Novi izveštaj otkriva da mikroplastika može da dospe u naše telo iz brojnih, naizgled bezazlenih svakodnevnih izvora.
Doktorka Heder Lesli, pionirka koja je prva otkrila mikroplastiku u ljudskom krvotoku, ovu pojavu opisuje kao "oluju mikroplastike", uzrokovanu nedovoljno istraženim putevima izloženosti.
Istraživanje pokazuje da potencijalni rizik predstavljaju bolnička oprema za prevremeno rođene bebe, dečje igračke, ali i farbe.
Mikroplastika u bolnicama: od implantata do infuzije
Studija "Istraživanje svakodnevne izloženosti mikroplastici", koju je vodila Lesli, ukazuje na razmere prisustva ovih čestica u svakodnevnom životu.
Mikroplastika može da se taloži u organima i povezuje se sa povećanim rizikom od upala, oštećenja ćelija, raka i kardiovaskularnih bolesti.
Na osnovu više od 350 naučnih radova, istraživanje identifikuje pet glavnih izvora: spoljašnju sredinu, zatvorene prostore, proizvode za decu, zdravstveni sistem i hranu i piće.
U bolnicama, mikroplastika može da dospe u telo putem medicinskih uređaja i procedura. U operacionim salama zabeleženo je i do 9.258 čestica po kvadratnom metru tokom jedne smene.
Kao potencijalni izvori navode se srčani kateteri, silikonski implantati, ortopedski implantati, ali i infuzioni rastvori.
Posebno zabrinjava podatak da prevremeno rođene bebe, koje se hrane putem infuzije, mogu da prime i do 115 čestica mikroplastike za samo 72 sata, isključivo iz sistema za infuziju.
Igračke i farba: skrivena opasnost u domu
Proizvodi za decu predstavljaju dodatni rizik. Kocke za igru, podloge za bebe i slični proizvodi mogu da oslobađaju plastiku poput PET-a, polipropilena, polietilena i PVC-a u okruženje.
Deca su posebno izložena jer tokom igre unose više prašine i udišu više vazduha u odnosu na telesnu masu nego odrasli.
Čak i mlečne formule za bebe mogu sadržati mikroplastiku, od manje od jedne do 17 čestica po gramu, uglavnom zbog ambalaže.
Još jedan neočekivan izvor u zatvorenom prostoru je farba. Pošto plastika čini osnovu mnogih boja, njenim trošenjem ili struganjem starih slojeva oslobađaju se mikroplastične čestice.
Procene pokazuju da jedan sloj farbe nanet na površinu od 100 kvadratnih metara može sadržati između 17 i 68 kvadriliona polimernih čestica.
Klimatske tehnologije mogu pogoršati problem
Jedan od najzanimljivijih, ali i zabrinjavajućih zaključaka izveštaja jeste da pojedine klimatske tehnologije mogu dodatno povećati izloženost mikroplastici.
Na primer, ubrizgavanje aerosola u stratosferu, metoda solarnog geo-inženjeringa koju razmatraju neke države, podrazumeva raspršivanje ogromnih količina čestica visoko u atmosferi.
Već postoje patenti koji predviđaju ispuštanje i mikroskopskih polimernih čestica na visinama do 20 kilometara, što bi moglo da stvori ogroman, namerno generisan izvor mikroplastike u vazduhu.
Istraživanje takođe pokazuje da kiša već sada sadrži mikroplastiku, koja potiče od habanja automobilskih guma, sintetičke odeće i tekstila.
Plastika ne sme biti rešenje za sve
Cilj izveštaja je da podstakne i pojedince i društvo da smanje izloženost mikroplastici.
"Izloženost se dešava stalno, ne samo kroz proizvode koje prepoznajemo, već i kroz sisteme i procese o kojima većina ljudi ne razmišlja", kaže Lesli.
"Ovo nije samo pitanje otpada ili zagađenja, već materijala koje smo ugradili u svet oko sebe i čestica koje oni neprekidno oslobađaju."
Autori pozivaju donosioce odluka da primene princip predostrožnosti, ubrzaju istraživanja o uticaju na zdravlje i fokus stave na prevenciju.
Kako zaključuje Lesli: kada plastika prestane da bude podrazumevano rešenje za gotovo svaki proizvod, od kesica za čaj do peškira i igračaka, čovečanstvo će imati šansu da zaustavi "oluju mikroplastike".
(M.A./EUpravo zato)
