Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune tri medijska zakona – Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o javnom informisanju i medijima, s ciljem unapređenja medijskog pravnog okvira, što je, kako je ranije izjavio ministar informisanja Boris Bratina, od ključnog značaja za zaštitu i jačanje medijskih sloboda.
Potrebu za menjanjem medijskih zakona u više navrata čuli smo i iz Brisela, odakle su EU zvaničnici ukazivali na važnost rada na reformama.
"Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije, na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije, gde će sva mišljenja biti zastupljena", poručila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, nakon sastanka sa premijerom Macutom.
Usvajanje izmena i dopune tri medijska zakona, tokom jučerašnje sednice u Skupštini, nije prošlo nezapaženo u Briselu, pa je komesarka za porširenje danas pozdravila ovaj potez, poručivši da je sada bitno da Srbija održi zamah i nastavi sa sprovođenjem preostalih reformi.
"Ključno je da Srbija održi zamah, nastavi sa sprovođenjem preostalih reformi i nastavi da ide napred na svom putu ka EU", poručila je Kos na društvenoj mreži X.
Pojedina novinarska udruženja protivila su se ovom koraku izražavajući zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna medijska zakona. Prilikom ulaska zakona u skupštinsku proceduru, u zajedničkom saopštenju su naveli da je "proces koji traje više od godinu i po dana doveden u završnu fazu kroz ubrzan postupak, kratke rokove i uz izostanak transparentnosti, sve pod izgovorom usklađivanja sa preporukama Evropske komisije". Osim toga, naglasili su da su način na koji je proces sproveden, kao i izmene koje su usvojene, doprineli "daljem urušavanju medijskih sloboda i ozbiljno narušavaju smisao demokratskih procedura".
Za izmene Zakona o elektronskim medijima juče su u Skupštini glasala 134 od 169 prisutnih poslanika, za izmene Zakona o javnim medijskim servisima 129 od 167 poslanika i za izmene Zakona javnom informisanju i medijima glasala su 134 poslanika od 167 prisutnih poslanika.
Šta sadrže izmene medijskih zakona?
Zakon o elektronskim medijima
Bratina je rekao da su predviđene relativno male izmene važećeg zakona, uglavnom pravno-tehničke modifikacije. Precizirano je da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) odgovorno Skupštini isključivo u vezi s izborom ili razrešenjem članova Saveta REM-a, davanjem saglasnosti na statut i finansijski plan regulatora, razmatranjem godišnjeg izveštaja o radu regulatora i izveštaja o radu za kraće periode na zahtev Narodne skupštine.
Izmenjen je član 46, kojim se utvrđuje da REM ima potpunu autonomiju u upravljanju budžetom, koji ne može biti proizvoljno umanjen ili uvećan od strane drugih institucija.
U članu 71, koji definiše zabranu govora mržnje, sada je navedeno da pružalac medijske usluge ne sme objavljivati programski sadržaj kojim se, na otvoren ili prikriven način, podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, porekla, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, članstva u političkim, sindikalnim ili drugim organizacijama ili drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.
Izmenjen je član 72, koji propisuje zabranu određenih programskih sadržaja, te sada glasi da pružalac medijske usluge ne sme objavljivati sadržaj kojim se, na otvoren ili prikriven način, podstiče terorističko delo u smislu zakona koji uređuje krivično delo terorizma, senzacionalistički, pojednostavljeno ili neetički izveštava o nasilju, sadržaj nastao iskorišćavanjem maloletnog lica, sadržaj koji propagira ili reklamira prostituciju, podržava narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, ili zloupotrebljava lakovernost gledalaca ili slušalaca.
Zakon o javnim medijskim servisima
Ključne novine odnose se na usklađivanje domaćeg regulatornog okvira s pravnim tekovinama Evropske unije i ustanovljavanje organa javnog medijskog servisa kojim će se omogućiti nesmetano funkcionisanje. Naglašena je nepristrasnost, nezavisnost informisanja i raznovrsnost sadržaja programa u skladu s najvišim etičkim i međunarodnim standardima, uz obezbeđivanje nezavisnosti javnog medijskog servisa odgovarajućim mehanizmima.
Izmenjeni su članovi koji definišu taksu za javni medijski servis i način naplate, kako bi se obezbedilo kontinuirano funkcionisanje servisa. Određeni su kriterijumi za izbor članova Upravnog odbora, precizirani poslovi u delokrugu Odbora, te jasnije definisana ovlašćenja generalnog direktora i Programskog saveta.
Uvedena je institucija Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, koji se bira na javnom konkursu i dužan je da vodi evidenciju pritužbi i predloga, obaveštava glavne urednike, tromesečno podnosi izveštaj Programskom savetu, generalnom direktoru i Upravnom odboru o pritužbama i preduzetim radnjama, te daje predloge za poboljšanje medijskih usluga i kvaliteta emitovanog sadržaja.
Zakon o javnom informisanju i medijima
Prema rečima Bratine, izvršene su relativno male izmene. Izmenjen je član 6, kojim se zabranjuje svako delovanje koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja. Uveden je novi član s ciljem osiguranja nezavisnosti uređivačke politike medija u odnosu na osnivača i izdavača, predviđajući da se članovi organa upravljanja izdavača imenuju iz reda stručnjaka iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansija.
(EUpravo zato.rs)
