Kako se Zapadni Balkan sprema za veštačku inteligenciju i šta ona može da uradi za našu ekonomiju?

Prošle nedelje sam u Beogradu slušao panele na konferenciji BELTALKS, koju drugu godinu zaredom organizuje GLOBSEC.

Kakvo je stanje u regionu?

Bruto domaći proizvod po stanovniku u zemljama Zapadnog Balkana je, po kupovnoj moći, negde između trećine i polovine evropskog proseka. Ta razlika je, pre svega, u tome koliko jedan zaposleni proizvede, a ne u talentu. Veštačka inteligencija je tehnologija koja podiže učinak po zaposlenom, pa je za ekonomiju koja kreće sa niže osnove vredna proporcionalno više nego za Nemačku ili Holandiju. S druge strane, ako naše firme ostanu na eksperimentima sa četbotovima dok kompanije iz istih oblasti uvode veštačku inteligenciju u svoje svakodnevno poslovanje, jaz će rasti brže nego što se smanjivao. Na panelima se ponavljala ocena da će se to odlučiti u naredne dve do tri godine, po tome ko stvarno uvede tehnologiju u posao.

Razvoj veštačke inteligencije i digitalizacije u regionu Zapadnog Balkana nije ujednačen. Srbija je jedina zemlja sa dve nacionalne strategije za veštačku inteligenciju, prvom iz 2019. i drugom koja se sprovodi od 2025. godine, sa institutom osnovanim 2021. i sa uskoro tri superkompjutera. Severna Makedonija je zajedno sa Srbijom u oktobru prošle godine dobila status takozvane antene evropskih fabrika za veštačku inteligenciju, što daje daljinski pristup evropskim superkompjuterima, dok ostatak regiona tek na početku, uz primere poput Albanske AI ministarke. Ana Brnabić je na panelu rekla da regionalne saradnje u ovoj oblasti nema dovoljno i da bi prvi zajednički korak trebalo da bude zajedničko tržište energije, jer bez struje nema ni obrade podataka.

Dokle je Srbija stigla i šta su planovi?

Brojke koje su izneli govornici iz Srbije objašnjavaju zašto se region na ovim panelima uglavnom gledao kroz Srbiju. Izvoz IKT usluga prošle godine prešao je četiri i po milijarde evra, sa suficitom od oko tri i po milijarde, što je dvanaest puta više nego 2012. godine. U prvoj polovini ove godine izvoz je nastavio da raste, za oko pet odsto. U sektoru radi oko 116 hiljada ljudi, duplo više nego 2016. Kompanije kao što su Microsoft, NCR, Rivian, Cisco, Epic Games kroz 3Lateral i AMD ovde drže inženjerske centre, a ne podršku.

Državni data centar u Kragujevcu je prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi sa najvišom klasom pouzdanosti i koriste ga Oracle, IBM i Microsoft, a širi se sa 14 na 56 megavata, uz plan za nova dva državna centra u Nišu i Novom Sadu do 2030. Drugi superkompjuter, sedam puta jači od prvog, pušten je u rad u aprilu, a treći se nabavlja kroz aranžman sa Francuskom vredan pedesetak miliona evra i biće najjači u regionu. Na nacionalnoj platformi danas radi značajan broj akademskih institucija i domaćih startapova, a plan je da se otvori i za mala i srednja preduzeća.

Na konferenciji je Privredna komora najavila da će nacionalni jezički model za srpski biti gotov do izložbe EXPO 2027, i da se radi u dva paralelna koloseka, osnovni modeli i modeli za rezonovanje, u saradnji sa francuskim Mistralom i domaćim firmama. Komora je istog dana potpisala i sporazum sa Yettel bankom o uvođenju veštačke inteligencije u bankarstvo. Marko Čadež je rekao da se uspeh neće meriti po bankama, nego po tome koliko fabrika uvede veštačku inteligenciju u proizvodnju.

Šta veštačka inteligencija može da uradi za ekonomiju regiona?

Iz onoga što smo čuli i iz sopstvenog iskustva u pisanju obe srpske strategije, mislimo da postoje četiri mesta gde veštačka inteligencija može da napravi razliku u ekonomiji ovog regiona.

Prvo su industrija, energetika i logistika, sektori koji i dalje čine najveći deo naših ekonomija. Tu se dobit vidi odmah, kroz manje zastoja u fabrikama, bolje planiranje proizvodnje, manje gubitaka u mreži i manje praznih kamiona. Iz prakse možemo da kažemo da su firme koje su veštačku inteligenciju ugradile u konkretan proces, a ne kupile još jednu licencu, već stekle prednost koju je teško sustići.

Drugo je javna uprava. Srbija je digitalizaciju uradila dobro, eUprava ima više od dva miliona korisnika i preko hiljadu usluga, a princip da se podatak koji država već ima ne traži ponovo od građanina uštedeo je stotine miliona papira. Veštačka inteligencija ne može da preskoči taj korak, ona radi samo na procesima koji su već digitalni i na sređenim podacima. Sledeći korak je da se procesi koji su prebačeni na ekran sada i preurede, umesto da se stara papirna procedura samo automatizuje.
Treće su data centri i kompjuterska infrastruktura kao izvozni posao. Frankfurt, Amsterdam i Dablin nemaju više slobodne struje u mreži, a region ima zemljište, rezervu u mreži i potencijal za hidro i solarnu energiju.

Četvrto je sam IKT sektor, koji je bio motor ovog rasta I razvoja, ali je sada sam sučen sa velikom pretnjom od veštačke inteligencije. Veliki deo od četiri i po milijarde izvoza je inženjerski rad koji se prodaje po satu, a veštačka inteligencija sabija upravo takav posao. Ako sektor ne pređe na proizvode, primenjenu veštačku inteligenciju i specijalizovani inženjering, kao što su softver za automobile, grafika za igre i dizajn čipova, brojke kojima se ponosimo prestaće da rastu.

Šta bi trebalo da se uradi?

Nekoliko stvari se na panelima ponavljalo, i mislim da su tačne. Odluke treba donositi u ciklusima od godinu do godinu i po dana, a ne kroz petogodišnje planove, jer se tehnologija menja brže od planova.

Propise treba uskladiti sa evropskim Aktom o veštačkoj inteligenciji, ali srazmerno, bez dodavanja obaveza koje i sama Unija sada preispituje, o čemu smo pisali kada je primena dela Akta odložena. Region ne može da se takmiči sa Amerikom i Kinom u ukupnom ulaganju, ali mala zemlja može da izabere tri ili četiri oblasti, da iza njih stavi stvarni novac i da se kreće brže od većih. Manji sistemi brže odlučuju, mogu da naprave regulatorne peskovnike i da investitoru daju odgovor za nekoliko nedelja, i to je prednost koju treba koristiti.