Evropski Zeleni plan predstavlja strategiju rasta Evrope koja ima cilj da do 2050. godine osigura klimatski neutralnu, čistu i cirkularnu ekonomiju, gde je upravljanje resursima optimizovano, a zagađenje minimizirano.
Zeleni plan ima i svoj plan akcije za cirkularnu ekonomiju i novu industrijsku strategiju za Evropu koja postavljaju putokaz za evropsku industriju. Taj akcioni plan podrazmeva obavezu da se pregleda zakonodavstvo o vozilima - odnosno šta se sa njima radi kada završe svoj radni vek.
Akcioni plan takođe ističe potrebu da Komisija predloži nove mere za rešavanje spoljnog ekološkog otiska EU-a povezanog s izvozom korišćenih vozila i onih koji su na kraju životnog veka.
Pre nekoliko meseci, ovaj plan izazvao je polemiku jer je postojala moguća zabrana izvoza polovnih automobila iz Evropske unije u takozvane treće zemlje. Ipak ovaj plan neće uticati na prosečnog vozača u Srbiji, zato što se ovaj predlog, barem kako sada stvari stoje, odnosi isključivo na polovnjake koji su na kraju "životnog veka", piše sajt Polovni automobili. To znači da će polovna vozila koja su tehnički ispravna moći nesmetano da se izvoze iz EU, bez obzira na godište ili kilometražu, a tako je navedeno i u zvaničnim dokumentima na sajtu Evropske komisije.
Ova vest uznemirila je vozače, što ne čudi, jer se u Srbiju svake godine uveze oko 150.000 polovnih automobila, od kojih je većina starosti od 10 do 15 godina i čija je cena najprimerenija džepu prosečnog vozača.
Treba dodati da Evropska komisija za sada nije precizirala od kad bi ove promene trebalo da stupe na snagu i na koja se vozila ovaj predlog odnosi, ali je sajt Polovni automobili istraživao šta bi moguća zabrana izvoza značila za naše vozače i trgovce i šta je cilj Evropske unije.
U najkraćem, predlog Evropske komisije predviđa da se umesto izvoza stari i dotrajali polovnjaci recikliraju, kako bi se određene komponente (plastika, čelik, aluminijum, bakar...) ponovo koristile u proizvodnji novih vozila. U dokumentu Regulation Of The European Parlament And Of The Council on circularity requirements for vehicle design and on management of end-of-life vehicles, amending Regulations na zvaničnom sajtu Evropske komisije procenjuje se da bi ova promena dovela do smanjenja emisije ugljen dioksida u atmosferu za 12,3 miliona tona do 2035. godine ili gledano kroz novac donela uštedu od 2,8 milijarde evra.
Takođe, osim ekonomskih i ekoloških koristi, nadležni u Evropskoj komisiji veruju da bi ovaj predlog doprineo i većoj bezbednosti u saobraćaju, jer bi se smanjio broj ovakvih automobila na putevima, kao i da bi se smanjilo zagađenje van država članica EU. Procenjuje se takođe da svake godine više od šest miliona vozila u Evropi dostigne kraj svog životnog veka.
I tu se dolazi do ključne informacije: kakvi to automobili neće moći da se uvoze u Srbiju i ostale treće zemlje. Pojašnjenje je ovaj sat našao u Prilogu nove regulative, gde je taksativno navedeno šta spada u "end of a life vehicle", odnosno u dotrajalo vozilo. Zanimljivo, nema ograničenja u smislu pređene kilometraže ili godine proizvodnje, već su u dokumentu navedeni kriterijumi za ocenu da li je polovno vozilo moguće popraviti i da li je na njemu moguće zameniti određene delove ili ne. Dakle, vozilo će se smatrati dotrajalim između ostalog ako je:
1) Isečeno na komade
2) Zavareno ili zatvoreno izolacionom penom
3) Potpuno izgorelo do tačke gde je putnički ili prostor motora uništen
4) Potopljeno u vodu do nivoa iznad kontrolne table
5) Jedna od sledećih komponenti vozila se ne može prepraviti ili zameniti:
- Gume, točkovi, vešanje, upravljanje, kontrolne komponente
- Karoserija i šasija vozila
- Sedišta, vazdušni jastuci, sigurnosni pojasevi
- Strukturne i sigurnosne komponente koje imaju tehničke nedostatke, a koji se ne mogu zameniti, kao što je prekomerna perforirajuća korozija.
- Ukoliko popravka zahteva zamenu motora, menjača, školjke ili šasije, a da to za rezultat ima gubitak originalnog identiteta vozila (dakle, zabrana se ne odnosi npr. na zamenu motora ili menjača kada se zbog kvara menjaju istim tipom motora ili menjača)
Takođe, polovno vozilo se može smatrati "ekonomski nepopravljivim", ukoliko je tržišna vrednost niža od cene neophodne popravke potrebne da se vozilo dovede u tehničko stanje po EU standardima, u državi članici u kojoj je vozilo registrovano pre popravke.
Iz priloženog se dakle može zaključiti da su odredbe po kojima će kvalifikovati da li je određeni polovnjak dotrajao i za koji će biti zabranjen izvoz prilično stroge. Ovo bi u praksi trebalo da znači da će većina polovnjaka koji se danas uvoze u Srbiju, ali i ostale države van EU moći nesmetano da se uvoze i dalje, jer zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti.
Naravno, uvek treba biti oprezan i pratiti informacije iz EU, jer uvek postoji šansa za neke promene u poslednji čas kao što je bio slučaj sa potencijalnom zabranom proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2030. godine. Ono što takođe treba napomenuti jeste činjenica da je EU najveći svetski izvoznik polovnih vozila. Prema zvaničnim podacima u 2020. godini, broj polovnih vozila izvezenih u treće zemlje iznosio je 870.000 vozila, vrednosti 3,85 milijardi evra. Krajnje destinacije polovnjaka iz EU su Afrika, Istočna Evropa, Centralna Azija i Bliski istok. Pitanje je u kojoj meri je Unija spremna da se odrekne ovih prihoda...
Ono što i dalje nije poznato je kad bi krenula primena novih pravila ukoliko bi predlog bio prihvaćen u Evropskom parlamentu. U predlogu novih odredbi na mestu gde bi trebalo da bude naveden datum početka primene ostavljen je prazan prostor, dok je navedeno da će kontrola izvoza polovnjaka van granica EU započeti 36 meseci od momenta usvajanja.
U svakom slučaju, ukoliko bi nova pravila počela da se primenjuju za tri godine, to ne bi imalo nikakvog uticaja na domaće tržište polovnjaka, jer i naša država najavljuje od nove godine zabranu uvoza polovnih vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima, što znači da nećemo moći da uvozimo polovnjake koji su proizvedeni pre septembra 2009. godine.
(EUpravo zato/Polovni automobili)
