Na današnji dan je rođen Nikola Tesla, čovek koji je osvetlio svet: Podsetimo se njegovih izuma, ali i saveta

Na današnji dan je rođen Nikola Tesla, jedan od najvećih umova 20. veka. Pronalazač i naučnik, zahvaljujući kome koristimo naizmeničnu struju, zaslužan je za više od 700 izuma.

Ubrzo je naučnik shvatio da mora da zaštiti svoje izume kako bi došao do sredstava za razvoj budućih ideja, pa je osnovao svoju prvu kompaniju "Tesla Electric Light & Power Company". Koristio ju je kao osnovu za razvijanje svojih inovacija u oblasti električne energije, uključujući istraživanje naizmenične struje.

Prvu prijavu za patent je podneo 30. marta 1885. godine, a odnosila se na izum rotirajućeg magnetnog polja. On je bio ključan za razvoj naizmenične struje (AC) i postavio temelje za mnoge kasnije Tesline radovi i patenti.

Rotirajuće magnetno polje omogućilo je stvaranje elektromotora koji mogu da rade na naizmeničnu struju, što je bila velika inovacija u to vreme, jer su tadašnji motori bili dizajnirani samo za rad sa jednosmernom strujom.

Nekoliko patenata, uključujući vlasništvo nad motorom za naizmeničnu struju, prodao je Džordžu Vestinghausu. Pronalasci su mu doneli znatnu količinu novca, čiju je većinu iskoristio na finansiranje sopstvenih, kako uspešnih tako i neuspešnih, projekata. Godine 1895. Tesla i Vestinghaus su na Nijagarinim vodopadima izgradili prvu hidroelektranu na svetu.

Teslina patentna strategija

Tesla je bio velemajstor promocije i svojevrsni šoumen, po čemu se vidno razlikovao od Edisona koji se bavio isključivo proizvodnjom. U narednim fazama Tesli više nije bio cilj samo da proizvodi već proda i licencira.

Naš naučnik je jednostavno bio genije ispred svog vremena i mnogi izumi nisu mogli da se razviju, a veliki faktor je činio i hronični nedostatak novca.

Stoga je veliki broj Teslinih patenata ostao nezaštićen iz nepoznatih razloga, ali je moguće da je dosta razmišljao da li da izume zaštiti samo u SAD ili da strategiju proširi i na druge zemlje.

Zaštita pronalazaka je veoma skup posao jer morate da imate zastupnika, a troškovi su veliki. Kako bi smanjio troškove, više američkih patentnih prijava bi objedinio u jednu združenu u inostranstvu. Brojke kažu da od 112 američkih patenata, 54 nemaju pandane u drugim zemljama. Smatra se damožda nije imao dovoljno sredstava da investira u zaštitu ili nije mislio da su toliko važni.

Strategija je u početku bila efikasna, pa je imao 311 patenata, 116 su bili osnovni - oni koji su prvi prijavljeni, a drugi su članovi patentne familije koja može da sadrži više osnovnih patenata.

Bilo kako bilo, Tesla je na kraju nadživeo svoje kompanije koje je osnivao i zatvarao, dok Edisonove firme i danas postoje.

Početkom 20. veka Tesla otvara laboratoriju pod nazivom Vordenklif na Long Ajlendu i tamo sprovodi neke od svojih najambicioznijih eksperimenata. Njegovi najznačajniji izumi su: polifazni sistem sa provodnicima koji prenose naizmeničnu struju, obrtno magnetsko polje, sinhroni motor, asinhroni motor i Teslin transformator.

Umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku gde je živeo skoro 60 godina.

O Teslinom životu i slavnim delima postoji nekoliko knjiga i filmova, među kojima su dokumentarni filmovi "Nikola Tesla, genije koji je upalio svet" i "Tajna Nikole Tesle". Kristofer Nolan je takođe napravio film "Prestiž", a godine 1994. u Njujorku je ugao 40. ulice i 6. avenije, gde se nalazila Teslina laboratorija, dobio naziv Ugao Nikole Tesle.

Teslini izumi

Pomenućemo samo neke Tesline izume.

