Dok se EU sprema da poveća ulaganja u biotehnologiju, Belgija je već ispred drugih, pokazuju istraživanja, ali i da održavanje tog uspeha zahteva aktivnu podršku projektima u sektoru. Evropska komisija planira da 2026. godine usvoji Zakon o biotehnologiji (Biotech Act), koji obuhvata niz mera za olakšavanje prelaska biotehnoloških proizvoda iz laboratorije na tržište.
Belgija nije nova u svetu biotehnologije, podseća Brisel Tajms navodeći da je prošle godine biotehnološki sektor prednjačio u broju prijava za patente, postavivši rekord za zemlju. Za one koji su deo te oblasti, to nije bilo iznenađenje, uključujući i Anik Verven, direktorku flandrijskog inkubatora i investicionog fonda za biotehnološke startapove, Biotope.
Organizacija sa sedištem u Gentu, koja se uglavnom fokusira na projekte vezane za planetarne nauke, osnovana je 2022. godine uz finansijsku podršku Evropske unije, flandrijske vlade i grada Genta. To je "spin-off" flandrijskog biotehnološkog instituta VIB.
Iako Verven kaže da je Biotope "samo mali deo biotehnološke slagalice", njegova misija da stvori ekosistem za razvoj startapova u srcu EU pružila joj je direktan uvid u prednosti i izazove Belgije u ovom sektoru. Činjenica da se glavni grad Belgije nalazi u srcu EU već predstavlja prednost jer privlači brojne investitore, smatra ona, ali dodaje da ima još faktora.
"Kada je reč o patentima, sve naravno počinje sa istraživanjima koja menjaju pravila igre. Istraživački ekosistem u zemlji obezbedio je čvrstu osnovu za razvoj vrhunskih naučnika. To delimično proističe iz postojanja biotehnoloških instituta poput VIB-a, koji su integrisani u više univerziteta u zemlji. Sa VIB-om imamo 2.000 istraživača uključenih u te univerzitete", rekla je.
Pored toga, sistem finansijske podrške putem grantova dodatno doprinosi uspehu inovacija u belgijskoj biotehnologiji.
"Umesto da imamo velike grantove koje je teško dobiti, ovde je malo drugačije. Finansijska podrška je ograničena, ali možete započeti sa studijom izvodljivosti, smanjiti rizik, a ako sve ide dobro, grant se može povećavati", objasnila je Verven.
Iako su biotehnološki projekti zasnovani na čvrstim naučnim osnovama, direktorka flandrijskog inkubatora i investicionog fonda za biotehnološke startapove smatra da je u sektoru potrebno više i da, uprkos tome što imaju odlične naučnike, ali nisu svi i odlični preduzetnici. Zato deo rada u Biotope-u, pored naučne stručnosti, podrazumeva i sagledavanje projekata sa investicione strane.
Međutim, sektor je težak za ulazak, naročito usled aktuelnih trgovinskih sukoba između zemalja.
"Za startapove u ranoj fazi, nikad nije bilo lako. Faktori poput prikupljanja velikih investicija i suočavanja sa brojnim izazovima u sve nestabilnijem svetu čine stvari još komplikovanijim", objasnila je.
Prilika da Evropa ojača
Uprkos svemu, Verven vidi priliku da Evropa postane konkurentnija u ovom polju. Ranije su mnoge kompanije SAD videle kao svoje prvo tržište, ali to se sada menja, smatra ona.
"Mislim da svuda, bilo u Evropi ili Belgiji, postoji osećaj da zaostajemo za velikim silama, bilo da su to SAD ili Azija. Sada imamo priliku da napravimo napredak. To je prilika da Evropa ojača u biotehnologiji", dodala je.
Ali da bi sektor napredovao širom Evrope, ona naglašava važnost stvaranja podržavajućeg ekosistema, posebno za projekte u ranoj fazi. Takođe, smatra da Zakon o biotehnologiji pokazuje potencijal podrške EU, ali da Komisija mora da izgradi most između onoga što vidi kao budućnost biotehnologije iz istraživačke perspektive i pogleda investitora sa tržišnim iskustvom.
"Ne oslanjamo se dovoljno jedni na znanje drugih. Desi se da Evropska komisija odobri neki projekat, a mi investitori smo već pre tri godine zaključili da više ne investiramo u to s razlogom", rekla je.
Ipak, Verven ističe da, iako je budućnost sektora složena, belgijska biotehnološka inovacija već gradi snažnu reputaciju za zemlju.
"Neko mi je nedavno rekao, gotovo je kao da je Belgija postala Silicijumska dolina biotehnologije", zaključila je ona.
(EUpravo zato.rs)
