Nova generacija evropskih lekara imaće više obuke o zdravstvenim uticajima klimatskih promena nakon što je grupa od 25 medicinskih fakulteta iz 12 zemalja pokrenula mrežu za obuku 10.000 studenata tokom naredne tri godine.
Mrežu, koju predvodi Univerzitet u Glazgovu u Velikoj Britaniji, ističe da medicinski fakulteti ne rade dovoljno na pripremi budućih lekara da prepoznaju i leče zdravstvene probleme povezane sa klimatskim promenama, kao što su problemi povezani s ekstremnim vrućinama i zagađenjem vazduha.
Od 2020. godine, samo 15 odsto medicinskih fakulteta širom sveta uključilo je klimatske promene i zdravstvene rizike u svoje nastavne programe. Klimatske promene su povezane sa povećanjem broja slučajeva respiratornih bolesti, srčanih i plućnih oboljenja, raka, mentalnih problema, bolesti koje prenose komarci i drugih zdravstvenih problema, dok su ekstremne vrućine uticale na više od 47.000 smrtnih slučajeva samo u Evropi prošle godine.
"Od širenja zaraznih bolesti do sve smrtonosnijih toplotnih talasa, zdravstveni uticaji klimatskih promena postaju sve opasniji", izjavio je Iain Mekines, kopredsedavajući nove mreže i direktor Fakulteta za medicinske, veterinarske i prirodne nauke Univerziteta u Glazgovu.
"Kao edukatori, naša je odgovornost da osiguramo da sledeća generacija lekara, zdravstvenih radnika i medicinskih lidera ima veštine koje su im potrebne da se suoče s ovim izazovima i pruže pacijentima najbolju moguću negu", dodao je.
Koje evropske zemlje učestvuju?
Nova grupa uključuje univerzitete u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Sloveniji, Švedskoj, Španiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, a Mekines se nada da će im se pridružiti još univerziteta. Njihov cilj je standardizacija obuke na medicinskim fakultetima o pitanjima klime i zdravlja, kako bi se ispunili zahtevi studenata medicine koji klimatske promene vide kao ključni zdravstveni rizik koji će morati da rešavaju tokom svojih karijera.
"Za našu generaciju, klimatska kriza je jedno od najhitnijih i najalarmantnijih pitanja s kojima se trenutno suočavamo", izjavila je u saopštenju Ester Ngoj, studentkinja medicine u Glazgovu.
U međuvremenu, Luka Delak, portparol Evropskog udruženja studenata medicine, rekao je za Euronews Health da bi inicijativu trebalo proširiti i na postdiplomske i profesionalne programe obuke.
"Lekari koji možda nisu dobili formalnu obuku u ovoj oblasti" mogli bi imati koristi od fokusa na klimu i zdravlje, rekao je Delak.
Mreža je pokrenuta na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu, a podržana je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i farmaceutskih kompanija koje su deo Radne grupe za zdravstvene sisteme u okviru britanske inicijative za smanjenje emisije ugljen-dioksida iz zdravstvenog sektora.
Novi konzorcijum će takođe biti evropski centar globalne mreže koju je pokrenuo Univerzitet Kolumbija u Sjedinjenim Američkim Državama 2017. godine. Grupa procenjuje da doseže oko 175.000 studenata širom sveta svake godine.
(EUpravo zato/Euronews)
