Priča o osnaživanju žena ne odnosi se samo na granice atmosfere naše planete, ona se proteže sve do Meseca i dalje, ka planetama i telima Sunčevog sistema u duboki svemir.
U vremenu kad se više svetskih svemirskih agencija priprema za novo poglavlje u domenu istraživanja Meseca, program "Artemis" predstavlja okosnicu velikih snova o povratku i gradnji stalne baze sa ciljem istraživanja drugih planeta poput Marsa.
"Artemis I" je uspešno testirao letelicu "Orion" i raketu SLS bez posade tokom 2022. godine. Sledeća faza, "Artemis II", planirana je za 2026. godinu i uključuje četvoročlanu posadu koja će obleteti Mesec i vratiti se na Zemlju.
Najvažniji korak predstavlja "Artemis III", čiji je cilj spuštanje astronauta u oblast Mesečevog južnog pola, regiona koji je posebno zanimljiv zbog zaleđene vode i potencijalnih resursa za buduće dugoročne misije.
Upravo u tom kontekstu, istraživanja poput onih kojima se bavi Andrea Rajšić postaju deo šire globalne pripreme za održivo ljudsko prisustvo na Mesecu. Kao viša naučna saradnica i zamenica direktora na projektu "LunaSCOPE" u okviru programa NASA SSERVI na Univerzitetu Braun, Andrea se bavi proučavanjem impaktnih kratera na Mesecu i drugim nebeskim telima, procesa koji čuvaju najstarije zapise o istoriji Sunčevog sistema.
Njena istraživanja direktno doprinose pripremama za misiju "Artemis III", koja bi, prema planovima, trebalo posle više od pola veka da vrati ljudsku posadu na površinu Meseca.
Razgovaramo o nauci, svemiru, sumnjama, hrabrosti i o tome kako izgleda kad jedna devojčica iz Srbije odluči da razume poreklo Sunčevog sistema i zakona koji ga oblikuju.
Možete li nam detaljnije objasniti čime se trenutno bavite? Šta znači proučavati impaktne kratere i kako vam oni otkrivaju priče o prošlosti Meseca i drugih planeta u Sunčevom sistemu?
- Trenutno sam viša naučna saradnica i zamenica direktora na projektu LunaSCOPE NASA SSERVI (https://sites.brown.edu/lunascope/) na Univerzitetu Braun u saveznoj državi Roud Ajland. Bavim se proučavanjem procesa formiranja impaktnih kratera i basena na Mesecu, odnosno proučavam šta se dešava kad asteroid ili kometa udare u površinu nekog nebeskog tela.
Impaktni krateri su svojevrsni zapisi istorije Sunčevog sistema. Analizom njihove veličine, oblika i raspodele možemo da rekonstruišemo kako su se planete i sateliti razvijali tokom milijardi godina, kakva je bila učestalost sudara u ranoj fazi Sunčevog sistema, ali i kakvi se procesi dešavaju ispod same površine.
Cilj našeg tima je da pruži naučnu podršku budućim lunarnim misijama, posebno misiji "Artemis III", prvoj koja će posle više od pola veka s ljudskom posadom sleteti na Mesec. Naša istraživanja pomažu u razumevanju površine Meseca i u identifikaciji naučno najzanimljivijih lokacija za istraživanje.
Bili ste deo misije "NASA InSight", što je iskustvo koje malo ko sa ovih prostora ima. Kako je izgledalo učešće u tom projektu i šta vam je donelo na profesionalnom, ali i ličnom planu?
- Biti deo misije "NASA InSight", bilo je istovremeno uzbudljivo i veoma zahtevno iskustvo. To je bila prva misija posvećena detaljnom proučavanju unutrašnje strukture Marsa, koristeći seizmološke podatke za razumevanje njegove kore, omotača i jezgra.
Moja uloga je bila povezana s numeričkim modelovanjem seizmičkih zapisa meteoritskih udara. Pošto je to bila misija s jednim seizmometrom, a Mars je telo koje nema tektoniku ploča, meteoriti su bili predviđeni kao glavni izvor seizmičkih talasa. Rad u takvom međunarodnom timu podrazumeva stalnu komunikaciju, donošenje odluka pod vremenskim pritiskom i ogromnu odgovornost, jer su podaci koje dobijate jedinstveni i neponovljivi.
