Zabrana deci da koriste društvene mreže predstavlja pojednostavljen i neefikasan pristup rešavanju sve većih opasnosti s kojima se suočavaju na internetu. Umesto toga, vlade bi trebalo da pozovu na odgovornost kompanije koje stvaraju ove platforme.
Rizici s kojima se deca suočavaju na internetu rastu zabrinjavajućom brzinom. Samo u 2024. godini otkriveno je skoro 63 miliona slika i video snimaka koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece, prenosi Euractiv. Prijave o namamljivanju dece putem interneta u svrhu seksualnog iskorišćavanja porasle su za više od 300 posto u poslednjih nekoliko godina, a društvene mreže ostaju jedan od glavnih alata koje zlostavljači koriste, pretvarajući platforme na kojima deca provode vreme u "mesta lova".
Kao odgovor na to, neki donosioci politika u Evropskoj uniji i tehnološki lideri sve više podržavaju jedan predlog: potpuno zabraniti deci ispod određenog uzrasta da koriste društvene mreže. To je politika koju je lako objasniti biračima i koja privlači pažnju javnosti – ali ujedno predstavlja brzoplet odgovor koji pojednostavljuje mnogo složeniji problem.
Mnogi stručnjaci za zaštitu dece na internetu ozbiljno su zabrinuti zbog ovog trenda. Zabrane ne funkcionišu i mogu čak dovesti do još veće štete jer deca u tom slučaju ređe prijavljuju nasilje ili zlostavljanje ako znaju da ne bi ni smela da budu na tim platformama.
Puna zabrana takođe podriva osnovno pravo deteta na učešće u društvu, što je suprotno obećanjima koje su zemlje EU dale potpisivanjem Konvencije UN o pravima deteta. Deci nisu potrebna pojednostavljena rešenja, već primenjivi standardi bezbednosti za digitalne platforme, zasnovani na stvarnosti načina na koji deca koriste tehnologiju i na koji ih zlostavljači iskorišćavaju.
Zabrane društvenih mreža ne funkcionišu
Starosna ograničenja na platformama već postoje, a deca već znaju kako da ih zaobiđu tako što lažu o godinama, prave lažne naloge ili koriste uređaje koje dele s drugima. Svako treće dete laže o svojim godinama kako bi pristupilo sadržaju za odrasle na društvenim mrežama.
Bez obzira na to da li je granica postavljena na 13 ili 16 godina, deca će i dalje želeti da budu prisutna na internetu kako bi se povezivala, učila i istraživala. Ako im se zabrani pristup društvenim mrežama, deca će preći na nesigurne i manje nadzirane prostore. Ili će nastaviti da zaobilaze starosna ograničenja i biti obeshrabrena da progovore kada pretrpe nasilje ili štetu.
Zabrane stvaraju mračna mesta gde zlostavljači mogu slobodno da deluju i smanjuju podsticaj platformama da učine svoje usluge bezbednim za decu, prenosi briselski portal. Umesto da digitalni prostor pretvorimo u mesto isključivo za odrasle, trebalo bi da ga oblikujemo kao prostor gde deca mogu da napreduju i uživaju u zajednici, učenju i kreativnosti.
Odgovornost kompanija za bezbednije platforme
Rešenje nije u tome da se deca utišaju u digitalnom svetu. EU vlade moraju biti odlučne i pozvati na odgovornost one koji zarađuju od ovih usluga, umesto da odgovornost prebacuju na decu, njihove roditelje ili staratelje. Kompanije bi trebalo da dizajniraju svoje platforme tako da bezbednost bude početna tačka.
Ne treba nam novi zakon. Digital Services Act (Zakon o digitalnim uslugama), ako se pravilno primenjuje, mogao bi značajno da poboljša bezbednost dece. Regulativa o seksualnom zlostavljanju dece, koju je Evropska komisija predložila pre više od tri godine, učinila bi kompanije odgovornim za omogućavanje širenja materijala o seksualnom zlostavljanju dece na internetu. Ali pregovori među državama članicama EU trenutno su u zastoju.
S obzirom da su deca već prisutna na internetu, smatra se da zabrana društvenih mreža to neće promeniti, već je potrebno da EU institucije i nacionalne vlade u Evropi sprovedu zakone koji pozivaju tehnološke kompanije na odgovornost u stvaranju bezbednog onlajn prostora.
Konkretne mere: TikTok zabranio hešteg #SkinnyTok
Jedan od primera kako platforme mogu preuzeti odgovornost za sadržaj koji ugrožava dobrobit mladih jeste nedavna odluka TikToka da zabrani hešteg #SkinnyTok na globalnom nivou. Ova zabrana usledila je nakon direktnog pritiska francuske vlade, koja je apelovala na kompaniju da reaguje zbog masovne upotrebe tog heštega u promociji nezdravih načina ishrane, posebno među mladim ženama.
Portparol TikToka je za Euractiv potvrdio da je "zabrana heštega #SkinnyTok sada na snazi globalno". U saopštenju kompanije se navodi da je u okviru redovne provere bezbednosnih mera odlučeno da se ovaj sadržaj ukloni jer je "povezan sa nezdravim načinima mršavljenja".
Ovaj potez pokazuje da kada se politički pritisak i javna odgovornost usmere prema tehnološkim kompanijama, moguće je postići konkretne i brze promene. Umesto da se odgovornost prebaci na decu i roditelje, neophodno je zahtevati od platformi da aktivno štite mentalno i fizičko zdravlje svojih korisnika – naročito onih najmlađih.
(EUpravo zato.rs)
