Električni avioni bi već u skorijoj budućnosti mogli da postanu naša stvarnost na području Evrope.
Očekuje se da bi početkom 2030-ih mogli da lete na nekim od najpopularnijih ruta na kontinentu, zahvaljujući brzom napretku tehnologije.
"Mnogi ljudi i dalje misle da su avioni na baterije daleka budućnost, ali su električni i hibridni letovi ključni za kratki i održiviji avio-saobraćaj, manje zavisan od uvoznog mlaznog goriva", rekao je Karlos Lopes de la Osa, tehnički menadžer za avijaciju u Evropskoj federaciji za transport i životnu sredinu (T&E).
S obzirom na to da su cene gasa i dalje nestabilne zbog sukoba na Bliskom istoku, letovi bez goriva postaju sve privlačnija opcija. Osim što štite putnike od šokova cena, stvaraju manje zagađenje u vazduhu, kao i manje buke, a jedna od prednosti je i da mogu da povežu udaljene regione koje velike avio-kompanije često zanemaruju.
Koje evropske avio-rute bi mogle da postanu električne?
Evropski startapi se već utrkuju u razvoju električnih aviona koji bi mogli da pređu razdaljine do 500 kilometara.
Prema analizi Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), to bi im omogućilo da opslužuju četvrtinu evropskih avio-ruta, uključujući i neke od najpopularnijih.
Potencijalne rute uključuju London-Dablin, Atina-Santorini, Barselona-Ibica, Nica-Korzika i Rim-Sardinija.
Dok je Francuska zabranila kratke letove na relacijama gde postoji železnička alternativa kraća od 2,5 sata, a Španija predložila sličnu meru, rute koje povezuju ostrva ili prelaze more ne mogu realno da budu zamenjene železnicom. To je šansa za električne avione koji mogu da smanje emisije na takvim putovanjima, gde je letenje često jedina praktična opcija.
Nemački startap "Vaeridion" procenjuje da bi njegovi električni avioni mogli da funkcionišu po ceni manjoj od 0,50 evra po putničkom kilometru, što je uporedivo sa cenom karte prve klase u železnici. Buduće cene karata zavisiće i od aerodromskih taksi, poreza i strategija određivanja cena avio-kompanija.
"Vaeridion" razvija električni avion sa devet sedišta, za koji planira da dobije odobrenje za prevoz putnika do 2030. godine. Kompanija je već ugovorila prodaju 100 letelica.
Pošto će ovakvi avioni prve generacije biti male veličine, to znači da verovatno neće konkurisati komercijalnim mlaznjacima, već će se u početku koristiti za povezivanje ruralnih regiona koji nemaju redovne avio-linije.
Koliko su komercijalni električni letovi daleko od realnosti?
Dugo je jedan od najvećih izazova bila težina baterija, ali brzi tehnološki napredak pomaže u rešavanju tog problema.
Napredak u električnim motorima, integraciji baterija i dizajnu aviona značajno je poboljšao perspektive električne avijacije. Ipak, gustina energije baterija i dalje određuje težinu, veličinu i domet potpuno električnih letelica.
Iako veliki proizvođači kasne u razvoju električnih aviona, Erbas je, recimo, nedavno odložio razvoj svog aviona bez emisija, pa evropski inovatori popunjavaju taj prostor.
Stroge klimatske politike, kraće regionalne rute i gusta mreža manjih aerodroma čine Evropu idealnim poligonom za testiranje aviona na baterije.
U saradnji sa KLM-om, holandska vazduhoplovna kompanija "Elisijan erkraft" razvija veliki električni avion na baterije, koji bi mogao da prevozi 90 putnika na udaljenosti do 1.000 kilometara već oko 2035. godine.
Francuski startap "Aura Aero" razvija hibridno-električni regionalni avion sa 19 sedišta i dometom do 1.500 kilometara. Cilj je sertifikacija krajem 2029. godine, uz plan da se kasnije razviju modeli sa 40 do 90 sedišta.
Da li su električni letovi zaista "zeleni"?
Očekuje se da će održivo avionsko gorivo (SAF) igrati važnu ulogu u dekarbonizaciji dugih letova, ali su njegove količine ograničene, a stručnjaci dovode u pitanje tvrdnje proizvođača o održivosti.
Mnogi smatraju da istinski održive zalihe neće biti dostupne u dovoljnim količinama da zadovolje rast avio-saobraćaja, zbog čega se direktna elektrifikacija smatra zelenijom opcijom.
Ipak, i to ima svoje ograničenje: iako električni avioni eliminišu upotrebu goriva tokom leta, njihov ukupni klimatski uticaj zavisi od načina proizvodnje električne energije za punjenje, kao i emisija nastalih tokom proizvodnje baterija i drugih komponenti.
"Električni letovi biće ključni deo niskougljeničnog sistema putovanja, posebno za rute poput London–Dablin koje se ne mogu lako zameniti drugim vidovima prevoza", rekla je Ana Hjuz, direktorka kampanje organizacije "Flight Free UK".
"Ali moramo da budemo realni, ovakvi letovi su zaista bez emisija samo ako se napajaju iz obnovljivih izvora", dodala je.
S obzirom na to da će potražnja za energijom rasti paralelno sa elektrifikacijom, Hjuz upozorava da "neophodne aktivnosti poput grejanja domaćinstava i proizvodnje hrane ne smeju biti potisnute zbog aktivnosti koje nisu nužne, kao što je letenje".
"Realnost dekarbonizacije putovanja podrazumeva da ćemo putovati manje, značajno ulagati u železnicu, a tek potom elektrifikovati preostale letove", dodaje ona.
(EUpravo zato/Euronews)
