Međutim, dronovi se malo razlikuju jer se u slučaju da jedan deo otkaže, ne vezuje se za drugi, pa su lako zamenjivi.
Suvlasnik "Junior Agrara" Vladimir Šper uporedio je dron sa "lego" kockama, jer svaki deo koji strada, što je prava retkost, zamenjuje se novim, veoma brzo i jednostavno.
Najveći problem baterija?
Životni vek baterije je određen amper satima. U svakom dronu postoji više ćelija baterije čije se stanje prikazuje na kontroloru, pa je korisnik u svakom trenutku upoznat sa stanjem. Ipak, baterija je mač sa dve oštrice: veliki deo snage koristi upravo da bi nosila sama sebe, jer neretko može da bude teška i 15 do 20 kilograma, preneo je Agroklub.
"Baterije za velike uređaje, električna kola i dronove su relativno skupe, ali su i najslabija karika tih mehanizmima. Sa jednim punjenjem možemo da tretiramo dva hektara koje završimo za sedam minuta, nakon čega spuštamo dron i menjamo baterije. Tretiramo brzinom od šest do sedam km/h", rekao je Šper i dodao da kada se bude povećala autonomija, biće mnogo brži.
U ovom slučaju, pojašnjava, nije problem ako se rade male parcele, ali ako je u pitanju trocifrena brojka, to zahteva veliki broj menjanja baterija tokom tretmana.
Menjanje baterije je uvek praćeno i dodavanjem tečnosti, jer su proizvođači konstruisali takav rezervoar, kako bi se u istom momentu ispraznilo i jedno i drugo. Kod baterija, nije toliki problem ni izdržljivost, koliko ljudska nemarnost, pa je pravilno skladištenje veoma bitno.
"Ako leti ostane na suncu, ili zimi na hladnoći - baterija može da propadne. Da ne bi dolazilo do prinudnog sletanja, one moraju da budu ispravne. I od starijih kolega smo dobili upustvo da čim se utvrdi da nisu ispravne, odmah treba da se menjaju", naveo je.
Mehanička oštećenja su retka
Kod dronova je gotovo nemoguće napraviti ozbiljan kvar, osim nekih mehaničkih oštećenja.
"Takođe, problemi mogu da se jave i od stajanja ili neadekvatnog ispiranja posle tretmana. Radi se sa raznim hemikalijama, pa može da se desi da se zapuše dizne. Na svakoj dizni je mala pumpa koja je crevima povezana sa rezervoarom. Creva bi trebalo da se provere i dok je dron na zemlji da se uspe voda i da se uključe i provere prskalice”, objasnio je Šper i dodao da se neispravna dizna lako odšrafi i ispere sa rastvorom za čišćenje.
Sam sebi radi dijagnostiku
Elektronika je, kako on navodi, večna, i do sada se nije susreo sa slučajem da se nekome softver pokvario. Samo serviser ima pristup softveru, a kod drona je još jedna prednost, što sam detektuje problem.
"Jednostavno se priključi na laptop i uradi se dijagnostika. Dron prijavi problem, serviser ga rešava, jer ukoliko postoji kvar on neće ni da poleti dok se to ne ukloni. Softver sve radi sam", navodi Šper i dodaje da su i senzori veoma bitni kod dronova, ali su i oni dobro zaštićeni, jer se nalaze u dobrim vodootpornim kućištima.
Ljudski faktor presudan
Procedure za održavanje su opisane, nešto kroz poljoprivredni, a nešto kroz vazduhoplovni deo, pa zato, kako kaže osnivač "Agrodrona" Goran Iskić, postoji pretpoletni pregled, kontrola tokom leta i poslepoletni pregled, kada se letelica spusti.
"Kada su u pitanju agrodronovi, postoji procedura i niz stvari koje se proveravaju, kao što su propeleri, vibracije, oštećenja i tako dalje, pa se radi posebna "čeklista", kao i za svaki vazduhoplov. Kada se čeklista, koja se dobije uz letelicu, izlista, deo po deo, takva je spremna za let", rekao je Iskić i dodao da skoro deceniju rade sa dronovima i da se nisu susreli sa situacijom da se on sam od sebe pokvari.
Čitav sistem je modularan i svaki deo se može zameniti za manje od 30 minuta.
Navodi da je kod kvarova ljudski faktor presudan.
"Ljudske greške i nemarnost su najveći problem. Neki misle da mogu da ostave kontroler i da će letelica sama da leti, a može na njivi na primer da se nalazi neki stub ili slično. Problem je nesavesni odnos prema vazduhoplovu", kaže Iskić i dodaje da je dron pre svega vazduhoplov, pa tek onda poljoprivredna mašina.
(N.P/EUpravo Zato/Agroklub)
