Norveška je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine postala najveći evropski dobavljač prirodnog gasa. Danas obezbeđuje oko 30 odsto gasa potrebnog Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji. Prošlogodišnja proizvodnja gasa bila je blizu rekordnog nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine.
Zvanične prognoze, međutim, pokazuju da će proizvodnja značajno opasti nakon 2030. godine ukoliko ne budu otkrivena i razvijena nova nalazišta.
Barencovo more ključno za Evropu
"Imajući u vidu današnje geopolitičko i bezbednosno okruženje, kao i stanje sa resursima, smatram da je nastavak aktivnosti u Barencovom moru u interesu i Norveške i Evrope", rekao je Oslend uoči energetske konferencije ONS, koja u ponedeljak počinje u Stavangeru.
Evropska unija formalno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku zbog zaštite životne sredine, ali zbog zabrinutosti za energetsku bezbednost razmatra mogućnost promene takvog stava.
Oslend je istakao da Norveška planira da zadrži proizvodnju i izvoz nafte i gasa na sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, pri čemu Barencovo more ima ključnu ulogu.
"Ako Norveška želi da ostane dugoročni snabdevač Evrope naftom i gasom, Arktik mora biti deo te priče", dodao je ministar.
"To je naše suvereno pravo"
Norveška u razgovorima sa zvaničnicima EU ističe da su pojedini delovi Barencovog mora bez leda i pogodni za eksploataciju nafte, slično kao i Severnom moru.
Norveške vlasti tvrde da su ti delovi mora zbog toga manje osetljivi na izlivanje nafte i druge ekološke rizike. Istovremeno, eksploatacija energenata doprinosi očuvanju radnih mesta i naseljenosti u severnim delovima zemlje, u blizini granice sa Rusijom.
Oslend smatra da se norveški argumenti čuju u Briselu, ali naglašava da je razvoj resursa u Barencovom moru suvereno pravo Norveške, bez obzira na to da li će EU insistirati na moratorijumu.
"Mi ćemo razvijati ta područja, a na Evropskoj uniji je da odluči da li će uvesti moratorijum na kupovinu tog gasa ili nafte", poručio je Oslend.
Dodao je da bi se arktička nafta u svakom slučaju prodavala na svetskom tržištu, dok bi gas mogao da se izvozi širom sveta kao tečni prirodni gas (LNG) iz postrojenja kompanije Equinor na ostrvu Melkoja, u blizini Hamerfesta.
I izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol pozvao je EU da preispita protivljenje novim naftnim i gasnim projektima na Arktiku. On smatra da su buduće zalihe neophodne za energetsku bezbednost.
Kritičari, međutim, upozoravaju da će proći godine pre nego što novi arktički projekti počnu da rade i da oni neće značajnije doprineti rešavanju aktuelnih energetskih izazova u Evropi.
Ideja o "zelenoj bateriji" bila je pogrešna
Norveška, osim nafte i gasa, tokom većeg dela godine proizvodi i višak električne energije iz svoje razvijene mreže hidroelektrana, koju je izvozila u Evropu putem podmorskih kablova.
Zemlja se ranije predstavljala kao "zelena baterija Evrope", ali norveški ministar energetike sada smatra da je ta ideja zastarela, jer Norveška sama ne može da uravnoteži evropsko tržište električne energije.
"To je bila pogrešna ideja", rekao je Oslend.
Ta zamisao podstakla je izgradnju novih dalekovoda, uključujući interkonektore sa Velikom Britanijom i Nemačkom, ali je u Norveškoj izazvala otpor zbog rasta cena električne energije.
Dublja integracija sa evropskim elektroenergetskim sistemom učinila je Norvešku osetljivijom na oscilacije cena na evropskom kontinentu.
Oslend je najavio da Norveška neće graditi nove interkonektore, ali da ostaje posvećena snažnoj saradnji sa Evropom u oblasti energetike.
On je pozvao evropske zemlje da ojačaju sopstvenu stabilnu energetsku snabdevenost, koja je, prema njegovim rečima, oslabljena zatvaranjem nuklearnih elektrana i termoelektrana na ugalj, kao i nedostatkom ulaganja u nove gasne elektrane.
Smatra da bi to dovelo do nižih cena i omogućilo bolju ravnotežu u protoku energije između država.
"Budućnost je u veoma snažnom i integrisanom sistemu", zaključio je Oslend.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
