Grad Sombor rešio je da uvede elektronsko rentiranje bicikala i trotineta, koje će Grad Sombor i državu da košta 20 miliona dinara, oko 170.000 evra. Ovaj novac gradu je dodelilo Ministarstvo turizma i omladine na Konkursu za razvojne projekte u turizmu.
Sistem elektronskog rentiranja trotineta i bicikala predstavlja savremeno rešenje rentiranja prevoznih sredstava u urbanom okruženju čime se utiče na smanjenje gužvi u saobraćaju, opterećenju mreže javnih puteva i zaštiti životne sredine.
"Sistemom se upravlja centralno, preko softvera koji u realnom vremenu nadgleda korišćenje i pozicije prevoznih sredstava. Pored samih trotineta i bicikala predviđeno je i postavljanje pet parking stanica, čije će lokacije biti naknadno utvrđene na osnovu naloga naručioca. Svaki trotinet i bicikl ima ugrađen GPS modul pomoću kog se prate lokacije prevoznih sredstava”, ističe se u dokumentaciji javne nabavke koja je već raspisana.
Javna nabavka obuhvata isporuku, montažu i konfigurisanje 20 električnih trotineta, isporuku, montažu i konfigurisanje 20 električnih bicikala, isporuku i konfigurisanje servera sa klijentskim softverom za upravljanje sistemom e-trotineta, isporuku, ugradnju i konfiguraciju bezbednosnih kamera na pozicijama parking stanica, obeležavanje pozicija za parkiranje trotineta i bicikala sa isporukom i montažom stuba sa info tablom na kojoj su uputstva za upotrebu trotineta. Traži se i usluga iznajmljivanja GSM kartica za komunikaciju na period od 12 meseci i isporuku rezervnih baterija za električne trotinete i bicikle.
"Cilj projekta je uvođenje inovativnog turističkog proizvoda koji ne postoji u gradu i susednim opštinama, a doprinosi ekološki čistijem i turistički inovativnom transportu i kretanju turista i građana. Sistem će biti implementiran na više frekventnih i atraktivnih lokacija u gradu, dok će se o vozilima, stajalištima i sistemu naplate starati JKP Parking servis Sombor”, navodi se na sajtu grada.
Biciklistički, a srpski grad, i evropske prakse
Inače, za Sombor, više nego i jedan naš grad, važi da je biciklistički. Već osamdesetih godina 19. veka na somborskim ulicama pojavljuju se prvi bicikli, a u gradu je 1894. godine postojalo i Biciklističko društvo. Istovremeno, imali su i "biciklodrom", odnosno teren po kome su novi biciklisti učili da voze svoj dvotočkaš. Na jednoj od prvih razglednica Sombora, objavljenoj 1899. godine, vidi se Glavna ulica, a u središtu fotografije i dvojica biciklista.
Vožnja bicikle umesto automobila je lepa navika koju su mnogi gradovi Srbije počeli da primenjuju, a jedan od najprepoznatljivijih je skroz na drugoj strani Srbije, Pirot na jugu. Ipak, da ne zapostavimo nepravedno Mačvu i Srem gde su bicikli decenijama unazad gotovo uobičajeni na ulicama.
U pitanju je evropska praksa koju mnogi gradovi širom kontinenta verno poštuju. Neki najpoznatiji među njima su holandski gradovi Amsterdan i Groningen, kao i danski Kopenhagen. Ovde više od 35 odsto stanovnika koristi bicikl kao prevozno sredstvo svakog dana.
U svim ovim gradovima postoji uređen sistem javnog prevoza gde vi na nekoliko desetina i stotina lokacija na ulici možete preko određene aplikacije iznajmiti bicikl ili trotinet i bezbedno se prevesti do željene destinacije i tu ostaviti svoje prevozno sredstvo ako nekome drugom isto bude zatrebalo. Na taj način vi praktično iznajmite zdraviji način transporta na nekoliko minuta ili sati i na taj način štitite i životnu sredinu. Takva praksa postoji u mnogim gradovima Evrope, osim tri gore pomenuta. Bicikle na ulici kao javni prevoz tako možete naći u Beču, Budimpešti, Stokholmu, Ljubljani, Parizu, itd.
U srpskoj prstonici to još uvek nije zaživelo na evropskom nivou, ali ako krenemo od Sombora, verujemo da će stići i do Beograda a onda i dalje.
(EUpravo zato)
