Naučnici su odlučili da potraže pomoć veštačke inteligencije (AI) kako bi rešili zagonetku zašto čak i genetski identične biljke krompira mogu da pruže drastično različite rezultate tokom rasta. Njihovo istraživanje moglo bi da otvori vrata unapređenju različitih useva.
Njihov rad je objavljen u časopisu "Nature Microbiology".
Tim su činili naučnici sa Univerziteta Utreht, Tehnološkog univerziteta u Delftu i stručnjaci za oplemenjivanje biljaka. Oni su želeli da testiraju teoriju da gljivice i bakterije na površini krompira mogu da otkriju deo odgovora zašto krompiri drugačije rastu jedni od drugih.
Njihovo istraživanje je potvrdilo da ti mikroorganizmi igraju veliku ulogu u rastu krompira. AI model je obrađivao podatke i o gljivicama i bakterijama na površini semenskog krompira, kao i snimke dronom biljaka koje su iz njih izrasle.
Podaci su dobijeni sa 240 polja, koja su korišćena u ovom eksperimentu, i iz hiljada uzoraka semenskog krompira. Na osnovu tih informacija, AI model je pružio dragocene uvide.
"Kombinovanjem svih ovih podataka pomoću AI tehnologije, uspeli smo da identifikujemo mikroorganizme koji su najbolji pokazatelji rasta krompira", rekao je biolog Jang Song.
Model je istakao korisne mikroorganizme za rast, kao što su bakterije vrste Streptomyces, ali i one koje usporavaju rast.
"Ovo označava početak nove ere u poljoprivredi", naveli su istraživači u saopštenju.
Vodeći naučnik Roland Berendsen dodao je da je to "revolucionaran način da se unapredi poljoprivreda kroz mikrobiologiju i veštačku inteligenciju".
Krompir se našao u fokusu istraživača jer predstavlja ključni izvor hrane širom sveta. Druga istraživačka grupa, nezavisno od ove, trenutno pokušava da izmeni DNK krompira kako bi smanjila upotrebu đubriva i učinila usev otpornijim.
S obzirom na izazove sa kojima se suočavaju poljoprivrednici širom sveta, uključujući i proizvođače krompira u Evropi, zbog promena klime, ovakva istraživanja bi mogla da budu ključna za budućnost ovih useva.
Jedan od važnih aspekata ovog pristupa je korišćenje veštačke inteligencije. AI je postao ključni alat za naučnike koji žele da optimizuju poljoprivredu – bilo da se radi o smanjenju upotrebe đubriva ili o boljem razumevanju uslova i vremenskih prilika.
Važan deo upotrebe AI tehnologije jeste i obezbeđivanje da njeni pozitivni doprinosi nadmašuju zabrinjavajuće visoku potrošnju energije koju zahteva. U ovom slučaju, istraživači razmišljaju daleko šire od samog predviđanja rasta krompira.
"Proširivanjem AI modela dodatnim podacima, možemo još detaljnije da proučimo interakcije između mikroorganizama i biljaka", istakao je Berendsen.
Saznanja bi onda mogla da se prošire i na druge useve, učeći kako da se optimizuje njihov rast.
"Možemo obložiti semenski krompir ili semena korisnim mikroorganizmima. Ili čak genetski da modifikujemo biljke da privlače i zadržavaju idealne mikroorganizme", predložio je Berendsen.
Sve ove inovacije vode ka otpornijim i zdravijim usevima. To može da podrazumeva veće prinose, značajno smanjenje otpada, manju upotrebu pesticida i veliki korak ka održivijoj poljoprivredi.
(EUpravo zato/The Cool Down)
