Geotermalna energija godinama je bila zapostavljena u velikom delu Evrope, ali Evropska komisija sada joj posvećuje znatno veću pažnju, što bi moglo doneti značajne koristi i zemljama poput Hrvatske.
To je istaknuto na konferenciji posvećenoj geotermalnim projektima, investicijama i izazovima u Hrvatskoj i Evropskoj uniji.
Skup su organizovale institucije i stručna udruženja iz energetskog sektora.
Veći fokus na domaće izvore energije
Poslanik u Evropskom parlamentu Davor Ivo Stier rekao je da su inicijatori Evropskog plana za geotermalnu energiju uspeli da podstaknu Evropsku komisiju na konkretnije korake.
Kako je naveo, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će sredinom maja prvi put biti predstavljen poseban akcioni plan za geotermalnu energiju, u okviru strategije za grejanje i hlađenje.
Stier smatra da je ovaj energent nepravedno zanemaren, iako se čak polovina ukupne potrošnje energije u Evropi odnosi upravo na grejanje i hlađenje. On ističe da će potrebe za energijom u budućnosti samo rasti, posebno zbog razvoja novih tehnologija, te da Evropa mora više da se oslanja na sopstvene izvore.
"Geotermalna energija svakako može biti deo rešenja. Iako nije primenljiva svuda zbog geoloških razlika, zemlje koje imaju potencijal trebalo bi ozbiljno da ulažu u ovaj sektor", poručio je.
Izazovi i zakonski okvir
Predstavnica Ministarstva privrede Hrvatske, Jadranka Leško, najavila je donošenje novog zakona koji će detaljnije urediti oblast geotermalne energije i doneti određene izmene.
Ona je naglasila da ovakvi projekti nose i određene izazove, posebno u vezi sa zaštitom životne sredine, ali smatra da je važno razvijati sopstvene izvore energije kako bi se smanjila zavisnost od uvoza.
"Tehnologija jeste skupa i trenutno se ne proizvodi kod nas, ali to je samo početna faza. Razvoj geotermalnog projekta traje nekoliko godina i nosi brojne izazove, ali kasnije obezbeđuje stabilan izvor energije decenijama", objasnila je.
Dodala je da projekti u ranoj fazi istraživanja uglavnom ne mogu da računaju na subvencije zbog visokog rizika, ali postoji nada da će budući plan Evropske komisije obuhvatiti i finansiranje početnih istraživanja.
Kada se, međutim, potvrdi postojanje dovoljne količine i temperature vode, projekat se smatra dovoljno razvijenim za sufinansiranje.
Konkretni rezultati i potencijal
Marica Balen iz Agencije za ugljovodonike navela je da su u Hrvatskoj već realizovane četiri uspešne istražne geotermalne bušotine, finansirane sredstvima iz fondova EU.
Prema njenim rečima, dobijene temperature, od 71 stepen u Zaprešiću do preko 100 stepeni u Vinkovcima, dovoljne su za efikasno korišćenje u sistemima grejanja.
Istakla je i da su projekti pratili brojni izazovi, od rešavanja imovinskih odnosa do tehničkih problema tokom bušenja, ali da su rezultati pokazali veliki potencijal ovog izvora energije.
Geotermalna energija se tako sve više nameće kao važan deo energetske budućnosti Evrope, posebno u uslovima energetske nesigurnosti i potrebe za održivim rešenjima.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
