Evropska unija ponovo menja pravila igre na tržištu hrane, ne samo za proizvođače u državama članicama, već i za sve koji žele da izvoze na to tržište. Novi propisi, koje je podržao Evropski parlament, imaju za cilj jačanje položaja poljoprivrednika, ali i uvođenje strožih standarda u označavanju proizvoda i veću transparentnost u lancu snabdevanja.
Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na zabranu naziva poput "slanina" ili "odrezak“ za proizvode koji ne sadrže meso.
Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, Nenad Budimović, istikao je za RTS, da je reč o očekivanom koraku.
"Meso i mleko, odnosno životinjski proizvodi, uvek su u fokusu jer su najosetljiviji, od proizvodnje do konzumacije. Ovo je logičan sled regulative koja ima za cilj da uredi tržište", rekao je Budimović.
Kako je naglasio, propisi imaju dvostruku ulogu.
"Cilj je da se zaštite i proizvođači i potrošači. Poseban fokus je na trgovačkim ugovorima između proizvođača i velikih trgovinskih lanaca", objasnio je.
Novi izazovi: ambalaža i ekologija
Pored deklarisanja, sve veći značaj dobija i zaštita životne sredine. Očekuju se promene u načinu pakovanja proizvoda, uključujući smanjenje upotrebe plastike.
"Ambalaža će morati da se menja. Sve se više govori o ukidanju malih plastičnih pakovanja i prelasku na biorazgradive materijale. To će zahtevati dodatna ulaganja", navodi Budimović.
Dodaje da ove promene neće stupiti na snagu odmah, jer je reč o zahtevnom i skupom procesu.
Koliko su domaći proizvođači spremni?
Kada je reč o srpskim proizvođačima, Budimović ocenjuje da su oni koji već izvoze u Evropsku uniju uglavnom spremni.
"Oko 90 odsto poslovanja već je usklađeno sa pravilima Evropske unije. Neki naši standardi su čak i stroži. Najveći izazov biće ulaganja u ekologiju i novu ambalažu", istakao je Budimović.
Dodaje da promene u označavanju proizvoda neće biti drastične.
"To su više nadogradnje postojećeg sistema, ne očekuju se radikalne izmene u proizvodnji", dodao je.
Da li sledi rast cena hrane?
Iako se nove regulative uvode sa ciljem uređenja tržišta, njihov efekat na cene hrane gotovo je izvestan.
"Poskupljenja su neminovna, ne samo zbog regulative već i zbog rasta cena energenata, đubriva i problema u transportu", upozorava Budimović.
Prema njegovim rečima, jasnija slika mogla bi da se vidi nakon žetve pšenice.
"Svi ključni inputi su poskupeli i to će se neminovno odraziti na krajnju cenu proizvoda", napomenuo je.
Globalni poremećaji dodatno su ukazali na značaj domaće proizvodnje hrane.
"Važno je da jačamo sopstvenu proizvodnju. Vidimo koliko brzo dolazi do poremećaja na globalnom tržištu, od geopolitičkih kriza do bolesti životinja", naglasio je Budimović.
Podsetio je da prehrambena sigurnost ima širi značaj.
"To nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje bezbednosti države", zaključio je Budimović za RTS.
(EUpravo zato/RTS)
