Ubedljiva pobeda Alternative za Nemačku (AfD) u Saksoniji-Anhaltu ponovo je otvorila pitanje koliko se nemačko biračko telo pomera udesno i koliko dugo tradicionalne stranke mogu da ignorišu rast podrške ovoj partiji.
Za Dušana Dostanića, naučnog saradnika Instituta za evropske studije, rezultat AfD-a teško može da se objasni samo protestnim glasanjem.
"Odlični rezultati Alternative za Nemačku u Saksoniji-Anhaltu govore mnogo o kontinuirano lošem raspoloženju birača, ne samo u ovoj pokrajini nego u čitavoj Nemačkoj. U tom pogledu oni se ne mogu tumačiti kao čisto protestni glasovi. Teško da bi čist protest mogao doneti toliku podršku, pogotovo kada se ima u vidu da podrška Alternativi sve više raste", kaže Dostanić.
On smatra da je jačanje AfD-a povezano i sa dugoročnim pomeranjem nemačkog političkog spektra.
"Što se tiče pomeranja udesno, čini mi se da je to prirodan odgovor na snažno pomeranje čitavog nemačkog političkog spektra ulevo, odnosno na socijaldemokratizaciju Hrišćansko-demokratske unije, koja se može pratiti u proteklih barem 30 godina", ocenjuje on.
Prema njegovom tumačenju, prostor na političkoj desnici u demokratskom društvu postoji bez obzira na to da li ga tradicionalne stranke žele ili ne.
"Prostor na desnici je legitiman deo svakog demokratskog društva i nije čudo da ga je jedna stranka popunila. U ovom slučaju to je AfD", smatra naš sagovornik.
Migracije, ekonomija i nezadovoljstvo starim strankama
Na pitanje šta najviše pokreće birače AfD-a - migracije, bezbednost, ekonomija ili nezadovoljstvo tradicionalnim partijama, Dostanić kaže da nije moguće izdvojiti samo jedan razlog.
"Obe grupe faktora igraju ulogu", kaže on i izdvaja četiri ključna elementa.
Prvi su, prema njegovim rečima, velike kulturne promene povezane sa migracijama, ali i sa promenama u društvenim vrednostima.
"Birači na to loše reaguju i smatraju da pod udarom 'vouk' politike i masovnih migracija više ne mogu da prepoznaju svoju zemlju", kaže Dostanić.
Drugi faktor je ekonomija.
"Birači vide da žive lošije ili bar lošije od onoga što su očekivali. Pojedini teoretičari govore da je socijalno pitanje ponovo otvoreno u zemljama kao što je Nemačka", kaže Dostanić.
Istovremeno, birači, prema njegovoj oceni, imaju utisak da se javni novac ne koristi za probleme koji njih najviše pogađaju.
Treći razlog je nezadovoljstvo tradicionalnim strankama.
"Birači u anketama često govore da su sve stare stranke iste i da se, na primer, između CDU-a, SPD-a i Zelenih razlike moraju tražiti lupom", navodi stručnjak.
On kao primer navodi i razočaranje birača obećanjima CDU-a nakon izbora.
"Čak i kada stare stranke kao CDU nešto obećaju, posle izbora se desi sasvim suprotno od najavljenog, kao što je slučaj sa ukidanjem kočnice duga u Nemačkoj. Zato se birači okreću novim strankama."
Kao četvrti faktor navodi pad poverenja u institucije.
"Kako god građani glasali, iste stranke prave koaliciju. Na primer, SPD je na prošlim saveznim izborima kažnjena za politiku kancelara Šolca i došla na istorijski minimum poverenja, a ipak se ponovo našla u vladi. U takvim uslovima logično se postavlja pitanje demokratije. Čemu još služe izbori ako se posle njih ne dešavaju očekivane promene?", pojašnjava Dostanić.
Smatra da se upravo na tom nezadovoljstvu gradi deo podrške novim političkim pokretima.
Koliko još može da traje "vatreni zid"?
AfD je i dalje politički izolovan od velikih stranaka. Međutim, što je njegov rezultat veći, pitanje održivosti takozvanog „vatrenog zida" postaje sve ozbiljnije.
Dostanić očekuje da će tradicionalne stranke za sada nastaviti politiku bez saradnje sa AfD-om, ali upozorava na njene moguće posledice.
"To podrazumeva ignorisanje većine birača. Pored toga, to znači da će se praviti neverovatne i neprincipijelne koalicije samo da bi se AfD držao van vlasti."
