Predlog 19. paketa sankcija EU protiv Rusije: Ka novoj fazi energetskog pritiska

Evropska komisija je ove nedelje predstavila svoj predlog za 19. paket sankcija protiv Rusije, nastojeći da dodatno pojača pritisak u trenutku kada se rasprave o pregovorima sa Moskvom intenziviraju. Sankcije dobijaju dodatno na značaju ako se uzme u obzir da sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu.

Kada smo istakli pre tačno mesec dana da stanje na terenu ukazuje da sankcije ostaju centralni instrument spoljne politike EU, novonastalo stanje im daje još veću težinu.

U nastavku, shodno tome, ukratko analiziramo njegove ključne elemente i izglede za uspeh.

Glavni elementi 19. paketa sankcija

U najavi najnovijeg paketa sankcija, Kaja Kalas se odlučila za sledeću najavu: "Naše sankcije deluju" (en. Our sanctions bite). I Ursula fon der Lajen se nadovezala, ističući da su ruski prihodi od nafte u Evropi pali za 90% otkako su prve sankcije uvedene, upozoravajući da "pregrejana ratna ekonomija Rusije dolazi do svojih granica".

Polazeći od takvog narativa, prema predlogu Komisije, 19. paket sankcija obuhvata nekoliko ključnih mera:

· Potpuna zabrana ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) centralna je mera novog paketa sankcija. Predloženi rok za njemu implementaciju pomera se unapred, sa januara 2028. na 1. januar 2027. godine. Kako je 2028. izabrana kao kompromisna godina da bi se zadovoljile one države članice koje su zavisnije od ruskih energenata, sada, kada se uvećava ruska pretnja članicama, Komisija nastoji da iskoristi momentum i ubrza diverzifikaciju.

· Prošli paket naglasio je opasnost "flote iz senke" (en. shadow fleet). Sada se spisak proširuje, dodata su još 118 plovila koja prevoze rusku naftu mimo zvaničnih kanala, pa je ukupan broj zabranjenih brodova premašio 560. Time se nastoji zatvoriti prostor zaobilaženja sankcija putem mora. Suštinski, svako novo proširenje brodova na listi pokazuje da EU prati situaciju u realnom vremenu.

· Energetske kompanije, za koje se smatra da učestvuju u finansiranju ratnih dejstava, nastavljaju da budu na udaru. Predlog uključuje zabranu transakcija i zamrzavanje imovine za velike ruske kompanije poput Rosnefta i Gazprom Nefta, kao i za treće zemlje i rafinerije koje posluju sa ruskim derivatima. Time se istovremeno šalje poruka globalnim trgovcima da saradnja sa Moskvom nosi sve veći rizik, čime se dodatno odvraća potencijalna potražnja.

· Finansijski sektor je takođe opet na udaru, jer sankcije obuhvataju nove restrikcije za banke povezane sa Kremljom, uključujući i potpunu blokadu transakcija, pa i za one koje posluju u trećim zemljama. Uz to, po prvi put uvodi se zabrana za kripto platforme i transakcije u kriptovalutama, a na listu se dodaju i strane banke povezane sa ruskim alternativnim sistemima plaćanja. Kako Kina postaje sve bliži partner Rusiji, nesumnjivo je da ove mere prevazilaze evropski okvir i mogu imati šire globalne ekonomske posledice.

Američki mig i evropske dileme

Kako stoje stvari, ove mere sankcija već neko vreme su na stolu. Ono što je podstaklo Komisiju da prioritizuje ukidanje ruskog LNG-a baš u ovom trenutku jeste vetar sa Zapada, odnosno Trampovo oglašavanje na društvenim mrežama.

"Spreman sam da uvedem velike sankcije Rusiji kada sve NATO države pristanu i krenu da rade isto, i kada sve NATO države PRESTANU da kupuju rusku naftu. Kao što znate, posvećenost NATO saveza POBEDI bila je daleko ispod 100 posto, a kupovina ruske nafte od strane pojedinih članica je šokantna! To u velikoj meri slabi vašu pregovaračku poziciju i moć nad Rusijom. U svakom slučaju, ja sam spreman da krenem čim i vi budete spremni. Samo recite kada?", napisao je na društvenoj mreži.

U tom kontekstu, prilikom svoje posete Evropi i američki sekretar za energiju Kris Rajt poslao je jasnu, komplementarnu poruku: "Želimo da istisnemo sav ruski gas".

Pozvao je preostale kupce ruskih energenata u EU da odustanu od opiranja prekidu zavisnosti od Moskve. Ovde se posebno misli na Slovačku i Mađarsku. Iako se radi o državama čiji lideri su pozitivno nastrojeni prema Trampu i njegovom pokretu, do sada nije bilo kompromisnog rešenja u vezi sa njihovom nespremnošću da preduzmu preostale korake kako bi digle ruke od dosadašnje politike balansiranja između SAD i Rusije.

Umesto toga, stavljajući poseban akcenat na LNG, sekretar je promovisao svoju zemlju kao alternativnog i bezbednog dobavljača za Evropu. Činjenica da je Komisija tako brzo reagovala sa 19. predlogom sankcija predstavlja najneposredniji pokušaj ove institucije EU da pokaže spremnost da se bori za Trampovu naklonost i podršku u cilju okončanja rata u Ukrajini.

Ovaj pokušaj dobija dodatnu težinu ako se uzme u obzir da Komisija razmatra sankcije i za kineske kompanije povezane sa ratnim naporima Kremlja.

Iako Uniji nije uvek lako biti na istoj talasnoj dužini sa Trampom, najveći izazov ostaje usaglašavanje svih 27 članica oko mera poput skraćivanja roka za izopštavanje ruskog LNG-a. Dok države poput Poljske i baltičkih zemalja traže što oštrije mere po kratkom postpuku, pojedine članice upozoravaju na moguće posledice po sopstvene ekonomije.

Posebno se očekuje da će rasprava o LNG-u izazvati otpore u državama koje i dalje zavise od ruskog gasa. Iako su, na primer, određene države dobile tranzicione periode kako bi se postepeno pripremile za najteže korake, jedna od analiza pokazuje da je Mađarska zapravo povećala svoju zavisnost od ruske sirove nafte sa 61% pre invazije na 86 posto u 2024. godini, dok je Slovačka ostala gotovo stoprocentno zavisna od snabdevanja iz Rusije.

Gledajući ka narednim nedeljama, a možda i mesecima, iako ostaje pitanje da li će 19. paket biti usvojen u celosti ili uz određene modifikacije, izvesno je da će EU nastaviti da traži načine kako da oslabi rusku ratnu ekonomiju i istovremeno obezbedi snažniju podršku predsednika Trampa, bez koje se čini da ne može doći do pravovremenog okončanja sukoba u Ukrajini.

(EUpravo zato.rs)