Nakon što se završila pandemija koronavirusa, započeo je rat u Ukrajini, i onda su se prioriteti Evrope vrtoglavo promenili.
Pošto dugo nije primljena nijedna nova članica, Brisel je shvatio da je vreme za proširenje i tada se Zapadni Balkan ponovo našao u fokusu, zajedno sa zemljama koje su najviše izložene Rusiji - Moldavija ili Ukrajina.
Iako su zemlje regiona već dugo na evropskom putu zbog čega su mnogi verovatno izgubili nadu i poverenje u taj proces, iz EU se čuju optimistične poruke.
O tim i drugim temama se razgovaralo na forumu "BELTALKS Belgrade Economic Talks" koji se održao u srpskoj prestonici uz veliki broj stranih i domaćih zvaničnika, diplomata i stručnjaka iz različitih oblasti.
Kako je napomenuo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, predložiće jednu ideju šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti.
"Ulazak Zapadnog Balkana u celini u EU je najbolja ideja. Ako neko izostane, šta ćete raditi sa tim zemljama? I znam da svi pričaju o usklađenosti, ali ovde se radi ne samo o budućnosti regiona već o budućnosti Evrope. Da nas prime sve zajedno, bez izuzetka, svi će se bolje osećati, i Albanci i Bosanci... Čujem samo dobre reakcije na ovu ideju i to ću im preneti", rekao je Vučić.
Govoreći upravo o usklađenosti sa evropskim standardima, Siniša Mali, ministar finansija Srbije i prvi potpredsednik Vlade, napomenuo je da je naša zemlja na evropskom putu već 20 godina, ali da je većina naših propisa već usklađena.
"Krajem sledeće godine ćemo uspostaviti sistem da svaki naš zakon bude u skladu sa EU, a to se odnosi i na slobodnu trgovinu. To je moja najvažnija poruka - Srbija će do kraja sledeće godine biti formalno u potpunosti usklađena sa EU. A da li ćemo postati zaista članica, to je već politička odluka, ali ovo je dokaz da Srbija želi da učini sve što je potrebno na putu evrointegracija", rekao je Mali na forumu BELTALKS.
Ipak, kako je dodao, iako želimo da budemo deo EU, "to je dvosmerna ulica".
"Mi nemamo izbora, mi smo deo evropske porodice i želimo, jednom za svagda, da postanemo deo Evropske unije. Kada govorimo o reformama, 2015. smo imali ugovor sa MMF-om, a u njegovom središtu su reforme, od obrazovanja do javne administracije, tako da smo mi u potpunosti posvećeni sprovođenju reformi jer se time poboljšava kvalitet života i standard građana. Naravno, postoje prepreke i izazovi, ali se do sada pokazalo da smo prilično otporni", poručio je Siniša Mali.
Plan rasta nas "gura" napred
Kako je napomenuo Mali, Plan rasta za Zapadni Balkan je ključan za naše podneblje i on na region gleda u celini.
"Plan rasta nas gura da budemo efikasniji, da se integrišemo. Svi putevi i železnice koje stvaramo pomažu našem zajedničkom rastu", rekao jena forumu BELTALKS.
Prema rečima Jiržija Plesitija, rukovodioca jedinice za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije, region treba da bude pogodan za poslovanje i da je jedan od ciljeva instrumenata poput Plana rasta da se ta atraktivnost nastavi i ubuduće.
"Dva su zaključka koje je donela Evropska komisija, i ona se međusobno prožimaju. Prvo, pridruživanje nije bilo dovoljno brzo, kao i konvergencija. Zato Plan rasta treba da se odnosi na obe ove stvari i da promeni situaciju. Nudi se mnogo više prilika, a istovremeno služi kao alat za ubrzanje evrointegracija. To je način da bolje sprovodimo sve ove procese", istakao je Plesiti.
Proširenje podrazumeva da kandidati treba da pojačaju napore, ali i da EU učini više sa svoje strane. Ukoliko se pokaže da se reforme sprovode na pravi način, još više evropskih sredstava će biti na raspolaganju zemljama Zapadnog Balkana, uveren je Plesiti.
Jedan od ljudi koji je više puta istakao da bi Zapadni Balkan trebalo da bude bolje ujedinjen je italijanski ambasador Luka Gori.
"Regionalna saradnja nije na nivou koji bismo želeli da vidimo na Zapadnom Balkanu, pogotovo kada se radi o trgovini. Bolje integrisani region bi doneo pojačanje za BDP od 10 odsto. Postoje tri glavna problema: različiti su regulatorni okviri, cenovni mehanizmi i različiti nivoi liberalizacije tržišta. Zbog toga nije lako ići ka diverzifikaciji energenata. Sve u svemu, potreban nam je ujedinjeniji region jer će onda i Evropa biti bolje integrisana u energetskom smislu, čime će kontinent biti manje zavistan od drugih", istakao je italijanski ambasador Luka Gori.
