Nemačka vlada je utrla put izgradnji novih gasnih elektrana u nastojanju da popuni praznine u snabdevanju električnom energijom iz obnovljivih izvora energije, uputivši predlog zakona o izgradnji u Bundestag.
"Obnovljivim izvorima energije je potrebno životno osiguranje, a to se zove sigurna proizvodnja", rekla je ministarka energetike Katerina Rajh.
Cilj je da gasne elektrane nadomeste postupno napuštanje uglja kao pogonskog goriva, planirano za 2038. godinu, te da u budućnosti služe kao rezerva tokom razdoblja niske proizvodnje struje iz solarnih elektrana i vetroelektrana.
Do 2030. godine udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije trebalo bi da poraste na 80 odsto, u odnosu na 53 procenta zabeleženih u prvom tromesečju 2026. godine.
Simulacije Savezne agencije za mreže pokazuju da će manjak u snabdevanju biti neizbežan od 2031. godine nadalje, ako se ne preduzmu nikakve mere. Najkasnije od te godine bi trebalo da započne gradnja novih elektrana. One takođe moraju da budu projektovane tako da nakon 2045. godine mogu da koriste vodonik kao pogonsko gorivo na ugljenično neutralan način.
Kupci električne energije u Nemačkoj od 2031. godine će plaćati novu naknadu kako bi se pokrili troškovi izgradnje. Rajh je rekla da još nije moguće reći kolika će ta naknada biti.
Parlamentarna procedura i evropska pravila
Nacrt zakona sada ulazi u parlamentarnu proceduru, nakon koje propise mora konačno da odobri Evropska komisija prema pravilima o državnoj podršci.
Državne subvencije za izgradnju novih elektrana dugo su bile predmet političke rasprave. Prethodnik ministarke Rajh, Robert Habek iz stranke Zelenih, takođe je razmatrao taj predlog.
Pouzdanost snabdevanja kao ključni argument
"Novi sigurni kapaciteti ključni su kako bi se osigurala pouzdanost našeg snabdevanja električnom energijom čak i tokom razdoblja niske proizvodnje struje iz energije vetra i sunca", rekla je Kerstin Andreae, izvršna direktorka Nemačkog udruženja energetske i vodne industrije.
Međutim, predlog zakona je naišao na kritike ekoloških organizacija.
"Germanwatch" je mere nazvao "dozvolom za rad gasnih elektrana", smatrajući da se jednostrano usredotočuju na promovisanje fosilnih goriva i stavljaju u nepovoljan položaj klimatski neutralna rešenja poput baterijskih sistema za skladištenje energije.
Geopolitički pritisci i takmičenja za nove kapacitete
Taj potez dolazi u trenutku kada cene fosilnih goriva širom sveta naglo rastu zbog rata s Iranom i iranske blokade Ormuskog moreuza.
Tenderi za nove elektrane planirani su u nekoliko faza tokom idućih godina. Od leta 2026. godine biće raspisan tender za početnih 11 gigavata novih kapaciteta, prema navodima ministarstva. Ti kapaciteti moraju da se održavaju u razdoblju od 15 godina.
(EUpravo zato/Index.hr)