Kako do fondova EU? Šta oni podrazumevaju i kome se obratiti za pomoć?

Danas često imamo priliku da čujemo pojmove poput fondova EU, instrumenata, programa itd, ali šta, zapravo podrazumevaju programi Evropske unije?

Srbija već učestvuje u 11 programa, ali je često učesnicima potrebna velika pomoć za podnošenje prijava i sprovođenje zbog čega se pojavila potreba da se poseban tim ljudi posveti isključivo podršci.

Projekat bi trebalo da traje do sredine 2027. godine.

Šta su EU programi?

U poslednjih 20 godina, Srbija se priključila brojnim programima u različitim vremenskim fazama, a cilj ovog projekta je da se povećaju dobri rezultati, iznos sredstava kao i broj uspešno realizovanih projekata.

"Vrlo nam je važno da se obezbedimo i određenu decentralizaciju. Kada pogledamo statistiku, najveći deo sredstava završava u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Naš cilj je da se proširimo ka manjim gradovima, opštinama, ali i ka ruralnim zajednicama kojima je ovakav vid podrške možda i najpotrebniji.

Kako je naveo Rihard Maša iz Delegacije EU u Srbiji, programi EU obuhvataju širok spektar oblasti, od zaštite životne sredine, preko energije, saobraćaja, obrazovanja, kulture, nauke, pa sve do preduzetništva.

"Ovo je prilika za razmenu znanja i dobrih praksi, kao i za usvajanje evropskih pravila i standarda. Zato učešće u programima EU ne donosi samo novac, već i znanje, iskustvo i partnerstvo. Donosi i promenu u načinu razmišljanja i saradnje. Upravo je to potrebno jednom društvu koje se priprema za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, da bi Srbija u potpunosti iskoristila potencijal programa, potrebno je ojačati ključna područja. Koordinacija između Ministarstva za evropske integracije i nadležnih ministarstava mora biti jača i efikasnija. I dalje nedostaje sistemska podrška potencijalnim korisnicima.

Bilo da su u pitanju univerziteti, kompanije ili organizacije civilnog društva, mnogi ne znaju kako da pristupe programima, kako da napišu projekat ili upravljaju sredstvima. Tehnička pomoć mora biti kontinuirana, dostupna i prilagođena korisnicima, jer samo dobro pripremljeni akteri mogu uspešno da učestvuju. Na kraju, dostupnost programa mora biti dodatno unapređena, kako bi više ljudi znalo da takve mogućnosti postoje u Srbiji", naveo je Maša.

Upravo u tome leži značaj ovog projekta. Obuke za nacionalne kontakt-punktove i institucije će biti organizovane,  a plan je da se pruži podrška korisnicima, analiziraju izazovi i sprovedu konkretna rešenja radi bolje organizacije i većeg korišćenja raspoloživih sredstava.

"Naš krajnji cilj jeste da pokažemo da Srbija, zahvaljujući znanju i spremnosti, može da iskoristi sve što EU programi nude i time ubrzano krene putem evropskih integracija. Na tom putu Delegacija EU će podržati sve aktivnosti u Srbiji", zaključio je Maša.

Šta sve finansiraju programi EU?

• Erazmus+ pokriva mobilnost, obrazovanje mladih i razne obuke
• Horizont Evropa obuhvata nauku, istraživanja i inovacije
• Kreativna Evropa se odnosi na kulturu, medije i umetničke saradnje
• SMP, Digital Europe, EU4Health, CERV, LIFE, Customs, Fiscalis, EaSI

Postoji niz drugih programa u kojima Srbija učestvuje, ali i onih na koje tek planira da podnese aplikaciju, kao što je program za zdravstvo. Evropski programi ne podrazumevaju samo različite budžete, već i pravila, organizacije koje mogu da učestvuju, kao i različite vrste troškova koje mogu da pokriju.

"Oni pomažu Srbiji da unapredi svoju konkurentnost, ali pre svega podržavaju reforme naše države i proces evropskih integracija. Možda i najvažniji efekat, pored samog finansiranja, jeste što se kroz ove projekte povezujemo sa najboljim i najuspešnijim organizacijama u Evropi, i kroz zajedničko učenje i svakodnevni rad stičemo iskustvo koje će biti ključno jednog dana kada Srbija zvanično postane članica EU", dodao je Pandurov.

Iza projekta "Podrška učešću u programima Unije" stoje Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija EU, a u realizaciji učestvuju i druga ministarstva, fondacije, lokalne institucije i eksperti.

Velika potreba za obukama

Već su sprovedene prve aktivnosti u okviru ovog projekta. Nakon detaljnog istraživanja, bilo je jasno da postoji potreba za obukama. Više od hiljadu ljudi je učestvovalo u prikupljanju podataka i informacija za analizu, na osnovu koje su definisani prioritetni programi i tematske oblasti.

Prva info-sesija održana je u Novom Sadu, a nedavno su u Nišu, na Forumu naprednih tehnologija, predstavljeni određeni elementi projekta.

"Očekuje nas veliki broj obuka, u kojima ćemo direktno raditi sa organizacijama, udruženjima građana, organizacijama civilnog društva, opštinama, gradovima, fakultetima, univerzitetima, malim i srednjim preduzećima, velikim kompanijama... Praktično ne postoji segment našeg društva koji ne može da učestvuje u nekom od ovih programa. Za svakoga postoji nešto u čemu može da učestvuje, a da bismo to omogućili, razvijamo set digitalnih alata i bazu obuka, koja će biti dostupna putem interneta. Čak i ako neko nema priliku da učestvuje uživo, sve će biti dostupno onlajn", objasnio je vođa projekta.

Kako pratiti aktivnosti projekta?

Sve informacije se mogu naći na sajtu eumogućnosti.com i pratećim nalozima na društvenim mrežama, gde se objavljuju podaci ne samo o raspisanim konkursima, već i o obukama koje će biti organizovane. Na portalu će biti navedeni i nacionalni kontakt-punktovi.

Na tim punktovima učesnicima pomoć pružaju zaposleni brojnih ministarstava i drugih državnih institucija koji su zaduženi da otklone bilo koje nejasnoće i nedoumice.

Kako je naveo Stefan Ljubović, šef Odseka za sprovođenje projekata koji se finansiraju iz fondova EU u okviru Ministarstva za evropske integracije, ovom projektu treba pristupiti sistematično.

"Istraživanje je pokazalo i da je problem nedostatak informacija, kao i to da kontakt-punktova nema dovoljno. Zato je ideja ovog projekta i bila da se ojačaju kontakt-punktovi u ministarstvima, kao i da se informišu potencijalni učesnici o mogućnostima i načinu prijavljivanja. Kada je reč o koristima od učešća u programima EU, tu se ne radi samo o finansijama, jer novac koji se ulaže kroz programe EU treba da se vrati korisnicima i mislim da ćemo u tome uspeti. Ono što je još važnije jeste povezivanje sa institucijama EU, kao i sa kolegama iz civilnog društva, naučnih institucija i međunarodnim partnerima kako bi se učesnici obrazovali o načinima povlačenja sredstava iz programa EU, ali i pripremili za članstvo i znatno veće fondove", poručio je.

(EUpravo zato)