Prvih šest meseci mandata evropske komesarke za proširenje Marte Kos obeležilo je jasno pozicioniranje politike proširenja kao jednog od strateških prioriteta Evropske unije. Od podrške Ukrajini i ubrzanja evrointegracija, procesa proširenja zasnovanog na zaslugama, do postavljanja konkretnih rokova, poseta i podrške reformama u zemljama kandidatima, gde je uključila i Zapadni Balkan - komesarka za proširenje EU, tokom meseci za nama, aktivno je učestvovala u političkim dešavanjima u Evropi.
Njena delovanja svedoče o novoj energiji u pristupu proširenju EU – energiji koja pokušava da balansira između strateške odgovornosti, konkretnih koraka na terenu i oživljavanja evropske ideje među građanima i liderima susednih zemalja.
Podrška Ukrajini
Mandat je počela simboličnim pružanjem podrške Ukrajini, posetom Kijeva 1. decembra 2024. godine, zajedno sa predsednikom Evropskog Saveta, Antoniom Koštom, kao i visokom predstavnicom za spoljne poslove Kajom Kalas. Tada je poslala jasnu poruku o nedvosmislenoj podršci Ukrajini na evropskom putu, najavljujući odlučnost da Komisija bude saveznik u ubrzanju pristupnog procesa.
Već tokom potvrđivanja u Evropskom parlamentu, Marta Kos je naglasila da proces proširenja mora ostati zasnovan na individualnim zaslugama kandidata. Postavila je ambiciozne, ali merljive ciljeve – okončanje pregovora sa Crnom Gorom do 2026. i sa Albanijom do 2027. godine. U komunikaciji s poslanicima, jasno je isticala ulogu EU kao odgovornog i doslednog partnera.
U fokusu njenog pristupa bio je i tzv. "meki pristup" – upotreba kulture, sporta i civilnog društva kao mostova između Unije i zemalja kandidata. Najavila je, i već počela da realizuje, inicijative poput kulturnih programa, simboličnih sportskih susreta, kao i podrške lokalnim zajednicama kroz konkretne projekte.
Marta Kos je vrlo brzo započela intenzivne terenske posete. U januaru je boravila u Crnoj Gori, gde je otvorila pregovaračke klastere i pohvalila reformske korake Vlade, ističući da proširenje mora biti "nacionalni projekat". U martu je posetila Albaniju, gde se fokusirala na projekte koji povezuju evropsku politiku sa životima građana – uključujući inicijative za žene, mlade i lokalnu zajednicu u Elbasanu, a otvaranje novog klastera takođe je upisano među delimične zasluge EU komesarke, s obzirom na podršku i podsticanje državnih organa na putu ka Evropi.
Njen angažman se proširio i na istočno partnerstvo - u februaru je boravila u Moldaviji, gde je podržala otvaranje pregovora i najavila dodatnu tehničku i finansijsku pomoć u saradnji s državama članicama poput Poljske. Jasno je tada poručila da i Moldavija može do kraja mandata ove Komisije biti u završnoj fazi pregovora.
Poseta Srbiji i 4 konkretna uslova za članstvo
Od preporuka za Srbiju ukoliko želi u EU preko analize "šta je do sada urađeno na putu evrointegracija, a na čemu još treba da se radi" do stavova Beograda o svemu tome, tokom posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos Srbiji čulo se tada dosta toga.
"Mi sad imamo mogućnost koja se javlja jednom u generaciji da dovršimo unifikaciju Evrope. Ne radi se tu samo o proširenju. Mnoge zemlje kandidatkinje su shvatile da je neophodno sprovesti reforme brže nego što je to do sad bio slučaj. Htela bih da se isto odvija i u Srbiji, zemlji koja ima bogatu istoriju i tradiciju sa veoma vrednim i inovativnim ljudima.
Srbija ima mnogo toga da ponudi Evropi. Evropa se raduje tome. Mi smo premijeru Macutu prezentirali našu ponudu za srpski narod, a ona je sledeća: radite sa nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva mišljenja biti zastupljena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", rekla je Kos na konferenciji prilikom zvanične posete Srbiji, nakon što je razgovarala sa premijerom Macutom.
(EUpravo zato.rs)
