Evropska unija vodi borbu sa "brzom modom" načinjenom od sintetičkog tekstila i pokušava da smanji zavisnost od uvoza, ali, prirodna vlakna, teško pronalaze put do tržišta.
Vuna je vlakno koje važni za jedno od najkvalitetnijih i najboljih za upotrebu u svetu držive mode, ali nije miljenica tržišta.
Proizvođači za to krive propise Evropske unije, a neki smatraju da je neophodno obnavljanje stručnih znanja o proizvodnji vune, prenosi Euraktiv.
Tržište vune u Evropi doživelo je kolaps tokom proteklih decenija, ali taj pad nije ispraćen.
"Evropljani kao reper koriste podatke Britanskog udruženja industrije vune", izjavio je predsednik Evropskog udruženja za vunu, Najdžel Tompson za Euraktiv.
Cena vune u Evropi je kroz godine doživela veliki pad, pa sada poljoprivrednici očekuju 1,4 evra po kilogramu, a sintetički materijali, koji se najčešće uvoze iz Bangladeša i Kine, ipak su jeftiniji, pa proizvođači nemaju dilemu prilikom izbora.
Oko 60 odsto tekstila koji se troši u EU napravljeno je od plastike, a prosečan građanin godišnje baci oko 12 kilograma odeće, pokazuju podaci Evropske unije, što jasno govori o uticaju brze mode na čovečanstvo i recikliranje. To je izazvalo Evropsku komisiju koja se 2022. godine obavezala da će učiniti sve kako "brza moda više ne bi bila u modi".
Pojedini smatraju da zakonodavstvo EU koči upotrebu vune kao održivog rešenja evropskog porekla, naročito što je na snazi i dalje Uredba iz 2009. godine prema kojoj je vuna svrstana u kategoriju sporednih proizvoda životinjskog porekla, zajedno sa krvlju, perjem ili lešinama životinja.
Pravila koja su stupila na snagu 2011. godine navode da vuna mora da se skladišti odvojeno, u suvom i zatvorenim vrećama, uz dokumentaciju koja omogućava praćenje njenog porekla.
Irska evroposlanica Marija Volš iz redova stranke EPP izjavila je da u kombinaciji sa rastućim troškovima striženja i padom cena, to mnogim poljoprivrednicima ne ostavlja mnogo izbora osim da vunu zakopaju ili spale.
Upotreba vune
Pored proizvodnje odeće, vuna može da se koristi i u proizvodnji posteljine, izolacionih materijala, đubriva i drugih proizvoda na bazi biomase.
Volš je ukazala da ostvarivanje tog potencijala počinje promenom klasifikacije rizika za vunu.
Komesarka za mediteranski region Dubravka Šuica obećala je da će preispitati potencijalne regulatorne prepreke kako bi podržala upotrebu vune.
Za koordinatorku evropske mreže za vunu "Atelier Laines d'Europe", Mari-Terez Šopen, trenutni zahtevi obezbeđuju sledljivost, sprečavaju širenje bolesti i garantuju kvalitet materijala.
Umesto toga, poljoprivrednici su pogrešno verovali da se prema pravilima vuna tretira kao otpad, što je odvraćalo od ulaganja i dovelo do gubitka stručnog znanja, dok novi trendovi ulivaju nadu. Potražnja za obnovljivim, lokalnim i visokokvalitetnim materijalima raste, ovčarstvo privlači nove uzgajivače.
U kombinaciji sa padom broja ovaca, ovi faktori su doprineli oporavku cena vune tokom poslednje dve godine.
(EUpravo zato/Euronews)