Istraživanje koje je "Lidington Research" sproveo u maju 2025. godine na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.095 građana Srbije pokazuje da solarna energija uživa široku i stabilnu podršku u javnosti.
Ovi rezultati nisu samo pokazatelj trenutnog javnog mnjenja, već i jasan signal da postoji društvena spremnost da se Srbija odlučnije usmeri ka zelenoj tranziciji u budućnosti. Istraživanje je sprovedeno terenskom metodom (CAPI), uz pažljivu stratifikaciju prema polu, starosnoj strukturi, obrazovanju, stepenu urbanizacije i regionima. Anketu je pratila visoka stopa prihvatanja ankete od 55%, što pokazuje i da je građanima i sama tema bila interesantna.
Na pitanje da li solarna energija treba da ima veći udeo u proizvodnji električne energije u Srbiji, 52,9 odsto ispitanika je odgovorilo da to "sigurno" podržava, dok 37,3 odsto kaže da bi "verovatno" podržalo tu ideju. Samo 4,1 odsto ispitanika izjavilo je da se "sigurno" protivi, a dodatnih 3,7 odsto da se "verovatno" protivi većem udelu solarne energije. Ovi rezultati jasno ukazuju na to da postoji snažna većinska podrška u korist proširenja kapaciteta solarne energije, i to ne samo načelna, već i čvrsta u smislu sigurnih stavova.
Građani su takođe odgovarali na pitanje da li solarna energija može zameniti ugalj u proizvodnji električne energije u Srbiji. U potpunu zamenu veruje 17,2 odsto ispitanika, dok 47,9 odsto smatra da bi solarna energija mogla da igra značajnu ulogu u kombinaciji sa drugim izvorima. Dodatnih 18 odsto građana misli da bi solar mogao da zameni ugalj, ali samo u manjoj meri. Nasuprot tome, 7,8 odsto ispitanika navodi da "sigurno ne" veruje u tu mogućnost, dok 4,9 odsto smatra da je zamena uglja solarnom energijom "uglavnom" neostvariva. Ukupno 4,1 odsto ispitanih nije imalo jasan stav o ovoj temi. Kroz odgovore na ovo pitanje se pokazuje da postoji spremnost da se razmišlja o ozbiljnoj ulozi solarne energije u elektroenergetskom sistemu Srbije.
Kada je reč o konkretnim solarnim projektima, 47,3 odsto građana izjavilo je da bi "sigurno" podržalo izgradnju solarne elektrane u svom mestu ili komšiluku, dok bi dodatnih 28,1 odsto to "verovatno" učinilo. Neutralan stav ima 11 odsto ispitanika, dok se 5,3 odsto izjasnilo da bi "verovatno" bili protiv, a 3,3 odsto je neodlučno. Ovo je naročito značajno jer pokazuje da građani ne vide problem u lokalnoj prisutnosti ovih postrojenja, već ih doživljavaju kao korisne i prihvatljive investicije u svom okruženju.
Slično raspoloženje postoji i kada se govori o državnim ulaganjima. Na pitanje da li bi podržali investicije Elektroprivrede Srbije (EPS) u solarne elektrane radi zamene uglja, 47,1 odsto građana odgovara sa "sigurno da", dok dodatnih 33,1 odsto kaže "verovatno da". Samo 6,5 odsto građana je "verovatno protiv", a 4,8 odsto "sigurno protiv", dok 8,5 odsto nije sigurno. Ovo ukazuje na visok nivo poverenja građana u domaće institucije kada je u pitanju energetska tranzicija, pod uslovom da su projekti konkretni i usmereni na realne potrebe.
Zanimljivo je i kako građani reaguju na strane investitore ako su vezani za ovu oblasti. Na primeru projekta južnokorejske kompanije Hyundai i američke UGT-R, koji su najavili izgradnju šest solarnih elektrana u Srbiji, 41 odsto ispitanika ocenilo je tu vest kao "dobru", dok je 27,2 odsto ostalo neutralno. Kao "lošu vest" ovu najavu je ocenilo 24,8 odsto, dok 6,9 odsto nije imalo stav. Iako postoji izvesna skepsa prema stranim akterima, podrška i ovde nadmašuje protivljenje, naročito kada se uzme u obzir da gotovo polovina ispitanika ima pozitivan stav prema ovom primeru stranog projekta u sferi solarne energije.
Na individualnom nivou, spremnost za postavljanje solarnih panela na sopstvenom domaćinstvu ili zgradi pokazuje veliki potencijal. Čak 56,8 odsto ispitanika izjavljuje da bi to "uradili", 21,4 odsto da bi to možda uradili, dok 17,3 odsto kaže da ne zna dovoljno o toj temi. Samo 4,5 odsto je izjavilo da ne bi razmotrilo tu opciju.
Glavni razlozi koji bi motivisali građane da ulože u solarne panele su niži računi za struju (63,5 odsto), subvencije za kupovinu (50,8 odsto), briga za životnu sredinu i energetska nezavisnost (po 29,9 odsto). Istovremeno, glavni razlozi zašto još uvek nisu investirali u ovu tehnologiju su previsoka cena (64,1 odsto), nedostatak informacija (21,2 odsto) i birokratske prepreke (13,7 odsto).
Konačno, 70,6 odsto građana kaže da bi razmotrili da postanu "prozjumeri" – korisnici koji proizvode električnu energiju za sebe i prodaju višak u mrežu – ukoliko ne bi bilo finansijskih prepreka. Samo 16,8 odsto kaže da to ne bi razmotrili, dok 12,6 odsto nije sigurno. Ovo pokazuje da postoji veliki neiskorišćen potencijal za decentralizovanu proizvodnju energije, koji bi mogao biti oslobođen relativno jednostavnim fiskalnim i regulatornim merama.
Na osnovu svega navedenog, jasno je da u Srbiji već postoji širok društveni konsenzus u korist solarne energije. Potrebni su konkretni koraci države, lokalnih samouprava i energetskih kompanija kako bi se taj potencijal pretočio u stvarne investicije i uštede za građane.
Solarna energija u Srbiji danas nije samo pitanje ekologije, već i pitanje ekonomije, lokalnog razvoja i nacionalne suverenosti. Na osnovu rezultata ove ankete može se utvrditi da je raspoloženje u smeru ovog elementa zelene tranzicije dosta pozitivno.
Analiza se može videti na ovom linku.
