Volodimir Zelenski proveo je dva dana u Beogradu krajem prošle nedelje, u okviru svoje prve zvanične posete Srbiji.
Iako su se mogle čuti različite reakcije uoči, ali i nakon boravka ukrajinskog predsednika u Beogradu, stručnjaci za region nisu bili iznenađeni već su posetu ocenili kao rezultat višegodišnjeg građenja odnosa između Kijeva i Beograda.
To je za Denník N potvrdio i Vladimir Bilčík, viši saradnik instituta Globsec i nekadašnji stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Zelenski i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali su memorandum o saradnji u oblasti prehrambene bezbednosti i najavili međusobnu podršku u procesu evropskih integracija.
Ipak, najviše pažnje izazvala je Zelenskog izjava o Kosovu. Na konferenciji sa Vučićem rekao je da Ukrajina ne menja stav o "jednostranom proglašenju" nezavisnosti Kosova i da ga i dalje smatra delom Srbije. Priština je protestovala, a gradonačelnik Prištine je kao odgovor istakao ukrajinsku zastavu na zgradi gradske uprave.
Srbija je energetski zavisna od Rusije, dok Vučić godinama održava bliske odnose sa Vladimirom Putinom. Uprkos upozorenjima EU, prošle godine prisustvovao je u Moskvi obeležavanju 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.
Istovremeno, Beograd je na više načina pružao podršku Ukrajini. Srbija ne potvrđuje da njena municija završava u Ukrajini, ali su se takve informacije u više navrata pojavljivale u javnosti, uz navode da je oružje do Ukrajine stizalo preko trećih zemalja.
Financial Times je 2024. godine procenio da je vrednost te municije iznosila oko 800 miliona evra. To je prošle godine za Denník N potvrdio i bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, koji je rekao da su "izuzetno nezadovoljni time u Rusiji".
Bilčik smatra da su Vučić i Zelenski, iako o tome nisu javno govorili, verovatno razgovarali i o pitanju municije. "Mnogo toga se dešava iza kulisa. Odavno više nije slučaj da zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji automatski podržava invaziju", kaže ovaj stručnjak i gostujući profesor Univerziteta Aston u Birmingemu.
Prema njegovim rečima, Srbija i Ukrajina sarađuju i u drugim oblastima. Beograd je najavio učešće u projektima obnove Ukrajine i nastavak humanitarne pomoći, posebno u zdravstvu i energetici, dok dve zemlje podržavaju jedna drugu na putu ka EU.
Bilčik ocenjuje da je važno i to što su Vučić i Zelenski razvili dobar lični odnos. Bivši ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je za Denník N da su njih dvojica izgradili "relativno dobar odnos".
"Ukrajina je uvek spremna za konstruktivan rad zasnovan na međusobnom poštovanju, od kojeg će obe strane imati koristi", rekao je Zelenski tokom posete.
Poseti predsednika Ukrajine prethodila je nedavna Vučićeva poseta Kijevu, gde je učestvovao na sastanku zemalja jugoistočne Evrope. Srpski predsednik prisustvovao je istom samitu i prošle godine, kada je održan u Odesi.
Vučić je poslednjih godina, ocenjuje Bilčik, pokazao da pokušava da pronađe "ravnotežu u teškim odnosima" sa Kijevom i Moskvom.
Dugoročni problem za Vučića predstavlja činjenica da je ruski Gasprom većinski vlasnik srpske naftne kompanije NIS, koja upravlja rafinerijom u Pančevu. Mađarski MOL je u januaru potpisao preliminarni sporazum o otkupu ruskog udela, ali, kako ističe Bilčík, "veoma je teško pronaći rešenje za ovo pitanje".
"Rusija i dalje ima veliki uticaj na Balkanu, a posebno u Srbiji. To je i razlog zbog kojeg su javne izjave srpskih zvaničnika veoma oprezne", nastavlja stručnjak.
Osim toga, podaci već dugo pokazuju da je relativno veliki deo srpskog stanovništva naklonjen Rusiji, a posebno predsedniku Vladimiru Putinu. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da su snažni odnosi sa Rusijom važni za gotovo 80 odsto građana Srbije, dok 75 odsto isto kaže za Evropsku uniju.
Šta je Zelenski rekao o Kosovu?
Stručnjaci ocenjuju da je poseta Zelenskog bila "politički rizična", posebno uoči novih parlamentarnih izbora. Ipak, njegovu poziciju olakšalo je to što je ukrajinski predsednik potvrdio da Kijev ne menja stav o "jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova".
Zelenski je istovremeno naglasio da Ukrajina ceni što Srbija poštuje njen teritorijalni integritet i suverenitet, uključujući pripadnost Krima Ukrajini.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju priznaje većina članica UN i 22 od 27 država članica EU. Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka ne priznaju Kosovo. Međunarodni sud pravde je 2010. ocenio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ali nije zaključio da su druge države time obavezane da ga priznaju.
Bilčik smatra da, iako ova dva slučaja nisu identična, Rusija već dugo koristi pitanje nezavisnosti Kosova u svojoj propagandi kako bi opravdala aneksiju Krima i okupaciju delova Gruzije. Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, stav Zelenskog očekivan.
"Za Ukrajinu ovo nije simbolička, već praktična i materijalna politika, jer je ona u ratu. Činjenica je da je Srbija važniji partner Ukrajini nego Kosovo ili Albanija", nastavlja on.
Iako je reč o doslednom stavu Ukrajine, reči Voldomira Zelenskog izazvale su veliko nezadovoljstvo na Kosovu. Priština već dugo podržava Kijev, za razliku od Srbije, uvela je sankcije Rusiji i već godinama pomaže Ukrajini u uklanjanju neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Ministar spoljnih poslova iz prištine, Glauk Konjufca, naveo je u opširnom saopštenju da zato reči ukrajinskog predsednika doživljavaju "sa žaljenjem".
"Kosovo nastavlja da nedvosmisleno podržava suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine. S druge strane, s poštovanjem, ali odlučno odbacujemo posmatranje Kosova kroz prizmu teritorijalnog integriteta Srbije", napisao je on na društvenoj mreži X.
Bivši predsednik privremenih prištinskih institucija, Bedžet Pacoli, nazvao je izjavu ukrajinskog predsednika "velikim razočaranjem" dodavši da su oni bili uz Ukrajinu i iskreno se saosećali sa patnjama naroda.
Kao odgovor, gradonačelnik Prištine Perparim Rama naredio je da se na zgradi gradske uprave istakne ukrajinska zastava, poručivši da Priština "reaguje" kada Kosovo "nije poštovano" u svetu.
Ukrajinski opozicioni poslanik Oleksij Gončarenko takođe je kritikovao stav, navodeći da govori u ime bivšeg predsednika Petra Porošenka. On je ocenio da je reč o "diplomatskoj grešci" i rekao da bi Ukrajina trebalo da prizna nezavisnost Kosova.
I Albanija je reagovala, pozdravivši dijalog Kijeva i Beograda, ali odbacivši poređenje između proglašenja nezavisnosti Kosova i ruske agresije na Ukrajinu. U Tirani je čak mala grupa demonstranata protestovala ispred ambasada Srbije i Ukrajine.
(EUpravo zato.rs)
