Grčka planira da istraži mogućnosti korišćenja nuklearne energije, izjavio je premijer Kirijakos Micotakis na samitu o energetskoj tranziciji održanom u Atini.
On je istakao da, iako se nuklearna tehnologija neće koristiti odmah, Grčka mora učestvovati u razgovorima o njenoj budućoj ulozi u energetskom miksu zemlje.
"Spremni smo da se priključimo Evropskom nuklearnom savezu. To nije nešto što će se desiti sutra, ali Grčka mora biti deo dijaloga", poručio je Micotakis.
Evropski nuklearni savez, osnovan 2023. godine, okuplja 13 zemalja članica EU, uključujući Bugarsku, Hrvatsku i Rumuniju, s ciljem jačanja i očuvanja uloge nuklearne energije u Evropi. Nedavno se ovom savezu pridružila i Italija.
Stari interes i novi planovi
Micotakis je podsetio da Grčka ni ranije nije bila ravnodušna prema nuklearnoj energiji. Prethodno je vlada pokrenula inicijativu da sufinansira izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj, u zamenu za garantovani uvoz struje. Ipak, ta ideja do sada nije sprovedena u delo.
Premijer je istakao i potencijal malih modularnih reaktora (SMR) kao fleksibilnog rešenja, uključujući njihovu moguću ugradnju na brodove radi dekarbonizacije pomorskog transporta.
"Grčka je pomorska zemlja. Moramo istražiti kako bi nuklearna energija mogla da doprinese modernizaciji naše flote", rekao je Micotakis.
Nuklearna energija i klimatski ciljevi
Micotakis je naglasio da je bez nuklearne energije nemoguće dostići cilj nulte neto emisije štetnih gasova na globalnom nivou. Takođe je pomenuo nuklearnu fuziju kao tehnologiju budućnosti sa velikim potencijalom.
Glavni izazovi - javno mnjenje, kadrovi i finansije
Uprkos ambicioznim planovima, grčka vlada se suočava s ozbiljnim izazovima.
Javnost je tradicionalno protiv izgradnje nuklearnih postrojenja, kako u Grčkoj, tako i u susedstvu, iako je energetska kriza donekle ublažila taj otpor.
Dodatni problem je nedostatak domaće ekspertize. Grčka nema iskustva sa nuklearnom energijom, ni kadrovsku bazu, pa bi celokupan sistem, od zakonodavstva do tehničke infrastrukture, morao da se gradi ispočetka.
Troškovi su takođe ključna prepreka. U svetu se trenutno retko pokreću novi komercijalni projekti velikih nuklearnih elektrana bez snažne državne podrške. U većini slučajeva, kao u Kini, država preuzima finansijski teret, dok se u Evropi više govori o modernizaciji postojećih kapaciteta nego o izgradnji novih.
Grčka vlada pitanje cene energije postavlja kao prioritet, ne samo za sebe već i za region Jugoistočne Evrope.
I dalje ostaje otvoreno pitanje da li bi buduće nuklearke mogle da funkcionišu na tržišnim osnovama, ili bi im bila neophodna državna pomoć.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
