Univerzitet u Beogradu i Evropska organizacija za nuklearno istraživanje CERN zaključili su Memorandum o razumevanju (Memorandum of Understanding) koji se odnosi na Studiju izvodljivosti (Feasibilty study) sledećeg najvećeg naučno tehnološkog projekta u CERN-u - Budući cirkularni sudarač (Future Circular Collider - FCC).
Ispred Univerziteta, sporazum je u prostorijama CERN-a u Ženevi u ponedeljak, 18. marta, potpisao rektor UB prof. dr Vladan Đokić, a u ime CERN-a dr Majkl Benedikt, vođa studije budućeg cirkularnog sudarača.
Memorandum o razumevanju ima za cilj da otvori mogućnost za sve članice Univerziteta u Beogradu, a onda i za ostale naučne institucije u Srbiji, za uključivanje u ovaj do sada najveći međunarodni naučno-tehnološki projekat. Isti ugovor zaključio je više velikih naučnih instituta i univerziteta u svetu, posebno iz država članica CERN-a, navodi u saopštenju Univerzitet u Beogradu.
Studija i izgradnja delova grandioznog akceleratorskog kompleksa FCC (obima od 90 do 100 km) uveliko je započeta i ne očekuje se da će biti završen i pušten u eksploataciju pre 2042. godine.
Gradiće se u dve faze: prva koja će omogućiti ubrzavanje i sudare snopova elektorna i pozitrona na do sada najvišim energijama, i druga faza koja će omogućiti ubrzavanje i sudare dva snopa protona na takođe rekordnim energijama. Primarni cilj gradnje ovog kompleksa su dalja složena eksperimentalna i teorijska istraživanja u oblasti fizike visokih energija, prvenstveno u fizici čestica.
"Nadamo se da će biti prilike ne samo za istraživače i inžnjere, već i za uspešne srpske kompanije da se priključe ovom ambicioznom projektu, a čija je eksploatacija projektovana za stručnjake koji su danas u srednjim školama ili na univerzitetima" istakao je rektor Đokić.
Sa srpske strane, potpisivanju Memoranduma prisustvovali su i izvanredni i opunomoćeni ambasador, stalni predstavnik Republike Srbije pri Kancelariji Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Milan Milanović, ataše - stalna misija Srbije pri Kancelariji UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Miroslav Zotović, delegat Saveta CERN-a, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Petar Adžić, predstavnik za obrazovanje i rad na terenu prof. dr Predrag Milenović i član CERN-a sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Vukašin Milošević.
Šta je CERN?
Evropska organizacija za nuklearno istraživanje, poznatija po svom akronimu CERN, najveći je centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan 1954.
Nalazi se u okolini Ženeve, sa obe strane švajcarsko-francuske granice. U članstvu CERN-a su 23 države, a sa 38 država CERN ima ugovore o saradnji. CERN je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija. Srbija je postala 23. punopravna zemlja članica CERN-a 24. marta 2019. godine.
CERN se bavi fundamentalnim istraživanjima (bez tehnoloških ili komercijalnih ciljeva) na području fizike elementarnih čestica. Ova navodno najveća naučna laboratorija na svetu ima najsloženije naučne merne instrumente i druge uređaje potrebne za istraživanja. Najvažniji instrumenti su akceleratori i detektori čestica. U akceleratorima se čestice ubrzavaju gotovo do brzine svetlosti i usmeravaju na sudare. Posmatranjem sudara pomoću detektora dobijaju se podaci o međudelovanju čestica.
"Božja čestica" iz kuhinje CERN-a
Jednostavno – CERN se bavi istraživanjem univerzuma i njegovim funkcionisanjem.
Jedno od najbitnijih otkrića za svet poteklo je iz "kuhinje" CERN-a pre 12 godina, kada je direktor ove institucije Rolf Hojer saopštio je da su naučnici uspeli da dokažu postojanje Higsovog bozona, takozvane "Božje čestice", na osnovu postulata koji su osmislili fizičari Robert Brout, Fransoa Engler i Piter Higs.
Šta je to i zašto je značajno?
Naučnici su objašnjavli Higsov bozon ovako: sve okolo nas napravljeno je od atoma, koji su toliko sitni da ne možemo da ih vidimo ni pod mikroskopom. Atomi se, oddatno, sastoje od još manjih čestica – neutrona, protona i elektrona. A onda su naučnici zaključili da se i te čestice sastoje od još manjih - kvarkova i Higsovog bozona. Ali to je trebalo rastaviti.
Da bismo videli od čega se nešto sastoji, moramo ga rastaviti, ali protoni su toliko sitni da nemamo odgovarajući da to uradimo. Tako su naučnici došli na ideju da naprave tunel u kome će se dva protona sudariti i rasturiti na sastavne delove. U pitanju su detektori višestruke namene koji su teški i po nekoliko hiljada tona, a veličine su zgrade.
Pomoću ove tehnologije postulati koje su postavili Higs, Engler i Brout dobili su naučnu potvrdu. Oni su šezdesetih godina prošlog veka osmisli mehanizam po kojem najsitniji delovi atoma prolaskom kroz posebno polje dobijaju masu. Svako polje ima česticu povezanu sa njim, a čestica povezana sa Higsovim poljem je Higsov bozon, navodi se na sajtu CERN-a. Ta čestica teška je 125 gigaelektronvolti, što je 133 puta više od mase protona koji se nalaze u jezgru svakog atoma.
Kada ne bi bilo Higsovog polja, za koje se smatra da je nastalo ubrzo posle Velikog praska pre 13,7 milijardi godina, čestice ne bi imale masu i naš univerzum bi izgledao drugačije, kažu iz CERN-a.
(JA/EUpravozato/Univerzitet u Beogradu/CERN)
