U prvih šest meseci 2026. godine skoro 200 startap kompanija u svetu prešlo je prag procene vrednosti od milijardu dolara, čime su postale takozvani unikorni. Ukupna vrednost evropskih unikorna se približila 600 milijardi evra, dok je u Q1 2026 godine porasla je za 50 milijardi. Najveći deo tog rasta dolazi od startapova koji rade na polju veštačke inteligencije.
Švedska kompanija "Lovable" razvila je alat pomoću kog korisnici običnim jezikom prave aplikacije i sajtove bez pisanja koda. Kompanija je nastala krajem 2024, a već u julu 2025. vredela je više od milijardu dolara. Do decembra je procena porasla na 6,6 milijardi, dok je prema pojedinim procenama iz ove godine vrednost već dvostruko veća.
Dominacija nekoliko velikih kompanija na tržištu veštačke inteligencije za sada nije zatvorila prostor za nove firme. Studija fonda "Antler" izbrojala je četrnaest evropskih kompanija osnovanih posle 2020. koje su do milijarde stigle za oko dve godine, a podaci fonda "Atomico" pokazuju da evropske firme dolaze do statusa unikorna sa oko 30 odsto manje prikupljenog kapitala od američkih konkurenata. Do statusa unikorna danas je moguće stići i za oko godinu dana.
Francuski "Mistral AI" ima jednu od najvećih procenjenih vrednosti, sa oko 14 milijardi dolara. Osnovan je u aprilu 2023. i do te procene stigao za nepune tri godine, nakon runde od 1,7 milijardi evra koju je predvodio holandski proizvođač opreme za čipove ASML, koji je preuzeo udeo od 11 odsto. Nemački "Helsing", koji pravi softver veštačke inteligencije za odbrambene sisteme, procenjen je na oko 12 milijardi evra. "Mistral" i "Helsing" su jedina dva startapa Evropske unije u tom rangu koja razvijaju sopstvenu tehnologiju i predstavljaju izazivače globalnim kompanijama. Sve više kapitala ide i ka uslužnim startapovima koji gotove modele prilagođavaju konkretnim poslovima i uvode ih u kompanije.
Ulaganja danas idu u odbranu i bezbednost, osnovne modele i infrastrukturu, kao i primenjenu veštačku inteligenciju. Rast vojnih budžeta u Evropi podstiče ulaganja u odbranu i bezbednost, dok kod osnovnih modela kapital ide i u centre za obradu podataka i energetiku koja ih podržava. Po broju novih unikorna, primenjena veštačka inteligencija trenutno je ispred svih ostalih oblasti, s obzirom da tržište što pre želi neku vrstu potvrde vrednosti veštačke inteligencije. Tu spadaju firme koje pomažu preduzećima da modele uvedu u svakodnevni rad, od automatizacije poslovnih procesa do robotike. Analiza "Crunchbase" iz maja 2026. pokazuje da među novim unikornima veći udeo imaju firme koje veštačku inteligenciju pretvaraju u konkretnu primenu od samih tvoraca modela.
Razvoj poslovanja na modelima drugih kompanija koje su razvile druge kompanije može predstavljati rizik rizik. Većina novih unikorna koristi modele nekolicine američkih kompanija, dok tvorci tih modela istovremeno ulaze u poslove svojih korisnika. OpenAI i Anthropic su ove godine pokrenuli da i oni sami imaju sektore koje veštačku inteligenciju uvode direktno u preduzeća.
Takođe, sve veći broj kompanija iz Kine objavljuje otvorene modele koji pariraju kompanijama sa Zapada. Svaka nova generacija modela preuzima i deo funkcija koje su godinu ranije postojale kao samostalni proizvodi. Veću šansu da zadrže svoju poziciju imaju platforme i specijalizovane firme u oblastima u kojima podaci, poverenje i propisi otežavaju ulazak novih konkurenata, kao što su odbrana, zdravstvo, finansije i industrija. Generički alati bez sopstvenih podataka biće pod stalnim pritiskom jer njihove funkcije mogu da postanu deo većih platformi, ali je važan aspekt i samo integrisanje u poslovanje i razumevanje problema.
Evropska komisija je kroz inicijativu InvestAI najavila plasiranje 200 milijardi evra za veštačku inteligenciju, a u julu je otvorila i poziv za gradnju do sedam gigafabrika za veštačku inteligenciju sa ukupno najmanje 600.000 naprednih čipova, vrednih više od 30 milijardi evra. EU pokriva do 17 odsto troškova za kapitalna ulaganja, država gde će fabrike biti sagrađene pokriva bar isti, a ostatak dolazi od privatnih ulagača. Već radi i mreža od 13 manjih fabrika za veštačku inteligenciju, dok programi kao što je GenAI4EU finansiraju pilot projekte u oblastima gde je fokus primena AI u biotehnologiji, energetici i javnim uslugama. U EU na tržište startapa dosta utiče i regulativa, Akt o veštačkoj inteligenciji podstiče tražnju za rešenjima koja podatke drže u Uniji i lakše se usklađuju sa propisima. To otvara prostor za uslužne alate, ali je teško da će neka od tih kompanija doći na nivo unikorna.
Veliki deo sledeće generacije evropskih kompanija verovatno će rasti na gotovim modelima i platformama koje će prilagođavati velikim, srednjim i malim preduzećima širom Unije, od banaka i fabrika do administracije. Takav posao može brzo da raste jer ne zahteva milijarde za obuku modela, ali zahteva dobro razumevanje problema i tržišta. Za to će evropske kompanije morati da budu otvorenije prema inovacijama i da rešenja češće kupuju od mladih firmi, što je značajno zastupljenije u Americi. Kupovina takvih rešenja biće neophodna da ostanu globalno konkurentni.
Ako EU poveća kompjutersku infrastrukturu i tražnju za sopstvenim rešenjima, kompanije iz regiona mogu lakše da uđu na evropsko tržište. U eri gotovih modela ozbiljna firma može da se izgradi za nekoliko godina. Sve je važnije koliko evropskih unikorna kontroliše sopstvenu tehnološku osnovu, infrastrukturu i podatke. Njihov broj će verovatno nastaviti da raste, možda i brže nego danas. Veću šansu da dugoročno zadrže vrednost imaju kompanije čija tehnologija postaje osnova za proizvode i usluge drugih firmi, tako da je ulaganje u fundamentalni razvoj tehnologija i inovacija i dalje jako važno.