Izdata za manje od tri nedelje, nova knjiga Nikole Sarkozija "Dnevnik jednog zatvorenika" donosi mnoštvo detalja o tome kako izgleda kada se bivši predsednik nađe u izolaciji u francuskom zatvoru.
Saznajemo da je zatvorenik broj 320535 imao ćeliju od 12 kvadratnih metara, opremljenu krevetom, radnim stolom, frižiderom, tušem i televizorom. Postojao je prozor, ali je pogled zaklanjao veliki plastični panel postavljen sa spoljašnje strane.
"Bilo je čisto i dovoljno osvetljeno. Čovek bi gotovo pomislio da je u jeftinom hotelu da nije bilo ojačanih vrata sa špijunkom kroz koju stražari gledaju", samo je jedan od Sarkozijevih opisa u memoarima od 216 strana.
Podsetimo, Sarkozi (70) je pušten prošlog meseca iz zatvora La Sante u Parizu posle svega 20 dana iako je osuđen na pet godina zbog malverzacija u finansiranju izborne kampanje.
Kada su mu rekli da će 23 sata dnevno morati da provede u ćeliji i da je kontakt sa bilo kim osim sa stražarima zabranjen, bivši predsednik je odlučio da ne ide ni u svakodnevnu šetnju u dvorištu
"To je više ličilo na kavez nego na mesto za šetnju", rekao je.
Umesto toga, vežbao je svakodnevno na traci za trčanje u maloj sportskoj prostoriji, koja je "u mojoj situaciji postala prava oaza".
Otkrio je i da prve noći nije mogao da spava jer je zatvorenik iz susedne ćelije pevao pesmu iz "Kralja lavova", lupajući kašikom o rešetke.
Ipak, "dirnula me je ljubaznost, pažljivost i poštovanje zatvorskog osoblja... od kojih me je svaki oslovljavao sa predsedniče".
Detalji su fascinantni, prenosi BBC. Možda su još značajnija njegova razmišljanja o sudbini, pravdi i politici.
Sarkozi je poslat u zatvor nakon što ga je sud proglasio krivim jer je dozvolio saradnicima da pokušaju da prikupe novac za izbornu kampanju od libijskog predsednika Moamera Gadafija pre 20 godina.
Na kraju suđenja u oktobru, sudija je odlučio da mora u zatvor. Tri nedelje kasnije, na zahtev advokata, pušten je.
Bivši predsednik odlučno negira optužbe i tvrdi da je žrtva politički motivisane zavere unutar francuskog pravosuđa.
Sve to ponavlja i u knjizi. U jednom trenutku čak poredi sebe sa najpoznatijom francuskom pravosudnom žrtvom, Alfredom Drajfusom - jevrejskim oficirom koji je poslat na Đavolje ostrvo zbog izmišljenih optužbi za špijunažu.
"Za svakog nepristrasnog posmatrača koji poznaje istoriju, sličnosti su upadljive. Afera Drajfus je počela lažnim dokumentima. Tako je počela i moja... Drajfusa su degradirali pred trupama, skinuvši mu odlikovanja. Mene su izbacili iz Legije časti, pred celom nacijom. I Drajfus je bio zatvoren u zatvoru La Sante - mestu koje sada dobro poznajem", naveo je.
Sarkozijevo isključenje iz Legije časti povod je da se u knjizi obračuna sa aktuelnim predsednikom Emanuelom Makronom.
"Emanuel Makron već ima previše otvorenih neprijatelja, klevetnika i razočaranih prijatelja da bih im se i ja pridružio", piše.
Makronu zamera što nije imao hrabrosti da ga lično pozove i objasni zašto je isključen iz Legije.
Ipak, odnosi sa Marin Le Pen su privukli najveću pažnju u Francuskoj. Razlog je neočekivana naklonost koju bivši predsednik pokazuje prema svojoj nekadašnjoj velikoj rivalki.
"Cenio sam njene javne izjave posle moje osude, bile su hrabre i potpuno nedvosmislene", naveo je.
Sarkozi kaže da ju je pozvao da joj zahvali i da su imali prijateljski razgovor, na čijem je kraju obećao da neće učestvovati ni u kakvom budućem "Republikanskom frontu" koji bi sprečio Nacionalno okupljanje da pobedi na izborima.
Kasnije dodaje: "Mnogi današnji birači Fronta su nekada bili moji pristalice... Vređati lidere RN-a znači vređati njihove birače, a to su ljudi koji su potencijalno i naši birači".
(EUpravo zato/BBC)
