U Srbiji se svake godine baca više od 780.000 tona hrane, što je oko 108 kilograma po osobi.
Istovremeno, gotovo 20% stanovništva živi na granici siromaštva.
Stručnjakinja za cirkularnu ekonomiju Sanida Klarić ističe za RTS da novi Zakon o praćenju otpada od hrane, usklađen s preporukama EU, može doprineti pravednijoj raspodeli i sprečavanju bacanja hrane koja je i dalje upotrebljiva.
Prema njenim rečima, oko petine ukupne hrane propadne pre nego što stigne do prodavnica.
Najveći deo otpada dolazi iz domaćinstava (oko 64%), dok ostatak nastaje u proizvodnji i trgovini.
Poseban problem predstavljaju proizvodi poput brašna, šećera i testenina, koji se bacaju čim im prođe rok "najbolje upotrebiti do", iako su često i dalje bezbedni za konzumaciju.
Trgovci ih, umesto doniranja, često uništavaju, što dodatno povećava cene i utiče na potrošače.
Predloženi zakon predviđa obavezu vođenja evidencije o bačenoj hrani, kako bi se stekla jasnija slika o količinama i izvorima otpada.
Takođe se predlaže ukidanje PDV-a na donacije hrane, kako bi se firme podstakle da hranu proslede onima kojima je najpotrebnija.
Klarić naglašava da bi donošenje ovog zakona značilo korak ka odgovornijem poslovanju, većoj transparentnosti i boljoj dostupnosti hrane ugroženim građanima, po uzoru na zakone koji već postoje u EU i regionu.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
