Evropska unija želi što pre da pronađe način da finansijski podrži Ukrajinu jer za sada nema naznaka da će se rat u toj zemlji ubrzo završiti.
Tenzije su dodatno porasle nakon što je administracija američkog lidera Donalda Trampa jasno stavila do znanja da će Evropa morati da snosi troškove bezbednosti na kontinentu.
Kako se Sjedinjene Države povlače, Evropljani sada razmatraju ambiciozni plan da se zamrznuta ruska imovina iskoristiti za reparacije Ukrajini u vrednosti od 140 milijardi evra, što bi moglo da pokrije finansijske i vojne potrebe zemlje za 2026. i 2027. godinu.
Međutim, plan se suočava sa velikim preprekama.
Belgija, u kojoj se nalazi zamrznuta ruska imovina, zaustavila je pomenute planove tokom samita EU ove nedelje, pozivajući se na pravne posledice i rizik od ruske odmazde. Ipak, Evropljani jasno poručuju da ne žele da plaćaju za razaranja koja je izazvala Rusija, pa alternative gotovo da nema.
Slažu se oko toga šta treba da se uradi, ali sada moraju da odluče kako.
Evo šta treba znati o zajmu za reparacije:
Kako je Evropa zapala u ovu situaciju?
U prvoj nedelji ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine, EU je zajedno sa saveznicima iz G7 uvela Kremlju sankcije bez presedana.
Među njima je bila i odluka da se zamrznu sredstva Centralne banke Rusije koja se nalaze na Zapadu, kako bi Moskvi onemogućilo da finansira rat.
Za EU je to bio ekonomski i politički adut od 210 milijardi evra, jer se najveći deo sredstava nalazi u Euroclear-u, centralnom depozitorijumu hartija od vrednosti u Briselu. Ta sredstva svake godine donose Belgiji sporedni prihod od 2,5 do 3 milijarde evra.
Posle višemesečnih unutrašnjih rasprava, EU je prošle godine počela da koristi te prihode za podršku finansijskim i vojnim potrebama Ukrajine. To je potom objedinjeno u zajmu G7 vrednom 45 milijardi evra, koji bi mogao u potpunosti da se otplati iz dodatnih prihoda.
Pošto Rusija ne pokazuje spremnost za mirovne pregovore, Evropljani su shvatili da kreditna linija G7 uskoro neće biti dovoljna.
Šta je "zajam za reparacije"?
Pritisak da se pronađe rešenje naveo je Evropsku komisiju da detaljno analizira situaciju u Euroclear-u. Sredstva, koja su prvobitno uložena u obveznice, pretvorena su u gotovinski fond od oko 175 milijardi evra, uz dodatnih 10 milijardi koje se očekuju uskoro.
Prema privremenom planu, Euroclear bi prebacio taj novac Komisiji, koja bi potom izdala zajam od 140 milijardi evra Ukrajini u ime Unije. Preostalih 45 milijardi pokrio bi zajam G7.
Zajam od 140 milijardi evra bio bi isplaćivan Kijevu u više rata i pod određenim uslovima - na primer, da se kupuje oružje iz evropske proizvodnje.
Ukrajina bi morala da vrati zajam tek nakon što Rusija okonča agresiju i pristane da nadoknadi štetu. Otuda naziv "zajam za reparacije". Nakon toga bi Komisija vratila novac Euroclear-u, a Euroclear Rusiji, čime bi se krug zatvorio. Komisija insistira da ovo nije konfiskacija.
Politički gledano, zajam je takođe koristan jer bi obezbedio stabilan izvor finansija Ukrajini, a pritom bi rasteretio države članice koje su već u finansijskim teškoćama.
Zašto je Belgija glavna prepreka?
Plan, koji je još u ranoj fazi, doveo je Belgiju u središte političke debate jer je domaćin Euroclear-a, gde se sredstva nalaze.
Belgija ima dugogodišnji investicioni sporazum s Rusijom, koji predviđa arbitražu u slučaju spora između dve strane. Belgija se plaši da bi, čim novac napusti Euroclear, Moskva mogla da pokrene agresivne pravne postupke kako bi povratila 140 milijardi evra i zatražila visoku odštetu, što bi dovelo do međunarodne parnice.
Još jedna ključna briga je da bi sankcije EU, koje zahtevaju jednoglasnost, mogle da budu ukinute pre nego što Moskva plati reparacije, čime bi se ceo plan urušio.
Zbog toga belgijski premijer Bart de Vever insistira na "potpunoj zajedničkoj podeli rizika" i čvrstim garancijama svih država članica.
U teoriji, svaka država članica bi garantovala svoj deo zajma od 140 milijardi evra proporcionalno svojoj veličini. Budžet EU bi se kasnije mogao uključiti kao dodatni sloj zaštite.
"Ako uzmete novac iz moje zemlje, a nešto krene po zlu, ja nisam u mogućnosti, niti sam spreman, da za nedelju dana platim 140 milijardi evra", rekao je De Vever posle prošlonedeljnog samita EU koji je završen bez čvrstog dogovora.
