Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi danas u Briselu, gde će prisustvovati radnoj večeri koju organizuje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, potvrdila je agenda u koju je EUpravo zato imao uvid.
Vučić je dan ranije izjavio da će na sastanku sa evropskim zvaničnicima predložiti ideju da se svi kandidati sa prostora Zapadnog Balkana prime zajedno u EU kao punopravne članice.
"Ako primite jednu ili dve ili tri od nas, šta ćemo onda sa ostalima? Kako ćemo se nositi s tim? Kako ćemo rešiti sva otvorena pitanja?", čuli smo od predsednika na panelu pod nazivom "Evropska konkurentnost u fragmentisanom geopolitičkom okruženju", održanom na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a.
A, šta Brisel očekuje mogli smo čuti od predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, kada je 15. oktobra, tokom zvanične posete Beogradu, poručila da očekuju "konkretna dela, a ne samo reči".
Ona je tada poručila da je "primena zakona odnosno sprovođenje reformi ključna stvar" i pozvala predsednika da dođe u Brisel kako bi se na neki način "podvukla crta" i analiziralo urađeno.
Šta do sada Srbija (ni)je ispunila?
Srbija je preuzete obaveze ispunila delimično. u Poslednjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ocenjuje da je u sferi slobode izražavanje došlo do "nazadovanja, jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije ozbiljno pogoršalo".
U Savetu REM izabrano je osam od devet članova, što onemogućava da ovo telo ima potreban odnos snaga, a rasplet bi mogla da bude ostavka četvoro već izabranih članova, koji su ovaj korak najavili ukoliko se proces hitno ne dovrši. Ipak, iz EU tada je stigla pohvala i ohrabrujuća poruka.
"Kada REM bude uspostavljen, očekujemo da počne u potpunosti da ispunjava svoj mandat, u skladu sa zakonskim propisima i profesionalnim standardima. Implementacija je ključna, što će pažljivo pratiti EU", izjavio je Andreas fon Bekerat, ambasador EU u Srbiji.
Preporuke Evropske komisije iz prethodnih godina ostaju važeće, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i ovaj klaster je tehnički spreman za otvaranje, pisalo je u dokumentu.
Ipak, u njemu se osim pozitivnih delova, nalazi i niz kritika koje ukazuju na ono što Srbija mora da ispravi na svom evropskom putu.
Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja grupisanih u 6 pregovaračkih klastera, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena.
"Od kada su u januaru 2014. godine otvoreni pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, otvorena su poglavlja iz Klastera 1 o osnovama i iz Klastera 4 o zelenoj agendi i održivoj povezanosti. Dva poglavlja su privremeno zatvorena. Preporuke Evropske komisije iz prethodnih godina i dalje su na snazi, a Srbija je ispunila početne kriterijume za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), koji je tehnički spreman za otvaranje. Ukupan napredak u pregovorima i dalje će zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa", navodi se u izveštaju.
"U Srbiji, vlasti i dalje izjavljuju da im je članstvo u EU strateški cilj, ali je tempo sprovođenja reformi značajno usporen.
Srbija mora da isporuči ubedljive rezultate u svim oblastima, a pre svega u oblasti osnova - vladavine prava, pravosuđa i osnovnih prava," rekla je Marta Kos u svom obraćanju u Odboru za spoljne poslove.
Evropska komisija konstatovala je da vlasti u Srbiji i dalje formalno ističu članstvo u EU kao strateški cilj, ali da je tempo sprovođenja reformi značajno usporen. EU poručuje da Srbija mora sprovesti kredibilne reforme u svim oblastima, posebno kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Srbija može dobiti dodatni novac EU, ali i ostati bez sredstava
Evropska unija planira da nastavi sa investicijama u Srbiji, pa čak i da ih poveća, što je potvrdila i sama predsednica EK prilikom poslednje posete Beogradu.
Takve najave treba posmatrati u kontekstu Novog plana rasta (en. NGP - New Growth Plan), koji je usvojen prošle godine i predviđen da traje do 2027. godine. Reč je o dodatnoj finansijskoj podršci, u odnosu na postojeće fondove iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (en. IPA, Instrument for pre-accession), u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi evra za Srbiju, od čega se jedna trećina sastoji od bespovratnih sredstava (en. grants), dok je ostatak namenjen kroz povoljne kredite.
Ono što NGP čini jedinstvenim, barem u odnosu na IPA, jeste činjenica da sredstva nisu bezuslovna: postoji niz reformskih koraka (skoro sto njih) koje se Srbija obavezala da sprovede do kraja 2027. godine, pri čemu svaki ispunjeni korak "otključava" nova sredstva.
Kao što veći napredak u reformama donosi više novca, tako i svako kašnjenje nosi rizik da se sredstva na kraju ne isplate. Rok za sprovođenje sektorskih reformi iznosi do godinu dana, dok je za suštinske korake predviđen period od dve godine od trenutka kada su prvobitno planirani.
U tom kontekstu, čula su se i podsećanja na tzv. non-pejper koji je Srbija prosledila državama članicama u novembru 2024. godine, u kojem se obavezala da će do kraja te godine regulisati pitanje REM-a i biračkih spiskova. Kako je od tada prošlo gotovo godinu dana, otuda i insistiranje fon der Lajenove tokom konferencije za medije u Beogradu da se ove reforme što pre ne samo usvoje, već i adekvatno sprovedu, što je, u krajnjoj liniji, i preduslov za otvaranje klastera 3.
(EUpravo zato.rs)