Teslini transformatori, kako stoji na sajtu Muzeja Nikole Tesle, takođe proizvode i elektromagnete talase, odnosno signale. Upotrebio je signale da bi napravio prvi uređaj na daljinsko upravljanje – brod na daljinsko upravljanje. Teslin rad na daljinskom upravljanju obelodanjen je 1898. godine stručnoj i široj javnosti. Predstavlja jedan od najvažnijih i najzaštićenijih Teslinih patenata i, zajedno sa sistemom četiri kola u rezonanci, osnov bežične komunikacije.

Fontana

Još jedan izum koji je Tesla razvio iz potrebe, pokušavajući da reši svoje finansijske teškoće, bila je fontana. 1914. zaštitio je pronalazak fontane čije je funkcionisanje zasnovano na velikom protoku vodene mase. Pokušavao je da uspostavi poslovnu saradnju sa Luisom Tifanijem, poznatim draguljarom i izumiteljem posebne tehnike izrade vitraža.

"Gubitak" radija

Posle istraživanja u Kolorado Springsu, Tesli je sve izgledalo drugačije. Saznanje da informacija i energija mogu da se učine dostupnim na svakoj tački planete rađalo je, jednu za drugom, uzbudljive predstave. Trebalo je samo svetu dokazati mogućnost bežičnog prenosa energije. Uspeo je da zainteresuje za svoj projekat jednog od najvećih finansijera, Džona Pirpota Morgana, kome je izneo onaj deo svog plana koji se odnosio na prekookeanske bežične komunikacije. Prećutao je da je njegov glavni cilj bežični prenos snage.

Početkom 1901. godine, sklopljen je ugovor i Tesla je dobio sredstva od Morgana za izgradnju svog transatlanskog sistema za prenos poruka. U mestu Šoram, na Long Ajlendu, kupio je zemljište veličine 120 hektara koje je nosilo naziv Vordenklif, i otpočeo izgradnju laboratorije i svog džinovskog oscilatora. Tesla je naredio strogu tajnost, a osim njega nijedno drugo lice nije znalo šta se tačno gradi i kakva je konačna namena projekta. Zahvaljujući patentu „Uređaj za prenos električne energije“ koji je prijavio 1902. i koji mu je odobren tek 1914, danas su poznati određeni detalji tehničke realizacije njegove ideje. Suština konstrukcije novog predajnika bila je njegovo usklađivanje sa električnim osobinama planete. Smislio je i novi naziv za ovaj uređaj: Magnifajing Transmiter – pojačavač predajnik.

Krajem 1901. godine, Guljelmo Markoni je uspeo da prenese signal preko Atlantika. Taj događaj je iznenadio ceo naučni svet, pa i samog Teslu. Tesla je znao da Markoni sa uređajima koje je zaštitio patentima nije mogao da izvede ovakav podvig i sumnjao je da je ovaj koristio njegove aparate. Prvenstveno taj događaj, ali i ekonomske prilike, uticali su na prekid komunikacije Morgana i Tesle, i dalje finansiranje Teslinog projekta. Pored sredstava koje je dobio od Morgana, Tesla je uložio i veliku količinu sopstvenog novca, te je stopiranjem projekta doživeo potpuni finansijski krah.

U jesen 1906. godine Vordenklif je potpuno napušten. Godine 1917, 87 metara visok čuveni Teslin toranj na Long Ajlendu je srušen.

Indukcioni motori

Jedan od najvažnijih i najpoznatijih pronalazaka Nikole Tesle je indukcioni motor, koji predstavlja početak druge industrijske revolucije i kamen temeljac čitavog sistema proizvodnje, prenosa i potrošnje električne energije kakav se koristi sve do danas. Svoj prvi indukcioni motor Tesla je konstruisao 1883. godine, a 1888. Tesli je Patentni zavod Sjedinjenih Američkih Država odobrio svih sedam patenata iz oblasti polifaznog sistema, kojim je pokrio osnovne modele indukcionog motora u dvofaznom i trofaznom izvođenju, kao i dvofazne i trofazne generatore.

"Snažna struja koja je obišla Zemlju"

Uslovi koje je Nikola Tesla imao u svojoj laboratoriji u Ulici Hjuston nisu više odgovarali njegovim planovima da sagradi oscilatore ekstremno visokih napona pa je prihvatio poziv svog prijatelja i advokata Leonarda Kertisa da ode u Kolorado Springs, gde mu je ponuđena besplatna lokacija za novu laboratoriju i struja za napajanje transformatora.

