Stanovnici Islanda i zajednice Inuita na Grenlandu mogli bi zbog prolećnih vrućina da potpuno promene način života.
"Ljudi često pomisle na zemlje poput Indije, Italije i SAD kada govorimo o klimatskim promenama i toplotnim talasima", rekla je dr Sara Kju, istraživač Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta.
Ali, kako pokazuje nova studija grupe "World Weather Attribution" (WWA), čak i zemlje sa hladnom klimom doživljavaju nezapamćene temperature.
Toplotni talas koji je prošlog meseca oborio rekorde na Islandu i Grenlandu bio je za 3°C topliji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, zaključili su istraživači.
Dana 15. maja, meteorološka stanica na aerodromu Egilstadir na Islandu zabeležila je 26,6°C, što je novi nacionalni rekord za taj mesec.
Samo nekoliko dana kasnije, 19. maja, stanica na istoku Grenlanda izmerila je 14,3°C, znatno iznad prosečne dnevne maksimalne temperature od 0,8°C.
"Možda povećanje od 3°C ne zvuči mnogo, ali ono je dovelo do velikog gubitka leda na Grenlandu", dodaje Kju, jedna od 18 istraživača uključenih u studiju WWA.
Prema preliminarnoj analizi Nacionalnog centra za sneg i led u SAD, toplotni talas od 15. do 21. maja prouzrokovao je 17 puta intenzivnije topljenje leda na Grenlandu.
Zajednice na Arktiku osećaju posledice vrućina
"Na Arktiku su stanovnici izgradili naselja u vremenskim uslovima koji su vekovima bili stabilni. Međutim, ovi toplotni talasi ukazuju na nove rizike na Grenlandu i Islandu jer se zagrevaju znatno brže od drugih regiona", poručila je Maja Valberg, tehnička savetnica u Klimatskom centru Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Arktik se zagreva duplo brže od globalnog proseka. Ova pojava, poznata kao arktifikacija, uglavnom je prouzrokovana topljenjem morskog leda - kako led nestaje, zamenjuje ga tamno okeansko more koje upija sunčevu svetlost umesto da je odbija.
"Tradicionalni način života inuitskih zajednica je sve više u opasnosti, a stanovnici Islanda sa postojećim zdravstvenim problemima su sve ranjiviji na porast temperatura", dodaje Valbergova.
Iako Island ima veoma nisku stopu smrti izazvanih vrućinom u poređenju sa zemljama južne Evrope, toplotni talas je mogao da utiče na ljude sa hroničnim bolestima pre nego što su uopšte uspeli da se prilagode na njih.
Upozorenja na opekotine od sunca i "meke" puteve na Islandu pokazuju da zemlje sa hladnom klimom sve više doživljavaju nove klimatske rizike.
Gubitak morskog leda takođe utiče na Inuite koji čine 90 odsto stanovništva Grenlanda. Solidan morski led je ključan za putovanja, ali njegovo stanjivanje onemogućava pristup tradicionalnim lovištima.
Zbog nestanka leda smanjen je i broj psećih zaprega na Grenlandu, koje Inuiti koriste već hiljadama godina.
Toplotni talasi na Islandu bi mogli da budu još topliji
Iako se čini da su arktički toplotni talasi i dalje retkost, postaju sve češći.
"Poslednjih godina moje kolege i ja u Klimatskoj grupi Islandske meteorološke službe primećujemo neuobičajene vremenske ekstreme, poput kišnih perioda koji značajno prevazilaze sve što smo ranije zabeležili", navela je dr Haldor Bjornson.
"Jednostavno, stara statistika više ne važi", dodala je.
Toplotni talas je u maju oborio rekorde čak i na stanicama koje postoje više od jednog veka - u Stikisholmuru primera radi - gde se podaci prikupljaju već 174 godine.
Bjornsonova smatra da je to bio najintenzivniji toplotni talas koji su ikada zabeležili u maju, pri čemu je čak 94 odsto meteoroloških stanica zabeležilo nove temperaturne rekorde.
"Ono čemu svedočimo nije izolovan događaj, već promena u vremenskoj statistici", izjavila je.
Ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave kako se predviđa, i globalno zagrevanje dostigne 2,6°C do 2100. godine, toplotni talasi na Islandu mogli bi da postanu topliji za još 2°C.
Kada je reč o Grenlandu, naučnici su analizirali podatke iz meteorološke stanice na istoku zemlje. Zaključili su da je najtopliji dan u maju bio oko 3,9°C topliji u odnosu na predindustrijsko doba.
Iako analiza nije uključivala klimatske modele, naučnici tvrde da je gotovo čitav porast temperature verovatno posledica klimatskih promena.
Kako arktički toplotni talasi utiču na ostatak sveta?
"Ono što se dešava na Arktiku ne ostaje samo na Arktiku", upozorava dr Friderike Oto, vanredna profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu.
"Ova neuobičajena vrućina ubrzala je topljenje leda i doprinela porastu nivoa mora, što ugrožava opstanak ostrvskih zajednica poput Vanuatua, Kiribata i Tuvalua, kao i starosedelačkih naroda poput Inuita", navela je.
Grenland gubi u proseku 43 milijarde tona leda godišnje, a sve je više dokaza koji govore da bi nastavak zagrevanja mogao da dovede do kritične tačke bez povratka - ledeni pokrivač bi bio zauvek izgubljen.
Nedavna studija upozorava da bi čak i porast od 1,5°C mogao da pokrene nestanak ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, što bi potencijalno dovelo do višemetarskog porasta nivoa mora u narednim vekovima. Time bi bio ugrožen opstanak ostrva širom sveta.
Još jedna potencijalna prekretnica bi mogla da ima ozbiljne posledice po Evropu. Naime, topljenje grenlandskog leda usporava Atlantsku meridijansku cirkulaciju (AMOC) – ogromnu okeansku struju koja bi mogla da dodatno oslabi ili čak nestane, što bi dovelo do globalnih klimatskih poremećaja, ekstremnih vremenskih uslova i mogućeg zahlađenja Evrope.
"Znamo tačno šta uzrokuje zagrevanje i topljenje, sagorevanje nafte, gasa i uglja. Dobra vest je da možemo da sprečimo da ekstremne vrućine postanu još gore, a to podrazumeva prelazak na obnovljive izvore energije. Za to nije potrebna magija. Imamo znanje i tehnologiju, ali je potrebno da priznamo da ljudska prava pripadaju svima, a ne samo bogatima i moćnima", zaključila je dr Oto.
(EUpravo zato/Euronews)
