Brzi prelazak na obnovljive izvore energije prisiljava vlade i energetske kompanije da modernizuju nacionalne elektroenergetske mreže. Dok prelazak na čistu energiju donosi ekološke i klimatske prednosti, on takođe stvara ozbiljne infrastrukturne izazove za zemlje koje žele da održe stabilnost snabdevanja.
U Holandiji, kompanije poput Eneca i državnog operatera mreže TenneT već osećaju posledice. Rastući udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije dovodi do prenapregnutosti mreže, što bi holandsku ekonomiju moglo koštati i do 38 milijardi američkih dolara godišnje.
Holandija je, s druge strane, lider u zaštiti životne sredine. Prema Environmental Performance Index, rangirana je na 11. mestu u svetu po održivosti. Više od 55 posto električne energije dolazi iz niskougljeničnih izvora, a zemlja prednjači u Evropi po broju solarnih instalacija po glavi stanovnika.
Međutim, ovaj uspeh u oblasti održivosti istovremeno stvara ozbiljne infrastrukturne izazove. Tradicionalne elektroenergetske mreže nisu dizajnirane za velike količine energije koje dolaze iz disperzovanih obnovljivih izvora, poput solarnih panela i vetroturbina. Zbog toga je neophodna njihova nadogradnja i prilagođavanje, kako bi mreže mogle da izdrže nagle nalete proizvodnje i osiguraju stabilno snabdevanje električnom energijom.
Kolika je cena napretka?
Brza ekspanzija otkrila je kritičnu neusklađenost između moderne proizvodnje energije i prvobitnog dizajna mreže, što preti ekonomskom rastu i novim projektima stanogradnje.
Glavni problem je što kapacitet mreže ne prati rast proizvodnje.
"Zagušenje mreže je kao saobraćajna gužva na elektro-mreži. Mreža je dizajnirana u vreme kada smo imali samo nekoliko vrlo velikih, uglavnom gasom pokretanih elektrana", objašnjava Kees-Jan Rameau, izvršni direktor Eneca i dodaje da problem leži u istorijskoj arhitekturi mreže, prenosi portal energydigital.
To je značilo da su velike dalekovodne linije bile blizu centralnih elektrana, dok su manje linije išle do domaćinstava.
Prelazak na obnovljive izvore promenio je ovaj tradicionalni tok energije, tako da se sada električna energija ubrizgava sa mnogih disperzovanih lokacija u manje distributivne linije koje nisu opremljene da upravljaju tolikom količinom.
Značajni ekonomski gubici
Izveštaj Boston Consulting Group iz 2024. godine navodi da zagušenje mreže Holandiju godišnje košta i do 38 milijardi dolara.
Državni operater mreže TenneT izveštava da 8.000 kompanija čeka na priključenje na mrežu, dok još 12.000 čeka dozvolu da poveća potrošnju.
Problem utiče na sve. Potrošači često ne mogu dobiti veće priključke potrebne za toplotne pumpe ili električna vozila, a preduzeća ne mogu proširiti kapacitete za rast.
"Došlo je do toga da je i nova stanogradnja u Holandiji sve teža, jer jednostavno nema kapaciteta da se nove četvrti priključe na mrežu", objašnjava Kees-Jan.
Hitne mere
Predloženo rešenje je značajno i po trošku i po vremenu. TenneT je predstavio plan ulaganja od 235 milijardi dolara u jačanje mreže, što uključuje polaganje 100.000 km novih kablova do 2050. godine.
Eugèn Baijings, šef odseka "Utilise Smarter" u TenneT-u, objašnjava da zadatak podrazumeva udvostručavanje, utrostručavanje, pa čak i povećanje kapaciteta desetostruko. Vremenski okvir je ozbiljan, sa prosečnim trajanjem projekata od 10 godina, od čega osam godina odlazi na zakonodavstvo i pribavljanje prava korišćenja zemljišta.
Holandsko ministarstvo energetike priznaje situaciju, navodeći da je brzina kojom je rasla potrošnja električne energije možda bila kolektivno potcenjena.
Dok se dugoročne nadogradnje planiraju, vlada je pokrenula javnu kampanju tražeći od građana da smanje potrošnju električne energije u vreme vršnih opterećenja. U odgovoru, Eneco je razvila sistem "virtuelne elektrane" koji omogućava daljinsko upravljanje snabdevanjem isključivanjem vetroturbina ili solarnih panela kada proizvodnja preti da preoptereti mrežu.
(EUpravo zato.rs)