U završnici foruma BELTALKS, govorio je i Vuk Velebit iz Inicijative Pupin.
"Kada se govori o različitim sektorima, od inovacije do trgovine i slično, govori se zapravo o geopolitici.
"Prošle nedelje sam bio na samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu i opet smo pričali o novim prilikama. Govorilo se i o motoru proširenja, ali mislim da treba da razgovaramo o poverenju. Mi želimo da budemo u EU, ali želi li EU da primi region? Jer ukoliko to nije slučaj, i ne želite da primite najveću zemlju u regionu, onda imamo problem. Ukoliko Srbije nema u EU, onda nisam optimističan", poručio je Velebit.
Koliko je Srbija iskoristila iz EU Plana za rast?
Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona EU, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja.
Da bi povukla ceo iznos, Srbija mora do 2027. godine da sprovede čak 98 reformi iz 4 oblasti - biznis i privatni sektor, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
U junu 2024. godine, EU je uplatila 51,7 miliona evra, to je bilo 7 posto startnog predfinansiranja. Dalje uplate zavise od napretka.
Dva puta godišnje Evropska komisija na osnovu izveštaja Srbije, procenjuje šta je ispunjeno od reformi i koliko novca će u skladu s tim uplatiti u budžet Srbije.
Do sada su, od planiranih 7 koraka, uspešno realizovana 4, pa u skladu s tim, Srbija može da povuče najviše 67 miliona evra, umesto predviđenih 112.
Rok za reforme iz 2024. je 2 godine, a sredstva koja se ne povuku u tom periodu mogu biti izgubljena ili preusmerena na druge zemlje. To znači da Srbija ima rok do naredne godine da realizuje preostale korake.
U prvoj polovini 2025. godine, planirano je bilo još 10 reformi i potencijalnih 163 miliona evra.
Zašto je važan Berlinski proces?
Još jedan od instrumenata koje je EU pokrenula kako bi Zapadni Balkan unapredio regionalnu saradnju i pristupanje EU je i Berlinski proces o čemu se takođe govorilo na forumu u Beogradu.
"Berlinski proces je omogućio stabilnu platformu za regionalnu saradnju koja ne zavisi samo od unutrašnje regionalne dinamike, između pojedinačnih zemalja. Do sada smo imali dobre sastanke gde smo imali cilj da još više pojačamo saradnju. Srbija ima osam suseda, što je posle Nemačke, najveći broj graničnih suseda, a to je vrlo važno za regionalnu stabilnost, tako da ovaj proces donosi benefite. Rad na regionalnoj saradnji je u našem nacionalnom interesu, ali je i važan deo pristupanja EU, to su dve stvari koje ne idu jedna bez druge", objasnio je ministar Marko Đurić.
Naravno, kako je dodao, Berlinski proces nije zamena za pridruživanje EU, ali je važan instrument.
Kako je istakao ambasador Velike Britanije u Srbiji, Edvard Ferguson, do sada je organizovano 20 sastanaka u 10 zemalja. Rečeno je da zemlje treba da rade zajedno, bilo da se radi o sajber bezbednosti, migracijama ili nekim drugim pitanjima.
Jakov Devćić, direktor Fondacije Konrad Adenauer, 2014. su vladali drugačiji uslovi, ali kako se zahuktao rat u Ukrajini, priča o proširenju EU je ponovo aktuelna.
"Berlinski proces je izraz onoga što politika predstavlja, imamo dosta uspešnih priča, ali i promašaja i propuštenih prilika. U to vreme, 2014. godine, intenzitet pregovora je bio drugačiji. Berlinski proces, stoga, moramo još jednom da promislimo i da radimo zajedno", izjavio je Devčić dodavši da Nemačka snažno podržava region u pitanjima proširenja, mnogo više pod aktuelnom vladom kancelara Fridriha Merca nego što je ranije bio slučaj.
"Potrebno je da se mnogi sporazumi odblokiraju, a ne da ostanu mrtvo slovo na papiru", rekao je.
Kako je pokrenut Berlinski proces?
Berlinski proces, pokrenut 2014. godine, predstavlja ključni okvir za ekonomsko i političko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, promovišući regionalnu saradnju i održivi ekonomski rast.
Jedan od glavnih aspekata koje dokument naglašava, jeste potreba za dodatnim podizanjem svesti o Evropskoj uniji kao zajednici vrednosti, kao i da investitori iz EU i lokalna privreda imaju značajnu ulogu u promovisanju prednosti članstva u EU, kao što su slobodno kretanje ljudi, kapitala, usluga i robe unutar jedinstvenog tržišta.
Takođe, Berlinski proces je uspostavio plodnu osnovu za dijalog između privrednih i političkih aktera, koji bi trebalo da se intenzivira kroz forume kao što je Digitalni samit Zapadnog Balkana. Cilj je da se privredni subjekti aktivno uključe u političke procese i doprinesu daljem razvoju.
(EUpravo zato)
