Bosna i Hercegovina se nalazi pred jednim od najtežih zadataka na svom evropskom putu, dubinskom energetskom tranzicijom iz uglja ka čistijim izvorima energije. Iako je zemlja formalno preuzela obavezu klimatske neutralnosti do sredine veka, u praksi i dalje snažno zavisi od termoelektrana na lignit.
U mestima poput Kaknja, ta zavisnost nije samo energetsko, već i socijalno i ekonomsko pitanje: hiljade radnih mesta, lokalni budžeti i čitave generacije vezane su za rudnike i elektrane. Istovremeno, nivo zagađenja vazduha dostiže alarmantne vrednosti, dok se u izveštajima i zdravstvenim statistikama sve češće povezuje sa teškim oboljenjima, uključujući i rak.
Dok Evropska unija i Energetska zajednica pooštravaju pravila i insistiraju na zatvaranju zastarelih termoenergetskih kapaciteta, Bosna i Hercegovina kasni u sprovođenju reformi. To otvara pitanje koje postaje sve važnije u kontekstu evropskih integracija: da li će energetska zavisnost od uglja postati kočnica na putu ka EU?
U Kaknju, industrijskom gradu u srcu Bosne i Hercegovine, sve se i dalje vrti oko lignita. Hiljade radnih mesta direktno zavise od uglja, koji decenijama oblikuje život ovog kraja, piše Euronjuz.
Ovde se nalazi oko 440 miliona tona uglja, jedan od najvećih ležišta u Evropi. Ugalj se u Kaknju eksploatiše još od vremena Austro-Ugarske, a pre Prvog svetskog rata u rudnicima je radilo oko pet hiljada rudara. Danas ih je ostalo oko 1.200.
Proizvodnja uglja u Kaknju planirana je da raste sa oko 700.000 tona prošle godine na 800.000 tona do 2026. godine i to uprkos činjenici da sagorevanje lignita predstavlja jedan od najvećih izvora CO₂ i drugih zagađujućih materija u regionu.
Fosilna goriva ostaju glavni pokretač klimatskih promena, ali u rudarskoj zajednici postoji svest o potrebi tranzicije, iako se ona odlaže zbog ekonomske zavisnosti od uglja.
Rudarski inženjer Omer Hrustić priznaje da je promena neizbežna, ali i da trenutno nema realne alternative.
"Kao društvo, moramo tražiti bolje načine snabdevanja energijom. Kada dođe vreme, moramo biti spremni. Ali trenutno smo zavisni od uglja. I od našeg posla, našeg teškog rada," izjavio je on za ovaj portal.
U Federaciji Bosne i Hercegovine postoji sedam državnih rudnika uglja, dok se ostatak nalazi u Republici Srpskoj. Ukupni dugovi rudarskog sektora procenjuju se na oko sto miliona evra. Uprkos finansijskim problemima i ekološkim kritikama, vlasti i dalje insistiraju na nastavku proizvodnje, uz obrazloženje da je energetska sigurnost prioritet.
Direktor rudnika Kakanj, Iso Delibašić, naglašava da je BiH potrebna energija kao i da budućnost rudnika uglja ne sme biti dovedena u pitanje. Na pitanje o zalihama uglja, objašnjava da se radi o dugoročnom resursu, koji bi mogao trajati još nekoliko decenija.
U razgovoru sa novinarom, Delibašić procenjuje da geološke rezerve rudnika Kakanj mogu trajati još 40 do 50 godina, uz napomenu da se mora uzeti u obzir energetska potrošnja zemlje.
Termoelektrana u Kaknju, čiji je dimnjak visok gotovo kao Ajfelov toranj, i dalje predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja u zemlji. Bosna i Hercegovina se obavezala da dostigne klimatsku neutralnost do 2050. godine, ali sprovođenje tih ciljeva ostaje problematično zbog zastarele infrastrukture i sporih reformi.
Zemlja je član Energetske zajednice, ali redovno krši preuzete obaveze. Neki blokovi termoelektrana potiču još iz 1970-ih i odavno su premašili svoj projektovani radni vek.
Prema podacima "Bankwatch mreže", zastarele elektrane u BiH emituju više od 200.000 tona sumpor-dioksida godišnje, što višestruko premašuje dozvoljene granice.
Evropska komisija u svom izveštaju za 2025. godinu dodatno kritikuje energetsku politiku zemlje i upozorava na kašnjenja u reformama. Direktor termoelektrane Adem Lujnović objašnjava da se visoki nivoi zagađenja često javljaju u specifičnim vremenskim uslovima.
"Kada dođe do temperaturne inverzije, imamo visoke nivoe zagađenja. To se dešava zimi ili leti, kada su stabilni vremenski uslovi i visok atmosferski pritisak," objasnio je i dodao da su odluke o energetskoj tranziciji godinama odlagane.
Planovi o prelasku na gas razmatrani su još 2010. godine, ali nisu realizovani zbog ekonomskih razloga i povoljnije cene uglja.
Stanovnici Kaknja osećaju posledice zagađenja
Stanovnici Kaknja, prema svedočenjima, direktno osećaju posledice zagađenja, posebno kroz zdravstvene probleme i loš kvalitet vazduha. U ekstremnim epizodama, indeks kvaliteta vazduha dostiže veoma opasne vrednosti, sa ekstremno visokim koncentracijama sumpor-dioksida.
Medicinski stručnjaci potvrđuju ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva. U bolnici u Kaknju specijalistkinja Senka Balorda ističe da na 35.000 stanovnika imaju 223 obolela od raka. Objašnjavajući vezu između obolelih i zagađenja, rekla je da "čestice koje udišu dolaze do najdubljih delova pluća" i zaključuje da je zagađenje vazduha direktan uzrok raka pluća.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu i Svetske banke, zagađenje vazduha u Bosni i Hercegovini uzrokuje više od 3.000 prevremenih smrti godišnje.
Uprkos svemu, vlasti i dalje balansiraju između ekonomije i ekologije. Gradonačelnik Kaknja Mirnes Bajtarević ističe da industrija ostaje ključna za opstanak grada, ali da je čist vazduh takođe cilj.
Na terenu su već pokrenuti određeni projekti modernizacije, uključujući postrojenje za odsumporavanje koje bi trebalo da počne sa radom do kraja 2027. godine.
Direktor elektrane tvrdi da bi novi sistem mogao značajno smanjiti emisije i približiti postrojenje evropskim standardima do 2028. godine.
(EUpravo zato.rs)
