Klimatske promene postale su iskustveno osetne svakom živom biću na planeti. Uticaji klimatskih promena na zdravlje, život, imovinu i socijalni aspekt ljudi, danas prepoznaju ne samo stručnjaci, već i aktivisti i građani širom sveta, a otvorena su i teorijska i praktična pitanja povrede ljudskih prava kao posledice negativnih uticaja klimatskih promena, kao i pitanja nosioca odgovornosti u slučaju njihovog utvrđenja, piše Klima 101.
Očekivano, nije trebalo da prođe puno vremena da se pokrenu i prvi pravni slučajevi pred nacionalnim, a potom i pred međunarodnim institucijama pravde.
Jedan od najvažnijih međunarodnih dokumenta iz ove oblasti, Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, sadrži odredbe koje posredno štite prava garantovana konvencijom od povreda zbog uticaja klimatskih promena, što je dovelo do toga da se u proteklih nekoliko godina pred Evropskim sudom za ljudska prava pokrenu i okončaju čak tri postupka u kojima su podnosioci predstavki zahtevali utvrđivanje povrede prava garantovanih Konvencijom, a zbog nedovoljno efikasno vođenih klimatskih politika zemalja protiv kojih su predstavke podnete.
Presuda doneta po predstavci u slučaju Verein KlimaSeniorinnen Schweiz and Others v. Switzerland, u kojoj su potvrđene povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života i prava na pravično sudjenje, ali i presude donete po predstavkama podnetim u slučajevima Carême v. France i Duarte Agostinho and Others v. Portugal and 32 Others, koje su iz procesnih razloga proglašene neprihvatljivim, predstavljaju presedane u domenu klimatskih slučajeva.
Utvrđenom povredom prava garantovnih Konvencijom u pomenutom slučaju u Švajcarskoj, koji je ranije ove godine odjeknuo medijima širom sveta, potvrđeno je da nedovoljno uloženi napori u pogledu ispunjenja međunarodno preuzetih obaveza mogu dovesti do odgovornosti države.
Ovako postavljena sudska praksa, predstavlja model i instrument za građane širom sveta da vrše uticaj na donosioce odluka, na nacionalnom nivou, da klimatske politike vode u duhu međunarodno preuzetih obaveza i dogovorenih ciljeva.
U Srbiji, klimatske promene već su uzrokovale milijarde dolara štete
Republika Srbija nalazi se u jednom od regiona za koje se očekuje da će biti među najpogođenijim klimatskim promenama.
Pravno gledano, kao država potpisnica Pariskog sporazuma, te država sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU, Republika Srbija je usvajanjem Zakona o klimatskim promenama 2021. godine i nekoliko podzakonskih akata otpočela kreiranje pravnog okvira klimatskih promena sa ciljem ispunjenja međunarodno preuzetih obaveza.
Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sadrži zabrinjavajuće činjenice da se Republika Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka i da, dok je osmotren porast globalne srednje temperature 1,1 °C, Republika Srbija je već na 1,8 °C (a leti na čak 2,6 °C) te da je zbog nekoliko ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda od 2000. godine pretrpela značajne materijalne i finansijske štete i gubitke ljudskih života.
Identifikovane štete su posledice suša i ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova, te iste iznose 6,8 milijardi evra u periodu od 2000 do 2020. godine. Imajući u vidu ne tako dobre prognoze za Republiku Srbiju, postavlja se pitanje šta građani mogu da očekuju u godinama koje dolaze.
Kako bi se kvantitativno izrazio potencijalni uticaj očekivanih klimatskih promena na društvo, sprovedena je osnovna analiza istorijskih gubitaka i šteta usled atmosferskih nepogoda sakupljenih iz nekoliko izvora podataka: DesInventar baza podataka, izveštaji različitih institucija, naučni radovi i medijski izveštaji.
Ona ukazuje na osetne gubitke i štete u Republici Srbiji usled klimatskih i meteoroloških ekstremnih događaja. Uz napomenu da korišćeni podaci sadrže nedostajuće vrednosti, što je uobičajeno kod podataka o gubicima i štetama, jedna od primetnih karakteristika je pojava ekstremno velikih iznosa godišnjih suma šteta tokom druge decenije 21. veka.
Štetu izazvale suše i poplave, ali i oluje
Godišnje sume šteta od oko ili preko milijardu evra (realna vrednost u 2022. godini) pojavljuju se u četiri navrata, pri čemu se tri najdominantnije štete odnose na period nakon 2011. godine: suše iz 2012. i 2017. godine i poplave iz 2014. godine.
