Ulice oko Kanala Grande u Veneciji poplavljene su zbog plime koja je podigla nivo vode.
Zbog toga je aktiviran sistem odbrane od poplava MOSE, drugi put od početka godine.
Uprkos barijerama, voda nastavlja da plavi delove grada zbog kombinacije niskog pritiska i jakih jugo-jugoistočnih vetrova koji uzrokuju porast nivoa vode u laguni.
Ova pojava turistima nije pokvarila raspoloženje pa su iskoristili priliku za šetnju i fotografisanje. Radovi na nasipima na obalama reke Kanaređo obustavljeni su zbog porasta vodostaja i nastaviće se kada padne ispod 80 centimetara.
Venecija će biti pod vodom do 2150. godine?
Istraživanje italijanskih naučnika procenjuje da će delovi Venecije biti pod vodom do 2150. godine.
Studiju je izveo Nacionalni institut geofizike i vulkanologije (INGV), a analizirani su podaci nivoa plime.
Venecija se decenijama bori sa sve češćim poplavama. Trenutno u gradu postoji sistem barijera u laguni, u plitkom zatvorenom zalivu od 550 km kvadratnih. Međutim, to neće biti dovoljno kako se povećava nivo mora.
Kako su naučnici utvrdili, vodostaji rastu u laguni oko pola centimetra godišnje.
Istraživači su to kombinovali sa satelitskim podacima o tonjenju zemljišta u periodu od 2008. do 2023. Utvrđeno je da će pojedini delovi grada biti potpuno pod vodom do 2150. godine.
Najpoznatiji skver, Trg Svetog Marka, biće pod 70 cm vode. Procenjuje se da će zapadni deo grada biti prvi na udaru - upravo je to područje najčešće bilo plavljeno, čak 58 puta između 2019. i 2023.
Kako se Venecija štiti od poplava?
Sistem mobilnih barijera, MOSE, postavljen je na svim ulazima u lagunu. Kapije se podižu kada se nivo vode podigne.
Međutim, to je ipak kratkoročno rešenje.
Izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2021. predvideo je porast prosečnog nivoa mora na regionalnom nivou do 2100. godine za 28-55 centimetara u njihovom najoptimističnijem scenariju globalnog zagrevanja – i za 63-101 centimetra u najpesimističnijem scenariju.
Kao takve, mobilne barijere bi morale da se podižu toliko često da bi venecijanska lučka industrija propala, a laguna – koja se "ispira" plimnim talasima – pretvorila bi se u smrdljivu močvaru.
Grupa ekoloških naučnika sa Univerziteta u Padovi umesto toga zagovara veću zaštitu slanih močvara u laguni.
One su ključne za zaštitu od poplava jer deluju kao tampon zone koje štite grad od visokih plima, a ujedno upijaju ugljenik.
(EUpravo zato/Euronews)
