Prema najnovijem izveštaju asocijacije SolarPower Europe, Evropska unija će 2025. godine prvi put u poslednjoj deceniji imati manji broj instalacija solarnih panela nego prethodne godine.
Analiza tržišta fotonaponskih elektrana za prvih šest meseci 2025. pokazuje da se očekuje pad godišnjih instalacija za oko 1,4 odsto, što nije zabeleženo još od 2015. godine.
Iako je tržište solarne energije u EU beležilo veliki rast prethodnih godina - 47% u 2022, 51% u 2023, i samo 3,3% u 2024, ovaj trend ukazuje na usporavanje investicija.
Procene kažu da će ove godine u EU biti instalirano oko 64,2 GW kapaciteta, što je nešto manje nego prošle godine, kada je iznosilo 65,1 GW.
Ova analiza dolazi u trenutku kada je solarna energija u junu 2025. prvi put postala najveći izvor električne energije u EU, sa udelom od 22,1% ukupne proizvodnje struje, što predstavlja rast od 22% u odnosu na prethodnu godinu.
Dris Ake, zamenik direktora SolarPower Europe, ističe da iako je pad od 1,4% mali, on šalje važnu poruku i zahteva pažnju EU lidera, jer solarna energija treba da ubrza, a ne usporava.
Evropi su potrebna rešenja koja kombinuju konkurentnu cenu struje, energetsku bezbednost i zaštitu životne sredine, a upravo solarna energija ispunjava sve te zahteve, naglašava Ake.
Zato je važno da kreatori politika postave okvire za elektrifikaciju, fleksibilnost i skladištenje energije, kako bi se rast solarne energije nastavio.
Cilj EU za solarni kapacitet do 2025. godine od 400 GW biće premašen sa očekivanih 402 GW, ali za ostvarenje ciljeva do 2030. neophodno je da se godišnje instalira oko 70 GW.
Pad u ukupnim instalacijama solarnih panela najviše je povezan sa smanjenjem u segmentu krovnih solarnih sistema, naročito onih na stambenim objektima.
Tržišta kao što su Italija, Holandija, Austrija, Belgija, Češka i Mađarska beleže usporavanje, jer mnogi domaćinstva odlažu postavljanje panela nakon što je energetska kriza iz 2022. popustila.
Još jedan razlog za pad je ukidanje podsticajnih programa bez adekvatnih zamena, što je dovelo do smanjenja tržišta krovnih solarnih sistema za čak 60% u odnosu na prošlu godinu. Poljska, Španija i Nemačka beleže pad od preko 40%.
Sa druge strane, sektor velikih solarnih elektrana beleži rast i očekuje se da će činiti polovinu svih novih instalacija.
Razlog je unapređenje modela aukcija i sve veća primena hibridnih sistema i skladištenja energije, naročito u Nemačkoj i Bugarskoj.
Nemačka je predvodnik u ovim aukcijama, dok su Holandija, Francuska i Italija takođe aktivni akteri, a Poljska i Irska povećavaju ulaganja u ovaj segment.
Takođe, primetan je pad u broju korporativnih ugovora o otkupu električne energije (PPA), koji su do sada bili glavni pokretači velikih solarnih projekata.
Niže cene struje u 2025. smanjuju interesovanje za dugoročne ugovore, pa je broj novih PPA potpisanih između prvog i drugog kvartala ove godine pao za 41%.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
