Cirkularna ekonomija zvuči rogobatno, ali je u suštini vrlo jednostavna ideja: kako da ono što već posedujemo koristimo što duže i pametnije, umesto da završi na otpadu.
Zbog toga su u našoj zemlji pokrenuta dva projekta, EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, koji imaju zajednički cilj - da promovišu teme održivosti, a tim povodom je organizovana i radionica "Zatvorimo krug: Cirkularna ekonomija - vidi, isprobaj, podeli".
Posetioci Evropske kuće u Beogradu su imali priliku da iskuse u praksi kako cirkularni modeli funkcionišu u realnom životu.
Tako ste mogli da se upoznate sa pojmom apsajklovanja (upcycle), odnosno kreativne ponovne upotrebe, a u Kutku za popravke, koji je vodila dizajnerka Magdalena Klašnja, posetioci su učili tehnike prepravljanja odeće.
Tim koji stoji iza Urbanog buvljaka je objasnio kako da proberemo kvalitetnu polovnu garderobu i negujemo kulturu razmene.
Branka Ilakovac, stručnjakinja za upravljanje otpadom od hrane, govorila je o konceptu nula otpada i kako da smanjimo bacanje hrane.
Boris Šćekić, zamenik vođe tima projekta EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, poručio je da ovaj projekat ima nekoliko važnih komponenti.
"Prva je rad sa lokalnim samoupravama, konkretno sa pet izabranih opština u Srbiji. Tokom projekta će nastati dokument Mapa puta za cirkularnu ekonomiju. Ona postoji na nacionalnom nivou Republike Srbije, koja je pripremljena u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a zatim se spušta na lokalni nivo. Suštinski, zajedno sa tim opštinama, gledamo da unapredimo aspekte njihovog funkcionisanja. Pokušavamo da definišemo prioritetne aktivnosti na koje bi trebalo da se fokusiraju u narednih pet godina u oblasti cirkularne ekonomije", istakao je Šćekić i dodao da je poseban aspekt izgradnja kapaciteta.
U narednom periodu će se osmisliti kampanja koja će biti fokusirana na škole kako bi se povećao nivo znanja i svesti o cirkularnoj ekonomiji, a potom sledi rad sa preduzećima kako bi unapredila kapacitete za prelazak na cirkularnu ekonomiju u svom poslovanju.
Rezurekcija odbačenog
Slađana Milojević, ekspertkinja za održivu modu, predstavila je radove studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Visoke tekstilne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment i Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin iz Zrenjanina.
Na modelima su pokazali kako rđa može da bude dobra za bojenje tekstila ili kako od upotrebljenih industrijskih tekstilnih otpada može nastati teksas jakna ili suknja.
Aleksandar Velinovski, student treće godine dizajna tekstila Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, sa koleginicama je osmislio rad na temu "Rezurekcija odbačenog".
"Koristili smo razliite materijale, od pamuka do lana i gaze, želeli smo da rekonstruišemo deo stare odeće koja je uveliko bila odbačena, i nekih delova otpada tekstilne industrije. Dodali smo i kopče i to je postao novi odevni komad", rekao je.
Njegova koleginica Anđelina Jevtić je istakla da je sve rađeno ručno i da ni u jednom trenutku nije korišćena mašina za šivenje.
"I na bluzi je rađen ručni filc od vune. Napravljene su i ruke od krep trake. Najbitnije je da smo udahnuli život u nešto što je izgubilo život u tuđim očima", rekla je Anđelina koja se često služi starim materijalima.
"Često prepravljam i sečem majčine stare majice i od njih pravim trake za kosu, od starih pocepanih farmerki sam napravila pojas za struk. Tako izražavam sebe i svoj stil", dodala je.
Pošto se bave i bojenjem tekstila, ističu da su za to veštački materijali vrlo nepovoljni.
"Bitno je pokazati kako izgleda bojenje veštačkih materijala. Dok smo koristili te boje, jednom smo zabeležili i slučaj trovanja. Tada hemikalije udišete, a zamislite onda kako je kada vam stoje na koži. Nije isti osećaj kao kada radite sa prirodnim tekstilom", napomenuo je.
Studentkinja Katarina Vasiljević je objasnila da je većinu materijala za ovaj rad dobila od poznanika i prijatelja.
"Dali su mi stvari koje više ne nose, ja sam to prikupila i onda smo ih iskoristili za kostim", rekla je.
Kupovina odeće sa ljubavlju
Dizajnerka Magdalena Klašnja, trenutno i doktorand na Katedri za primenjene umetnosti na Odseku za scenski kostim, govorila je o ulozi proizvođača, ali i kupca.
"Govorimo o globalnom tržištu, o globalnom zagađenju, a zapravo je pravo pitanje zašto se proizvodi više nego što je potrebno. Kako smo došli do toga da nešto što je nekada bilo dragoceno, garderoba koja se šila, postane đubre? Nakon 20 godina profesionalnog iskustva, nisam ni na jednom konkursu dobila nikakve subvencije kao proizvođač. Zašto? Zato što manji proizvođači, poput mene, koriste prirodne materijale, skupe materijale kao što su svila, pamuk, lan, koji su biorazgradljivi, od kojih se prave odevni predmeti koji nikada neće završiti kao otpad.
Zato što su pravljeni s ljubavlju, mušterije ih kupuju sa zadovoljstvom, i tu se izbegava taj momenat prekomerne proizvodnje. Takođe, bitna stvar je da nas potrošača ima više nego proizvođača. Dokle god ne promenimo način pristupa kupovini, način razmišljanja o tome šta kupujemo, taj problem neće biti rešen. Veliki proizvođači koriste veštačke materijale jer su povoljni. Njihova motivacija je drugačija, oni su tu zbog zarade. Šta mi kao društvo možemo da uradimo? Možemo prestati da kupujemo stvari koje će nam jednog dana dosaditi. Kao potrošač, moj stil se nije promenio, možda sam tokom godina doterivala svoju garderobu, ali ne pamtim da sam nešto bacila, jer nikada nisam kupovala odevne predmete u koje se nisam zaljubila. To je bitno, da je taj cirkularni proces ljubavi prisutan kroz kupovinu materijala, kroz izradu, samu prezentaciju i kroz taj osećaj kupovine. Treba da kupujemo ono što je za nas, da poznajemo sebe, da znamo šta nam stoji, čak i ako se telo menja. Zato je važno da postoji podrška malim proizvođačima, jer oni stvaraju stvari od prirodnih materijala koji ne zagađuju životnu sredinu", poručila je.
Nina Buač i Una Petrović iz Udruženja Kulkultura predstavile su Urbani buvljak, projekat koji je od malog događaja prerastao u najveći second hand market u regionu, koga poseti više od 10.000 ljudi.
"Naš glavni cilj je bio da normalizujemo kupovinu polovnih stvari, ali i prodaju. Pre tri godine, za crni petak, organizovali smo prvi događaj koji je prerastao u festival. Takođe imamo veliku zajednicu na našem Instagram profilu i trudili smo se da edukujemo ljude kako da pronađu prave i kvalitetne stvari. Kada dođu na buvljak, želimo da ih edukujemo da biraju prave stvari, da znaju šta su kvalitetni materijali. Važno je da izgrade svoj stil, da budu jedinstveni i autentični", poručile su Una i Nina koje su u Evropskoj kući predstavile odabrane komade prirodnih materijala, klasične modele koji nikada neće izaći iz mode, poput male crne haljine od vune.
(EUpravo zato)
