Došlo je vreme za tradicionalni govor predsednice Evropske komisije o stanju Unije.
U političkom žargonu poznat kao SOTEU, ovaj jednosatni govor označava kraj letnje pauze i početak nove radne sezone u Briselu.
Za predsednicu Evropske komisije to je prilika da u centru pažnje istakne nedavne uspehe, najavi buduće inicijative i postavi politički ton za narednih godinu dana.
Ove godine, međutim, taj govor neće zvučati pobednički.
Kada u sredu ujutru Ursula fon der Lajen stupi pred Evropski parlament, naći će se u položaju koji je do sada uspešno izbegavala - u položaju političke ranjivosti.
Od anonimusa do liderske figure
Kada je 2019. godine izabrana za predsednicu Komisije, mnogima je bila nepoznata. Ipak, s vremenom je uspela da izgradi imidž pouzdanog i efikasnog lidera, nekoga ko može da provede EU kroz olujne vode i pogura evropsku integraciju ka novim horizontima.
Njena reakcija na pandemiju COVID-19 uključivala je istorijski potez: zajednička nabavka vakcina za 450 miliona građana i uspostavljanje fonda za oporavak kroz izdavanje zajedničkog duga.
Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je učvrstila njen kredibilitet, postala je jedan od vodećih glasova Zapada protiv agresije Vladimira Putina.
Krajem 2022. godine magazin "Forbes" proglasio ju je najmoćnijom ženom na svetu, titulu koju je zadržala i nakon toga. Prošle godine je glatko osvojila drugi mandat sa 401 glasom, više nego što su analitičari očekivali.
Ali u samo nekoliko meseci, njen položaj je naglo uzdrman. Kritike dolaze sa svih strana političkog spektra, ostavljajući utisak predsednice koja je pod vatrom.
Predsednica pod pritiskom
U julu su se tenzije kulminirale kada je fon der Lajen morala da brani svoj mandat od predloga za izglasavanje nepoverenja, koji su podneli poslanici krajnje desnice. Iako je oštro kritikovala predlagače, koje je nazvala "ruskim marionetama", istovremeno je pokušala da smiri situaciju obraćajući se ostalim poslanicima:
"Razumem da među poslanicima ima onih koji nisu podržali ovu inicijativu, ali imaju opravdane brige. To je u redu. To je deo naše demokratije i uvek sam spremna da raspravljam o svakoj temi, uz činjenice i argumente."
Olivna grančica, međutim, nije urodila plodom, u pripremi su još dva predloga za nepoverenje, što nagoveštava burnu političku jesen.
"Ursula fon der Lajen ima nezahvalan zadatak u govoru o stanju Unije", kaže Fabian Zuleg iz Evropskog političkog centra (EPC), navodeći i unutrašnje krize u članicama poput Francuske kao dodatni problem.
"Najviše čemu se može nadati jeste da održi brod na površini. Malo je verovatno da će ovaj govor ponuditi zaista ambicioznu agendu, iako nam je upravo takva potrebna."
Najomraženiji sporazum
Nezadovoljstvo radom Ursule fon der Lajen vidljivo je širom Parlamenta.
Čak je i njena politička porodica, Evropska narodna partija (EPP), pokrenula kampanju protiv zakona koji su usvojeni u okviru Zelenog dogovora, koji je fon der Lajen ranije opisivala kao "trenutak sletanja na Mesec" za EU.
EPP je, u više navrata, glasala u savezu sa desničarskim i krajnje desničarskim partijama kako bi osujetila te zakone, što je izazvalo bes socijalista, liberala i zelenih, koji to smatraju kršenjem predizbornih obećanja fon der Lajen.
Tada je jasno odbacila bilo kakvu saradnju sa ekstremnom desnicom, što je bio ključni uslov progresivnih stranaka za podršku njenom drugom mandatu. No, EPP se nije osećala vezanom tim obećanjem i krenula je u pojednostavljivanje regulativa, što su članice EU dočekale s oduševljenjem, i time nastavila svoj kurs protiv Zelenog dogovora.
Takav ideološki sukob je rastrojio centrističku, proevropsku koaliciju koja je trebalo da bude oslonac njenog drugog mandata. Kada je Parlament glasao o novom sastavu Komisije, broj glasova bio je 370, znatno manje od prethodnih 401.
Pukotine su se od tada samo produbljivale.
Odbijanje Unije da sankcioniše Izrael zbog rata u Gazi razbesnelo je poslanike sa levice. Potpredsednica Komisije Tereza Ribera javno je izrazila neslaganje. Predlog da se emisije gasova staklene bašte smanje za 90% do 2040. godine naišao je na žestok otpor konzervativaca, koji su obećali da će ga srušiti.
Sporan trgovinski sporazum sa SAD
Ali ono što je izazvalo najviše bura jeste novi trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama.
Prema dogovoru koji je fon der Lajen finalizovala tokom susreta sa Donaldom Trampom u Škotskoj, većina proizvoda iz EU namenjenih američkom tržištu oporezuje se sa 15%, dok su američki proizvodi namenjeni EU uglavnom oslobođeni carina. (Određeni proizvodi poput aviona, sirovina i opreme za čipove uključeni su u režim "nula za nulu".)
Pored toga, EU se obavezala da će:
- potrošiti 750 milijardi dolara na američku energiju,
- investirati 600 milijardi dolara u američku ekonomiju,
- kupiti 40 milijardi dolara vrednih američkih AI čipova, sve do kraja Trampovog mandata.
SAD se nisu obavezale ni na šta slično.
S obzirom da Komisija ima isključivu nadležnost za trgovinsku politiku, krivica za ovaj nepovoljni sporazum uglavnom je pala na fon der Lajen, narušavajući njen do sada najveći adut, ugled kao kriznog menadžera.
Najopasnije po nju jeste to što kritike ne dolaze samo sa desnice, već i od proevropskih snaga koje su je dovele na vlast, i koje ovaj sporazum vide kao kapitulaciju pred Amerikom i udarac težnji ka evropskoj strateškoj autonomiji.
Nathali Toci, direktorka Instituta za međunarodne poslove iz Rima, smatra da odgovornost dele i države članice, koje su "potkopale" poziciju Komisije javnim iznošenjem sopstvenih interesa.
"Problem je u tome što rastući nacionalizam u Evropi i uspon krajnje desnice izjedaju sve ono što bi mogla biti integracionistička agenda EU, a upravo je to posao Komisije", rekla je Tocci za Euronews.
"Ne bi bilo fer da se cela krivica svali na fon der Lajen. U mnogim aspektima, ona je žrtva šireg političkog konteksta. Možda ne čini dovoljno da se tome suprotstavi, ali i njene mogućnosti su ograničene."
Nakon dana ćutanja, fon der Lajen je priznala da je sporazum "čvrst, ali nesavršen" i tvrdila da bar donosi „stabilnost i predvidivost" u vreme nemira.
Međutim, i to je brzo palo u vodu, kada je sam Tramp zapretio dodatnim carinama kao odgovor na kaznu EU od 2,95 milijardi evra protiv Google-a.
Kada izađe pred Parlament u Strazburu, verovatno je da će poslanici više očekivati poniznost nego objašnjenja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
