Pariz uvodi novu traku za automobile tokom udarnih sati na svojoj ozloglašenoj zagušenoj obilaznici Periferik. To je mera za koju se gradski zvaničnici nadaju da će ublažiti gužve i smanjiti zagađenje.
Od 7 do 10:30 i od 16 do 20 časova, krajnja leva traka, obično najbrža, biće rezervisana za vozila koja prevoze najmanje dva putnika. Zajednička traka će takođe biti dostupna za javni prevoz, taksi vozila, hitne službe i osobe sa invaliditetom.
Ovu politiku, koja je prvi put testirana tokom Olimpijskih igara 2024. godine, sada trajno primenjuje gradska skupština koju predvode socijalisti.
Vozači imaju rok do maja da se prilagode pre nego što počne primena na osnovu veštačke inteligencije. Nakon toga, prekršioci će se suočiti sa kaznom od 135 evra.
Borba za odvraćanje Pariza od automobila
Sa oko 1,5 miliona dnevnih putovanja, Periferik je jedna od najprometnijih saobraćajnica u Evropi – i najzagađenije područje u glavnom gradu, prema podacima gradske skupštine.
"Periferik predstavlja pravi zdravstveni skandal", izjavio je za Le Mond Dan Lert, zamenik gradonačelnika zadužen za ekološku tranziciju.
Kako navodi, pola miliona ljudi koji žive duž ove saobraćajnice izloženo je nivoima zagađenja koji su i dalje previsoki, dok 30 odsto dece pati od astme.
U cilju smanjenja saobraćajnih gužvi i poboljšanja kvaliteta vazduha, gradske vlasti su prošlog oktobra smanjile ograničenje brzine sa 70 na 50 kilometara na sat.
Iako je sedam kilometara od ukupno 35 kilometara dužine kružnog puta izuzeto iz nove inicijative za deljenje automobila, gradska skupština je izdvojila sedam miliona evra za dalje proširenje ove mere.
Međutim, planovi gradonačelnice An Idalgo, naklonjene zelenim politikama, ne nailaze na odobravanje svih.
Valeri Pekeres, predsednica regiona Ile-de-France, upozorila je da bi ova politika mogla dodatno pogoršati zagušenja i pozvala na temeljnu procenu efekata u naredna tri meseca.
Pariz protiv zagađenja i gužve
Bitka nije bila ograničena na Periferiju.
Poslednjih godina, grad svetlosti je nastojao da preoblikuje način na koji se Parižani kreću kroz svoj grad.
Gradska većnica je 2013. i 2016. godine zabranila saobraćaj sa leve i desne obale Sene, a Pariz je prošle godine uveo zone ograničenog saobraćaja (ZTL) u prva četiri arondismana, nadajući se da će smanjiti buku i zagađenje vazduha u centru grada.
Pod vođstvom Idalgove, Pariz je takođe dodao 500 kilometara biciklističkih staza i razbio vozila sa visokim stepenom zagađenja kao što su terenci.
Pariz prati širi evropski trend ka mobilnosti bez automobila
Pariz svakako nije jedini grad u Evropi koje preispituje svoj odnos prema automobilima.
Gradovi uključujući London, Amsterdam i Beč prepoznati su po sve zelenijoj mreži javnog prevoza, dok je Oslo uklonio većinu uličnih parkinga u centru grada u korist prostora pogodnih za pešake.
U međuvremenu, Švedska je premašila ciljeve EU za obnovljive izvore energije u transportu, sa preko 33 procenta njenog energetskog miksa do 2023. godine, što je znatno ispred cilja EU od 29 procenata za 2030. godinu.
Poboljšani javni prevoz takođe utiče na navike putnika.
Kada je Monpelje krajem 2023. godine učinio javni prevoz besplatnim za stanovnike, u južnom francuskom gradu se broj putnika povećao za više od 20 odsto za samo pet meseci, a stanovnici Luksemburga su pohvalili svoje lidere što su sve oblike javnog prevoza učinili potpuno besplatnim 2020. godine.
Iako ostaje da se vidi kako će najnovija inicijativa Pariza uticati na svakodnevna putovanja, zvaničnici kažu da je cilj jasan: manje automobila, čistiji vazduh i grad pogodniji za život.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
