Oluja Boris i prateći vremenski front od 2.000 kilometara doneli su centralnoj i istočnoj Evropi nove katastrofalne poplave koje bi mogle da budu najgore od 2002. godine, kada su delovi većih gradova, poput Praga, Drezdena ili Beča, bili potpuno potopljeni.
Meteorolozi najavljuju "ekstremne padavine" do kraja nedelje, a procenjuje se da će na određenim lokacijama pasti 300 mm kiše, dvostruko više od proseka za septembar.
"Pojedine reke će primiti količinu vode koja se viđa jednom u 100 godina", saopšteno je iz britanske meteorološke službe Met ofis.
Poplavama su pogođene Austrija, Češka, Nemačka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija, a stradalo je najmanje 15 ljudi.
Lider Rumunije, Klaus Johanis, istakao je da se suočavamo sa posledicama klimatskih promena.
Osim toga, prošle nedelje su čitava sela poplavljena u Mjanmaru, a u bujice su uništile i zatvor u Nigeriji zbog čega je 300 zatvorenika pobeglo.
Klimatski naučnici kažu da ih intenzitet poplava nije iznenadio, ali jeste načinjena materijalna šteta.
"Katastrofalne padavine koje su se obrušile na centralnu Evropu je upravo ono što naučnici očekuju da će se dogoditi usled klimatskih promena", rekla je naučnica Džojs Kimutao sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Prema njenim rečima, smrtni slučajevi i materijalna šteta nastala širom Afrike i Evrope svedoče koliko je "svet loše pripremljen za takve poplave".
Iako je već poznato da topliji vazduh može da sadrži više vlage, koliko će padavine biti snažne zavisi i od toga koliko vode je dostupno.
Sonja Seneviratne, klimatska naučnica sa Univerziteta ETH u Cirihu, kazala je da analize poplava u centralnoj Evropi sugerišu da je većina vode došla iz Crnog Mora i Sredozemlja. Oba mora su u poslednje vreme bila prilično zagrejana usled klimatskih promena, a to je rezultiralo time da više vode isparava u vazduh.
"U proseku, intenzitet snažnih padavina se povećava za 7 odsto svakim stepenom globalnog zagrevanja. Sada se planeta zagrejala za 1,2 stepena što znači da su oluje intenzivnije za 8 procenata#; navela je.
Podaci pokazuju da su padavine postale surovije u Nemačkoj, Poljskoj, Austriji, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj od pedesetih godina prošlog veka.
Podsetimo, u Poljskoj se srušio most, a u Češkoj su vatrogasci spasavali ljude sa krovova kuća. Jedan vatrogasac je izgubio život u Austriji tokom spasilačkih akcija.
"Jasno je da čak i visokorazvijene zemlje nisu sigurne od klimatskih promena. Dokle god svet nastavlja da sagoreva prirodni gas, naftu i ugalj, jake padavine i drugi ekstremni vremenski obrasci će se nastaviti i pojačavati, čime će naša planeta biti opasnije i skuplje mesto za život", navela je naučnica Frederike Oto, preneo je Gardijan.
(EUpravo zato/Guardian)
