaska u EU. Članstvom biste dobili pristup jedinstvenom tržištu od 450 miliona potrošača. Mislim da gotovo niko ne dovodi u pitanje ekonomske koristi od članstva u EU, ali ja mislim da to nije najvažniji deo, već to što bi ulaskom ojačali sve demokratske institucije u Srbiji. Ojačali bi i zaštitili vladavinu prava. Obezbedili bi da se poštuju sloboda medija i sloboda izražavanja, da se poštuje sloboda okupljanja. Stvorili bi podsticajno okruženje i za medije i za civilno društvo. I mislim da je to najubedljiviji argument – kaže ambasador i dodaje da u susretu sa građanima vidi njihovu zabrinutost za očuvanje nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa koje je zaista veličanstveno. Ali, taj strah je daleko od istine jer jedan od slogana EU glasi ujedinjeni u različitosti", kaže sagovornik Demostata.
Koliko građana EU podržava pristup Srbije EU
Komentarišući istraživanje koje je sprovela EU sa pitanjem koliko građani država članica podržavaju pristupanje Srbije EU i u kome je ubedljivo najviše Šveđana (odakle dolazi i Fon Bekerat), preko 74% izjavilo da želi Srbiju u EU, on kaže da je zanimljivo to što je podrška ulasku Srbije u EU veća među državama članicama, nego među samim građanima Srbije. To ukazuje, kaže, da EU treba da unapredi komunikaciju i bude mnogo jasnija u predstavljanju svih koristi koje bi pristupanje donelo.
"Ali, mislim da to takođe ilustruje i da srpske vlasti moraju biti znatno aktivnije kada je reč o predstavljanju objektivne slike o tome šta EU može da ponudi. Više puta sam rekao da sam spreman da saslušam svaku kritiku upućenu EU i da branim EU, ali to mora da se zasniva na činjenicama, a ne na lažima i dezinformacijama. I tu, smatram, srpske vlasti imaju važnu ulogu" naglašava ambasador EU.
Kakva je investiciona klima u Srbiji?
On smatra da na pitanje da li EU ocenjuje investicionu klimu u Srbiji kao fer i pravičnu, treba da odgovori poslovna zajednica, ali ukazuje da statistički podaci govore da su EU i njene države članice ubedljivo najveći izvor stranih direktnih investicija u Srbiji.
Malo napretka, više zastoja
"Gotovo 60 odsto svih investicija dolazi iz zemalja EU. Naravno, kako bi se obezbedilo da ove investicije i dalje pristižu u Srbiju, neophodno je da postoje jasna i transparentna pravila za sve kompanije, kao i da ista pravila važe za sve. Neophodna je i vladavina prava, koja garantuje da kompanije znaju da su njihovi interesi, u smislu poštovanja zakona, zaštićeni. Smatram da je to izuzetno važno. A potencijal ove zemlje i u privlačenju novih investicija i u ekonomskom rastu, zaista je ogroman", napominje Fon Bekerat.
Na pitanje voditeljke kakav je status najvećeg infrastrukturnog projekta u regionu Zapadnog Balkana, izgradnji brze pruge Beograd-Niš, koja je dobila veoma malu pažnju u javnosti iako je EU za to izdvojila bespovratnih 600 miliona evra (ostatak će kreditirati Evropska investiciona banka uz učešće budžetskih sredstava), sagovornik Demostata kaže kako u Uniji veruju da će to dodatno podstaći ekonomski razvoj. Ipak, nakon sastanka sa potpredsednikom Vlade, Sinišom Malim, na kome je bilo reči o načinu da se ubrza realizacija, očigledno je da tako složen proces zahteva vreme. ,,Uveren sam da ćemo zajedno sa našim partnerima ostvariti napredak i uskoro videti puštanje pruge u rad”, ističe on.
Pouzdani i nepouzdani snabdevači
Ambasador je objasnio i stav EU prema aktuelnoj situaciji sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), posebno kada je reč o partnerstvu na diversifikaciji snabdevača energentima.
Istakao je da je Rusija nepouzdan snabdevač energijom koji koristi energiju za politički pritisak, što se vidi i po odnosu prema NIS-u. EU, s druge strane, pruža Srbiji podršku u diversifikaciji snabdevača, uključujući zajedničku nabavku gasa, ulaganja u gasne interkonektore sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, kao i u razvoj obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i smanjenje potrošnje. Cilj je obezbediti Srbiji pouzdano i sigurno snabdevanje energijom.
Na kraju razgovora, sumirajući svoje utiske nakon četiri i po meseca boravka u Srbiji, ambasador kaže da je to bio prilično intenzivan period zbog veoma dinamične političke situacije.
"Želeo bih da istaknem koliko cenim gostoprimstvo i srdačnost sa kojima me građani Srbije dočekuju i koliko sam zahvalan na prijemu na koji sam naišao tokom boravka ovde u Srbiji. Imao sam priliku da upoznam zaista mnogo divnih građana. Uživao sam u brojnim sjajnim obrocima u srpskim restoranima, moram da kažem da je ovdašnja kuhinja zaista izvanredna. Takođe sam imao priliku i da malo putujem po zemlji: bio sam u Novom Sadu, u Novom Pazaru, a u skorijoj budućnosti planiram i posetu Nišu. Nadam se da ću tokom naredne godine uspeti da izdvojim još vremena i da obiđem još mesta. Dakle, moja glavna poruka je, zapravo, da se zahvalim građanima Srbije na ljubaznosti i gostoprimstvu koje su mi ukazali tokom mog prvog boravka ovde u Srbiji", zaključio je ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.
(EUpravo zato.rs)
