Predsednik Evropskog saveta António Košta rekao je da Evropska unija mora da izvede posledice iz nove nacionalne bezbednosne strategije Sjedinjenih Američkih Država.
"Moramo da se fokusiramo na izgradnju Evrope koja mora da razume da su se odnosi između saveznika i saveza nakon Drugog svetskog rata promenili", rekao je Košta na događaju u Parizu.
Košta je oštro kritikovao navode da se u Evropi cenzuriše sloboda govora i odobravanje "rastućeg uticaja patriotskih evropskih partija", kako se navodi u strategiji SAD.
"Ono što ne možemo da prihvatimo je ova pretnja uplitanjem u politički život Evrope. Sjedinjene Američke Države ne mogu da zamene evropske građane u odlučivanju koje su partije prave, a koje pogrešne. Sjedinjene Američke Države ne mogu da zamene Evropu u njenoj viziji slobode govora," rekao je Košta dodajući da je istorija do sada učila da nema slobode govora bez slobode informisanja.
Košta je kritikovao uticaj nekih američkih tehnoloških kompanija, rekavši da "neće biti slobode govora ako se sloboda informisanja građana žrtvuje da bi se branili tehnološki oligarsi iz Sjedinjenih Američkih Država."
Košta, koji je zadužen za postizanje kompromisa između lidera EU, ali i za odnose bloka sa međunarodnim liderima, pozvao je Evropljane da nastave sa jačanjem napora u naoružanju.
Šta piše u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD?
Dokument u osnovi poziva evropske saveznike da preuzmu većinu nenuklearnih odbrambenih kapaciteta NATO do 2027. godine. SAD, kako se navodi, čak razmatraju i mogućnost povlačenja iz pojedinih zajedničkih mehanizama alijanse, iako nije precizirano o kojima je reč.
Strategija sadrži niz neuobičajeno oštrih ocena usmerenih na evropske institucije i politike. Trampov tim direktno optužuje Brisel da je odgovoran za civilizacijsko izumiranje Evrope i gubitak sposobnosti da ispuni savezničke obaveze.
"Delovanja Evropske unije i drugih nadnacionalnih organizacija podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike preoblikuju kontinent i izazivaju razdor, cenzura suzbija slobodu govora, politička opozicija se progoni, a pad stope nataliteta dovodi do razarajućeg gubitka nacionalnog identiteta i samopouzdanja", stoji u dokumentu.
Istovremeno, primetno je da strategija nigde ne navodi Rusiju kao neprijatelja SAD ili kao pretnju regionalnoj bezbednosti, što je dodatno uznemirilo evropske prestonice.
Još veći nemir izazvala je formulacija prema kojoj bi jedan od ciljeva buduće američke politike mogao biti i otvoreno mešanje u unutrašnje poslove evropskih država, što strategija eksplicitno pominje. Za mnoge evropske političare, naročito u Nemačkoj, ovakve formulacije predstavljaju presedan bez presedana u posleratnim transatlantskim odnosima.
(EUpravo zato.rs)