Prema njegovoj oceni, takva politika dugoročno teško može da opstane ako AfD nastavi da osvaja više od 40 odsto glasova.
"Kako, na primer, objasniti sopstvenim biračima da će CDU sarađivati sa ljudima iz Levice, koja je stranka naslednica istočnonemačkih komunista? Sa demokratske tačke gledišta to je više nego problematično i ne može funkcionisati na duži rok."
U Saksoniji-Anhaltu, dodaje, postoji još jedan potencijalni faktor koji bi mogao da promeni odnose na desnici - Savez Sare Vagenkneht.
"Postoje glasovi koji računaju sa tim da bi Savez Sare Vagenkneht mogao prihvatiti saradnju sa Alternativom. To bi značajno oslabilo potencijal politike 'vatrenog zida'."
Nemačka nije izuzetak
Jačanje AfD-a, smatra Dostanić, nije izolovana nemačka pojava.
"Čini mi se da se nemački slučaj manje-više uklapa u širi evropski kontekst. Sve što sam kazao za razloge rasta desnih stranaka u Nemačkoj odnosi se i na ostatak Evrope, naravno verovatno u drugačijoj razmeri."
Migracije, ekonomska nesigurnost, nezadovoljstvo tradicionalnim strankama i pad poverenja u institucije, prema njegovoj oceni, prisutni su širom kontinenta.
Ipak, kada bi morao da izdvoji samo jedan zajednički faktor, kaže da bi to bile migracije.
"Kada bi bilo potrebno izdvojiti samo jedan momenat koji je zajednički svim ili skoro svim evropskim zemljama, to je zabrinutost zbog posledica masovnog useljavanja ljudi iz stranog kulturnog kruga. Sve veći broj birača u anketama ovo pitanje označava kao veoma važno."
Šta očekivati od Švedske?
Predstojeći izbori u Švedskoj biće još jedan test snage evropske desnice.
Švedske demokrate već godinama imaju stabilnu podršku, ali prema Dostanićevoj oceni njihov rezultat sam po sebi verovatno neće dramatično promeniti evropsku politiku.
"Švedske demokrate se već oko tri godine kreću na nekih 20 odsto podrške. To je, naravno, suviše malo da sami formiraju vlast. Oni su tako i sada u vlasti."
Za njega je zanimljiviji pad podrške socijaldemokratama.
"Ne bih očekivao da će učešće Švedskih demokrata u vlasti imati veće posledice na evropsku politiku", navodi naš sagovornik.
Francuska bi mogla da bude mnogo važnija
Ako treba izdvojiti naredne evropske izbore koji bi mogli značajnije da utiču na političku mapu kontinenta, Dostanić prvenstveno ukazuje na Francusku.
"Mislim da su sledeći veliki izbori predsednički u Francuskoj, gde se očekuje vrlo dobar rezultat Marin le Pen."
Za razliku od Švedske, francuski scenario mogao bi da ima mnogo šire posledice.
"Tu bi već moglo da se govori o izlasku desnice iz opozicije u jednoj uticajnijoj evropskoj zemlji i možda o snažnijim pokušajima izmene migrantske i bezbednosne politike", kaže Dostanić.
Ipak, upozorava da je još rano za čvrste prognoze.
"Predviđanja su krajnje nezahvalna, ali nije isključeno da bi mogao da se formira blok država koje bi stajale u opoziciji prema Briselu", navodi on.
Da li se menja kurs Evrope?
Rezultati u Nemačkoj, Švedskoj i potencijalno Francuskoj pokazuju da desnica više nije samo marginalna opoziciona snaga u Evropi. U pojedinim zemljama već učestvuje u vlasti, dok drugde ostvaruje rezultate koji tradicionalnim partijama otežavaju formiranje stabilnih vlada bez nje.
Ipak, pitanje nije samo koliko desnica raste, već i šta će uraditi kada dobije veću političku moć.
Migracije i bezbednost gotovo sigurno će biti među prvim oblastima u kojima će pritisak birača biti najvidljiviji. Promene su moguće i u ekonomskim politikama, odnosu prema evropskim institucijama i načinu na koji se definiše evropska politika prema Briselu.
Za sada je, međutim, najvažnija poruka nemačkog slučaja: AfD više nije moguće posmatrati samo kao izraz prolaznog nezadovoljstva. Njegov rast govori o dubljoj promeni biračkog tela, ali i o problemu sa kojim se suočavaju tradicionalne evropske stranke , a to je - kako odgovoriti na nezadovoljstvo građana, a istovremeno sačuvati postojeći politički poredak.
(M.A./EUpravo zato)
