EU napreduje ka ciljevima nultog nivoa zagađenosti do 2030. godine, ali su potrebne snažnije mere, stoji u drugom izveštaju Evropske komisije i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Komisija je takođe objavila i svoj četvrti Izveštaj o perspektivi čistog vazduha.
Dokumenti pokazuju da su politike EU doprinele smanjenju zagađenja vazduha, upotrebe pesticida i plastičnog otpada u morima.
Međutim, nivo zagađenja i dalje ostaje visok, posebno kada se radi o buci, oslobađanju mikroplastike u životnu sredinu, zagađenju hranljivim materijama i generisanju otpada.
Izveštaji ukazuju da su potrebne mnogo snažnije mere u EU kako bi se postigli ciljevi smanjenja zagađenja do 2030. godine.
Principi nulte zagađenosti moraju biti integrisani u sve politike i primenjivani na svim nivoima kako bi se obezbedio dalji napredak. U tom kontekstu, podsticanje cirkularne ekonomije će pomoći u smanjenju potrošnje resursa, čime će se smanjiti pritisak na ekosisteme i ljudsko zdravlje.
Sprovođenje mera u okviru Akcionog plana za nultu zagađenost podržava održivu tranziciju evropske ekonomije i povećava njenu konkurentnost, ukazuje se u dokumentu.
Komesarka za životnu sredinu, otpornost vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, Džesika Rosval, izjavila je: "Evropljani žele čist vazduh, vodu i tlo, kao i bezbedne hemikalije, kako bi njihovo zdravlje i životna sredina bili zaštićeni. Ali i preduzećima i poljoprivrednicima je potreban čist ekosistem za napredak. Danas sumiramo put koji smo prešli ka ciljevima nulte zagađenosti do 2030. godine. Nalazimo se na pravom putu, ali izazovi i dalje postoje. Moramo da se fokusiramo na bolju primenu politika u državama članicama. Samo blagovremenom i ambicioznom implementacijom naših politika možemo da stvorimo bolje okruženje za živote svih nas".
Smanjenje zagađenja je ključno, sa krajnjim ciljem da se zagađenje smanji do nivoa koji ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
"Međutim, analiza nulte zagađenosti pokazuje da su hitno potrebne dodatne mere u ključnim oblastima kako bi se smanjili gubici hranljivih materija, uticaj buke na zdravlje i zagađenje plastikom. Ključni koraci su ograničavanje potrošnje i smanjenje otpada kao i podsticanje cirkularne ekonomije. EU mora da pređe drugačije obrasce potrošnje koji pružaju veću vrednost građanima, a istovremeno smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu. Drugim rečima, moramo trošiti bolje, drugačije i manje", navela je izvršna direktorka EEA Lina Ila-Mononen.
Ima napretka, ali je nivo zagađenja i dalje visok
Iako napredak ka šest glavnih ciljeva nulte zagađenosti varira, izveštaj pokazuje da se zagađenje smanjuje u oblastima morskog otpada, pesticida i antimikrobnih supstanci.
Kvalitet vazduha se poboljšao širom Evrope, zahvaljujući regulatornim merama i smanjenju emisija, što je rezultiralo značajnim padom broja prevremenih smrtnih slučajeva. Ipak, broj smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha i dalje je previsok. Pored toga, kontinuirano zagađenje, posebno amonijakom i azotnim oksidima, nastavlja da ugrožava ekosisteme EU.
Četvrti izveštaj o perspektivi čistog vazduha potvrđuje da, iako emisije zagađujućih materija u EU opadaju, kvalitet vazduha i dalje predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i ekosisteme.
Ovi izveštaji jasno pokazuju da su potrebne dodatne mere za dalje smanjenje zagađenja vazduha.
Izveštaj je utvrdio da su nivoi buke, mikroplastike, zagađenja hranljivim materijama i otpada i dalje previsoki.
Kada je reč o zagađenju bukom, potrebni su dodatni napori, naročito u urbanim sredinama, kako bi se smanjio broj ljudi koji hronično pate zbog saobraćajne buke.
Oba izveštaja prate prvi "Zero Pollution Dashboard", koji prikazuje napredak koji su regije EU i glavni gradovi postigli u poboljšanju kvaliteta vazduha, vode i tla.
Panel omogućava međusobno poređenje regiona, ali i u odnosu na prosečne vrednosti EU.
Posebno se izdvaja 15 regiona u Austriji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj, koji trenutno imaju najniže nivoe zagađenja.
(EUpravo zato/EEA)
