Crna Gora sada ima najveću podršku i šansu za ulazak u Evropsku uniju, smatraju učesnici panela "Crna Gora na raskršću: Predvodnica evropske integracije na Zapadnom Balkanu" koji je održan u Evropskoj kući, u organizaciji Balkans in Europe Policy Advisory Group (BiEPAG)
Učestvovali su poslanik DPS-a i predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Crne Gore Ivan Vuković, savetnik predsednika Crne Gore za eropske poslove Miloš Radonjić, bivša potpredsednica Vlade i članica BiEPAG-a Jovana Marović i koordinator BiEPAG-a, prof. dr Florian Biber sa Univerziteta u Gracu.
Tema panela bila je kako skora integracija Crne Gore može pomoći ostalim državama regiona i na kojim principima bi ovaj model trebalo da bude zasnovan.
Vuković je kazao da za malu državu i politički kompleksnu zajednicu kakva je Crna Gora ne postoji druga polisa osiguranja dugoročne stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog razvoja osim članstva u EU.
"Zato se svi mi moramo fokusirati na to. Parlament u tom smislu može da pomogne, ali samo ako ne bude previše inicijativan, kao kada je usvajana rezolucija o Jasenovcu i kada je penzionisana sutkinja Ustavnog suda. Mi svi odlično znamo šta treba da radimo i kakav je naš domaći zadatak. Bio bih srećan da se potpuno fokusiramo na ono što treba da radimo, bez ovakvih izleta", rekao je Vuković.
Savetnik predsednika Crne Gore za evropske poslove Miloš Radonjić smatra da je cilj usklađivanje sa najboljim praksama koje postoje u okviru poglavlja koja treba zatvoriti.
"Predsednik države raspolaže mnogim instrumentima koji mu omogućavaju da zagovara najvažniji spoljnopolitički cilj, a to je članstvo u Evropskoj uniji. Dobrosusedska i regionalna saradnja čvrsto je povezana s procesom EU integracija", kazao je Radonjić, ali i dodao da je pregovaračka pozicija Crne Gore oslabljena zbog nezavidne situacije u kojoj su se našli u odnosima sa Hrtvatskom
Nezgodno je, smatra on, što se to dešava u trenutku kada bi Crna Gora morala da ubrza proces integracija jer u ovom trenutku ima najnaklonjeniji geopolitički kontekst.
"Nemamo više nijedan alibi koji bismo mogli iskoristiti kao opravdanje za naš neuspeh. Politička elita mora pokazati političku volju. Nažalost, ta volja se često ne potvrđuje delima, ali sada je trenutak da to pokažemo. S druge strane, EU mora pojačati angažman na Zapadnom Balkanu", zaključio je Radonjić.
Crna Gora u EU do 2028. godine
Jovana Marović smatra da Crna Gora treba da pristupi EU do 2028. godine jer je to obaveza prema građanima i podseća da pregovori traju više od 13 godina, tokom kojih je bilo uspona i padova, ali je podrška građana ostala.
Njeno mišljenje poklapa se sa stavovima i izjavama evropskih zvaničnika, koji su optimistični po pitanju pristupa Crne Gore evropskoj porodici.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je na Bledskom strateškom forumu da uključivanje novih država u Evropsku uniju nije samo povećanje površine teritorije ili broja stanovnika, već i zaštita od spoljnih uticaja, kao i da bi Crna Gora do 2028. godine mogla da postane prva naredna članica.
"Za mene je proces proširenja danas neka vrsta ujedinjenja Evrope, kakvo u istoriji još nismo imali", rekla je Kos na panelu o proširenju Evropske unije.
Naglasila je da je liderstvo ključno za napredak u procesu pristupanja EU, kao i da su reforme u državama kandidatima neophodne i da ih treba sprovoditi odlučno i dosledno.
Kao pozitivne primere navela je premijere Crne Gore i Albanije - Milojka Spajića i Edija Ramu, rekavši da je optimista kada je reč o njihovom članstvu u EU.
Da je i EU "čeka raširenih ruku", pokazalo je novo istraživanje Eurobarometra o stavu građana EU prema proširenju, da građani Švedske, Slovenije, Danske i Hrvatske najviše žele da Crna Gora postane sledeća članica Evropske unije.
Na nivou cele Unije, 51 posto Evropljana podržava ulazak Crne Gore u EU kada ispuni sve uslove, dok je 38 posto protiv, a 11 posto neodlučno. Malo veću podršku ima Ukrajina, koju bi u EU želelo da vidi 52 posto ispitanika, dok je 41 posto protiv.
Istraživanje je obuhvatilo više od 26.000 građana iz svih zemalja članica EU, tokom februara i marta 2025. godine.
(EUpravo zato.rs)