"Pretpostavio bih da svako ko stvarno želi da sprovede ovu odluku bude spreman i da pruži garancije, kako bih mogao mirno da spavam znajući da će, ako nešto pođe naopako, solidarnost obezbediti da novac zaista postoji. Na ovo pitanje nisam dobio odgovor koji je odisao entuzijazmom", poručio je premijer Belgije.
Šta kaže Evropska centralna banka?
Zajam za reparacije bacio je svetlo i na Evropsku centralnu banku (ECB), glavnog garanta finansijske i monetarne stabilnosti u evrozoni.
Predsednica Kristin Lagard je ranije kritikovala svaki potez koji bi mogao da se smatra oduzimanjem imovine neke države, što je protivno međunarodnom pravu i može da naruši reputaciju evra. U trenutnom formatu, plan ne podrazumeva direktnu konfiskaciju, jer bi Rusija mogla da povrati sredstva ako pristane da plati reparacije - što je, u praksi, gotovo nemoguće.
Prema izvorima upućenim u situaciju, Lagardova nije bila protiv plana, već je sugerisala da je ideja izvodljiva, ali da je potrebno još tehničkog rada. Takođe je preporučila da EU ne ide sama u ovaj projekat bez presedana, već da uključi i druge članice G7 - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu i Japan - koje takođe drže manji deo ruske državne imovine.
De Vever je zatražio potpunu transparentnost o tome gde se tačno nalazi imovina po Evropi.
"Najdeblja koka je u Belgiji, ali ima i drugih kokošaka unaokolo. U evrozoni postoji još šest zemalja sa zamrznutom imovinom. Nijedna od njih nikada nije dala podatke o tome koliko novca ima, koliko zarađuje od te imovine, niti koliko poreza ubira od tih prihoda", dodao je, ne navodeći koje države su u pitanju.
Komisija je, međutim, plan zasnovala isključivo na 185 milijardi evra koji su deponovani u Euroclear-u, iako je ranije tvrdila da je u EU ukupno blokirano oko 210 milijardi.
Šta druge zemlje kažu o zamrznutoj ruskoj imovini?
Države članice EU u javnosti pokazuju razumevanje i simpatije prema Belgiji.
"Koristio bih isti argument da se sredstva nalaze u Nemačkoj. Danas smo napravili korak napred koji ne treba uzimati zdravo za gotovo", rekao je nemački kancelar Fridrih Merc na kraju samita.
Holandski premijer Dik Šof izjavio je da sve države članice "moraju da dele rizik, kako ne bi pao samo na Belgiju" pošto je Mađarska već saopštila da neće učestvovati.
Međutim, u privatnosti diplomate tvrde da postoji granica koliko Belgija može da očekuje.
Ideja da se belgijskim kompanijama koje i dalje posluju u Rusiji nadoknadi eventualna zaplena ruske imovine smatra se neprihvatljivom.
Nedavni pokušaj Austrije da nadoknadi Raiffeisen Bank International (RBI), koja ima uspešnu filijalu u Rusiji, gubitak od 2,1 milijarde evra u pravnom sporu izazvao je kontroverze i nije dobio podršku ostalih članica.
Tu su, naravno, i političke okolnosti.
De Vever je usred teških budžetskih pregovora, a njegova višepartijska koalicija balansira na tankoj liniji. To je pokrenulo pitanje da li je premijer zaista zabrinut koliko to prikazuje u javnosti, ili koristi situaciju da politički profitira strogim stavom.
Uostalom, u Briselu se svaki lider obraća dvostrukoj ciljnoj grupi - evropskim kolegama i svojim biračima. Da bi došlo do napretka, mora da izgleda kao da je bilo teško, prenosi Euronews.
Postoje li alternative?
Lideri su zadužili Evropsku komisiju da istraži opcije za rešavanje problema u naredne dve do tri godine.
To ostavlja prostor za alternative.
Jedna mogućnost je da države članice samostalno izađu na tržišta i prikupe sredstva bez dodirivanja ruske imovine. Tako je urađeno 2023. kada je osnovan mehanizam Ukraine Facility, kojim je Kijevu obezbeđeno 50 milijardi evra u grantovima i zajmovima.
Iako belgijski premijer nije isključio tu opciju, bilo bi teško za druge prezadužene evropske zemlje da idu tim putem.
Ako bi garancije bile proporcionalne veličini ekonomije, teret bi pao na zemlje poput Francuske i Italije. To bi predstavljalo problem za predsednika Emanuela Makrona, koji se suočava sa složenim budžetskim pregovorima, kao i za Đorđu Meloni, s obzirom na visinu italijanskog duga.
Lopta je sada u rukama Komisije. Izvršni organ, koji je bio kritikovan zbog načina na koji je predstavio plan bez dovoljno konsultacija, očekuje se da pojača bilateralne kontakte sa Belgijom i otkloni sve preostale sumnje.
Ažurirani predlog trebalo bi da bude predstavljen pre sledećeg samita u decembru, koji diplomate sada vide kao ključni trenutak za donošenje odluke pre Nove godine.
Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, rekao je evropskim liderima da će Ukrajini novac biti potreban 2026. godine, po mogućstvu "već na samom početku godine".
"Ne znam da li je to moguće. Ne zavisi sve od nas. To je politička odluka", rekao je Zelenski,
(EUpravo zato/Euronews)