Dodatno, u šest poslednjih godina zbir godišnjih šteta u Republici Srbiji, pretežno od poplava i olujnih nepogoda, čak četiri puta je prevazišao 250 miliona evra (realna vrednost u 2022. godini). Uzevši sve u obzir, dobija se da je monetarno izraziv uticaj atmosferskih nepogoda tokom poslednjih 12 godina bio najmanje 6,3 milijardi evra (realna vrednost u 2022. godini).
Analiza uticaja atmosferskih nepogoda na život i blagostanje građana Republike Srbije, što uključuje smrtne ishode, povrede, evakuacije, raseljavanja i indirektne uticaje, ukazuje da je u bar dva navrata, tokom pomenute suše iz 2012. godine i poplave iz 2014. godine, bilo pogođeno četvrt miliona građana.
Uočljiv je nedostatak podataka o uticajima na život i blagostanje nekoliko značajnih događaja poput suša iz 2003, 2007. i 2017. godine, pa se sa velikom pouzdanošću može tvrditi da gore navedene procene potcenjuju stvarne razmere uticaja i da su oni zapravo mnogo veći.
Ekstremne suše, kao što je bila ona iz 2012. godine, biće sve češća pojava u budućnosti. Da li postoji pravni lek za štetu koja će nastati?
Postavlja se pitanje šta može da se očekuje u budućnosti imajući na umu istorijske uticaje atmosferskih nepogoda.
Dovoljno je za primer razmatrati suše. Prema rezultatima istraživanja koji su prikazani u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, u slučaju najnepoželjnijeg, takozvanog RCP8.5 scenarija globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, može se očekivati da već tokom naredne decenije, od 2031. do 2040. godine ove prostore zadese i do tri ekstremne suše kakva je bila ona iz 2012. godine.
Grubom, ali jednostavnom linearnom aritmetikom dobija se da bi tokom naredne decenije, samo usled ekstremnih suša, moglo da bude pogođeno najmanje 750 hiljada građana Republike Srbije, uz monetarne vrednosti štete u društvu i do 6 milijardi evra (realna vrednost u 2022. godini). Dovoljno je da se u takvoj deceniji dogodi samo jedna poplavna epizoda kakva se dogodila 2014. godine, pa da usled ekstremnih vremenskih prilika bude pogođen svaki šesti stanovnik Republike Srbije.
Ukoliko bi se navedene procene ostvarile, opravdano je očekivati da bi građeni Republike Srbije, slično podnosiocima predstavki koji su se našli pred Evropskim sudom za ljudska prava, mogli biti izloženi identičnim povredama ljudskih prava poput povrede prava na život, na poštovanje privatnog i porodičnog života, na pravično suđenje, na imovinu i dr.
Kada govorimo o zakonodavnom okviru Republike Srbije, treba napomenuti da Ustav Republike Srbije jemči zaštitu ljudskih prava dok propisi građanskog prava pružaju potencijalni pravni osnov za iniciranje građanskih postupaka naknade materijalne i nematerijalne štete pred domaćim sudovima.
Na navedeno se ukazuje jer je za postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava neophodno iscrpiti sva dostupna pravna sredstva u jednoj državi, zaključno sa postupkom pred Ustavnim sudom, kako bi se podnela predstavka po ugledu na gore vođene predmete.
Krajnja instanca za Srbe - Evropski sud za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava dostupan je građanima Republike Srbije kao krajnja instanca, imajući u vidu da se pred ovim sudom raspravljaju predstavke protiv država članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Obistine li se gore opisane procene, ostaje neminovno da bi veliki broj "klimatskih slučajeva" mogao biti iniciran upravo od strane građana Republike Srbije. Ovakvi postupci, kako je već praksa i pokazala, mogu dovesti do odgovornosti države za povredu ljudskih prava ukoliko se utvrdi da ona nije poštovala ratifikovane međunarodne i nacionalne propise iz oblasti klimatskih promena.
Novokreirana praksa Evropskog suda za ljudska prava, uz zabrinjavajuće prognoze za Republiku Srbiju u pogledu očekivanih uticaja klimatskih promena, nedvosmisleno ukazuju da Republika Srbija mora da dalji razvoj i kreiranje klimatskih politika prepozna kao prioritet.
U suprotnom, svaka pasivnost države i nesprovođenje adekvatnih mera prevencija, prilagođavanja i ublažavanja, preti da u budućnosti i sama jednog dana bude izvedena pred Evropski sud za ljudska prava, radi ocene odgovornosti za ispunjenje svojih pozitivnih obligacija prema jednoj od najvećih globalnih kriza sa kojima se čovečanstvo susrelo.
U pitanju je autorski tekst advokata Andreje Miloševića i Uroša Davidovića, doktoranta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
(EUpravo zato/Klima 101)