U Kolorado Springs stigao je 18. maja 1899. godine. Prema njegovim uputstvima, za dve nedelje je sagrađena laboratorija – jednostavna drvena baraka sa dva prozora i velikim vratima iznad kojih je stavio natpis iz Danteove „Božanstvene komedije“: Vi koji ovde ulazite, ostavite svaku nadu.

Tesla je u Koloradu proveo skoro godinu dana, obavljajući neprekidna istraživanja. Došao je do nekih od najznačajnijih otkrića, a svakako jedno od njih su stacionarni talasi planete Zemlje, „koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa.“

Pored velike količine beležaka u dnevniku istraživanja, nikad se nije tačno saznalo šta je sve Tesla otkrio u Koloradu. U patentima koje je kasnije prijavio i u mnogobrojnim člancima i intervjuima, prikazao je osnovnu ideju, objasnio tehničku i tehnološku realizaciju, ali i dao dosta zbunjujućih detalja. Tvrdio je da je na osnovu otkrića stacionarnih talasa utvrdio one osnovne električne osobine planete Zemlje koje su mu bile neophodne da podesi svoj oscilator dodatnim kalemom tako da ova dva sistema, oscilator i Zemlja, mogu da stupe u rezonantno oscilovanje. Takođe, tvrdio je da je uspeo da stvori snažnu struju koja je obišla Zemlju, i da je bežično preneo energiju dovoljnu da upali 200 sijalica.

Šta je voleo Tesla da radi kako bi mu mozak bolje funkcionisao?

Poznato je da je Nikola Tesla imao mnoge neobične i nesvakidašnje navike, ali se veruje da je većinu njih praktikovao kako bi mu mozak bolje radio.

Otkako je Njujork tajms u martu 1916. godine objavio da je veliki pronalazač bankrotirao, prestao je da izlazi u javnost. Kako bi sačuvao energiju, ograničio je i kretanje po sobi. Imao je izvrstan alibi. Bio je čovek na lomači vlastitih ideja. Kritičari su ga kamenovali, urlajući kako mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova nagrada, a nasrtljivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom munja pisali su kako je velikom naučniku svemir pao na glavu.

Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa njim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svet, i on je to učinio. Njegove sijalice dale su snažno ubrzanje razvoju industrijskog društva, no verovao je da će umreti neshvaćen i nije više hteo da se petlja sa ljudima. Istina će doći i red će ponovo biti uspostavljen, u to je Tesla čvrsto verovao, pisala je Nacionalna geografija.

Neke svoje već postojeće navike prilagodio je obavezama, dok je druge stvorio kako bi mu mozak što bolje funkcionisao, a ovo su neke od metoda koje je praktikovao.

Dugo razmišljanje

Nikola Tesla je često govorio kako može da zamisli mašine i retko je odmah pravio nacrte pre početka rada na njihovoj izgradnji. Ovaj proces vizualnog razmišljanja nije svojstven svim ljudima, ali osnovna ideja je koncentracija pre same izvedbe.

U svojoj autobiografiji Tesla je opisao ovaj proces: „Moja metoda je drugačija. Ja ne žurim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju, ja odmah krenem s izgrađivanjem u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim na popravkama i upravljam strojem u svojoj glavi. Za mene je potpuno nebitno da li testiram turbinu u glavi ili u radionici“.

Šetnja

Više studija je potvrdilo da odlazak u kratku šetnju doprinosi boljoj kreativnosti. I Tesla je izgleda bio tog mišljenja. Iako su njegove postale deo opsesivno kompulsivnog ponašanja, on je do ideja za nekoliko svojih izuma došao tokom šetnje. Tokom jedne od njih došao je i na ideju o naizmeničnoj struji.

Probleme rešavajte u samoći

Poput mnogih inovatora i kreativaca i Nikola Tesla je zastupao tezu da se tokom stvaranja i razmišljanja treba osamiti. 

„Um je oštriji i koncentrisaniji u neprekidanoj samoći. Za razmišljanje nije neophodna bilo kakava velika laboratorija. Originalnost pristiže iz samoće koja oslobađa od uticaja koji nam štete kreativnom umu. Budite sami, to je tajna izumitelja, budite sami, tada se ideje rađaju“, govorio je ovaj genije.

(EUpravo zato/Muzej Nikole Tesle/Nacionalna geografija)