Američka svemirska agencija NASA objavila je imena četvoro astronauta koji će činiti posadu misije Artemis III, planirane za kraj 2027. godine. Ovaj let predstavlja ključnu fazu u ambicioznom programu Artemis, čiji je cilj povratak čovečanstva na Mesec i uspostavljanje održivog prisustva na njegovoj površini.
Posadu čine komandant Rendi Bresnik, pilot Luka Parmitano iz Evropske svemirske agencije (ESA), i specijalisti misije Andre Daglas i Frenk Rubio. Svaki od njih donosi jedinstveno iskustvo i veštine neophodne za složene zadatke koji ih očekuju u niskoj Zemljinoj orbiti.
Vrhunska posada kreće u osvajanje svemira
Na čelu misije nalazi se komandant Rendi Bresnik, veteran Nase koji je deo astronautskog korpusa još od 2004. godine. Sa bogatim iskustvom u svemirskim letovima, Bresnik je opisao misiju Artemis III kao najvažniji korak u povratku ljudi na Mesec, naglašavajući njenu ulogu u pripremi za buduće, još ambicioznije poduhvate.
Njegov kolega, pilot Luka Parmitano, astronaut Evropske svemirske agencije iz Italije, već je ispisao istoriju kao prvi Italijan i tek treći Evropljanin koji je komandovao Međunarodnom svemirskom stanicom. Parmitano je takođe poznat po izuzetnoj prisebnosti nakon što je preživeo incident tokom šetnje svemirom kada je voda počela da mu puni kacigu.
Timu se pridružuju i specijalisti misije. Frenk Rubio drži američki rekord za najduži pojedinačni let u svemir. Kako je proveo 371 dan uzastopno u orbiti, to ga čini jednim od najiskusnijih astronauta kada je reč o dugotrajnom boravku u svemiru.
Za razliku od njega, Andreu Daglasu će Artemis III biti prvi put da leti u svemir, iako je prethodno bio deo rezervne posade za misiju Artemis II. Nakon objave, Daglas je bio prvi član posade koji se obratio javnosti.
"Moje srce je tako toplo, tako je puno", rekao je on.
Sletanje na Mesec ipak čeka Artemis IV
Iako je prvobitno bilo planirano da Artemis III bude misija koja će spustiti ljude na Mesec prvi put posle više od pola veka, NASA je odlučila da promeni ciljeve. Misija je sada preoblikovana u probni let sa posadom u niskoj Zemljinoj orbiti.
Glavni razlog za ovu promenu je smanjenje rizika i temeljna provera ključnih tehnologija pre nego što se astronauti upute na samu lunarnu površinu.
Sletanje na Mesec sada je planirano za misiju Artemis IV, koja se očekuje 2028. godine, čime se obezbeđuje da svi sistemi budu pouzdani i sigurni za posadu.
Šta je glavni zadatak Artemisa III?
Centralni zadatak misije Artemis III biće testiranje sistema za spajanje i pristajanje između svemirske letelice Orion i dva specijalna lunarna lendera koje razvijaju privatne kompanije: Staršip kompanije "Spejs Iks" i Blu Mun Mark 2 kompanije "Blu oridžin".
Letelica Orion će, jedan po jedan, pristajati uz ove lendere, a astronauti će uvežbavati prelazak iz jedne letelice u drugu. Ova procedura je od suštinskog značaja, jer će na kasnijim misijama astronauti morati da pređu iz Oriona u lender kako bi se spustili na površinu Meseca.
Velike ambicije
Program Artemis, nazvan po grčkoj boginji Meseca, predstavlja naslednika programa Apolo i ima daleko veće ambicije od samog postavljanja zastave. Krajnji cilj je uspostavljanje održivog ljudskog prisustva na južnom polu Meseca, regionu za koji naučnici veruju da sadrži zaleđenu vodu u trajno osenčenim kraterima.
Voda bi se mogla koristiti za piće, proizvodnju kiseonika i raketnog goriva, što bi Mesec pretvorilo u odskočnu dasku za buduće misije sa ljudskom posadom ka Marsu.
Artemis III se oslanja na uspehe prethodnih misija, kao što su let bez posade Artemis I iz 2022. i planirani let Artemis II sa ljudskom posadom oko Meseca.
Ova misija je takođe pokazatelj nove ere u istraživanju svemira, koju karakteriše snažna međunarodna saradnja i sve veća uloga privatnog sektora. Uključivanje astronauta Evropske svemirske agencije i oslanjanje na komercijalne partnere poput kompanija "Spejs Iks" i "Blu oridžin" ključni su elementi strategije Nase za smanjenje troškova i ubrzanje napretka.
Džeremi Parsons iz Nasine kancelarije za program "Od Meseca do Marsa" (Moon to Mars Program Office) objasnio je filozofiju iza ovog probnog leta.
"Ukupno, očekujemo da misija traje oko dve nedelje. Ova misija je namerno projektovana da preuzme proračunate rizike kako bi buduće posade bile sigurnije i na kraju uspešne kada budemo kročili na mesečevu površinu", navodi se.
(EUpravo zato/RTS)