Profesionalno, to iskustvo mi je donelo dragoceno znanje o tome kako funkcionišu velike svemirske misije i kako izgleda vrhunska naučna saradnja na globalnom nivou. Lično, donelo mi je samopouzdanje i potvrdu da i neko ko dolazi iz male zemlje može ravnopravno da doprinosi velikim međunarodnim projektima.
Da se vratimo na početak. Kako je jedna devojčica prvi put "odlučila" da zavoli planete, svemir i nauku? Da li je taj put bio pravolinijski?
- Nauku sam zavolela vrlo rano. Međutim, nije bilo lako da se odlučim šta da studiram. Zanimalo me je sve: i filozofija i matematika i biologija. Takođe sam volela da provodim mnogo vremena u prirodi. Zato sam na kraju odlučila da studiram geologiju, jer je to nauka koja se uči na terenu.
Studirajući geologiju, shvatila sam koliko je važno razumeti Zemlju u kontekstu Sunčevog sistema. Tako sam odlučila da, ukoliko želim da razumem Zemlju, moram da proučavam geološki proces koji je univerzalan na svim telima sa čvrstom korom - a to je upravo impaktni kratering, odnosno udari meteorita i formiranje kratera.
Poručila bih im da radoznalost nema pol i da nauka nije rezervisana ni za koga unapred, ona pripada svima koji su spremni da postavljaju pitanja i traže odgovore
Put nakon prelaska iz geologije u planetarne nauke svakako nije bio pravolinijski. Bilo je trenutaka sumnje, preispitivanja i promena pravaca. Međutim, radoznalost i želja da razumem kako nastaju planete i kako funkcionišu drugi svetovi uvek su me vraćale na isti cilj. Nauka retko ide pravom linijom i upravo je u tome njena lepota.
Na svom profesionalnom putu ste se kretali kroz različite akademske i kulturne sredine. Da li ste imali osećaj da se kao žena u nauci suočavate s posebnim izazovima i, ako jeste, u čemu se razlikuju Srbija i inostranstvo?
Kretanje kroz različite akademske i kulturne sredine bilo je izuzetno obogaćujuće iskustvo. Istovremeno, kao žena u nauci, ne mogu da kažem da nisam primećivala određene izazove.
Ti izazovi ponekad nisu otvoreni ili direktni, već suptilni, poput potrebe da se dodatno dokazujete ili da budete glasniji kako bi se vaš glas čuo. Razlike između Srbije i inostranstva postoje, ali nijedno okruženje nije potpuno imuno na rodne stereotipe.
Ipak, važno je naglasiti da sam imala mnogo podrške mentorki, koleginica i institucija koje su vrednovale moj rad isključivo na osnovu kvaliteta. Verujem da se situacija postepeno menja nabolje, ali je važno da o ovim temama govorimo otvoreno.
Šta biste poručili devojčicama i mladim ženama u Srbiji koje danas razmišljaju o karijeri u nauci, ali se možda dvoume zbog nesigurnosti, okruženja ili osećaja da "to nije za njih"?
- Poručila bih im da radoznalost nema pol i da nauka nije rezervisana ni za koga unapred, ona pripada svima koji su spremni da postavljaju pitanja i traže odgovore.
Normalno je da postoje sumnje i nesigurnosti. I ja sam ih imala, imam ih i dalje. Ali važno je ne dozvoliti da spoljašnja očekivanja ili stereotipi oblikuju vaše ambicije. Put možda neće biti lak, ali će biti ispunjen uzbuđenjem, otkrićima i osećajem da doprinosite nečemu većem od sebe.
Ako vas svemir, matematika, biologija ili bilo koja oblast iskreno zanimaju, onda je to već dovoljno dobar razlog da pokušate. Nauci su potrebne različite perspektive, a možda je baš vaša ona koja će doneti sledeće veliko otkriće.
I samo hrabro. Niko nema pravo da vam kaže da li ste za nešto talentovane ili niste. Ako vas neka tema zanima, imate apsolutno pravo da je istražite.
(EUpravo zato)
